Ženitba Jankovića Stojana
Pošećo se Janković Stojane,
On kroz sedam šeća kraljevina
I kroz osmu tursku carevinu.
Niđe naći nemože djevojke,
Pa on ide svojoj staroj majci. 5
Pitala ga ostarila majka:
„Odi otolen Janković Stojane!
„Jere m se već neoženiš sine?“ –
„Davno bih se oženo, majko,
„Al' mi evo velike nevolje: 10
„Đe ja nađem za sebe divojku,
„Tu nemogu za te prijatelja;
„A đe nađem za te prijatelja,
„Tu nemogu za sebe divojke;
„Već kad dođoh u zemlju Bugarsku 15
„Do dvorova Šišmanina kralja,
„Avlija mu kamenom zidana,
„Kod avlije bunar voda hladna,
„Kod bunara jabuka crljena.
„Tu sam, majko, sebe napojio, 20
„I doveo dobra konja svoga,
„Da se i on vode ponapije,
„Konjik vode moj da pije neće,
„Veće gleda u avlijska vrata.
„Ja pogledah po svome konjiku, 25
„Što on neće vodice da pije,
„Van već gleda u avlijska vrata:
„Al na vratih lijepa divojka,
„Ona sjaje od suhoga zlata,
„Kano žarko od sjajnosti sunce. – 30
„Već mi kuvaj lahke brašnenice,
„Ja ću spremit' i sebe i konja,
„Pa ću ići Šišmaninu kralju.“
Dokle Stojan konja naredio,
Mati njemu spremi brašnenice, 35
Više suza, neg' vodice hladne. –
Kad se Stojan na put opremio,
Goni konja i noću i danju
Do dvorova Šišmanina kralja.
Kada dojo konja do dvorova, 40
Kod bunara koplje udario,
Za koplje je konja privezao,
Pa on ide na vrata avlijnska,
Ali ide trijest divojaka,
One idu k bunar vodi hladnoj: 45
Eto s njima kraljeve divojke.
I tu doja trideset momaka,
Te stadoše tu kolo igrati.
Svaki s' fata do svoje divojke,
A fata se Janković Stojane, 50
On se fata do kraljeve kćeri.
Kad to vidi Mile vojevoda,
Al' je Stoli besjedio Mile:
„Odklen jesi, neznana delijo!
„Odklen jesi, od kojeg-li grada? 55
„Što se fataš do kraljeve kćeri?
„Oto jesam Mile vojevoda,
„Za njom gledam tri godine dana:
„Ostavi se ti kraljeve kćeri.
„Ako je se ostaviti nećeš, 60
„Na vodi će sada druga biti.“
Mukom muči, Janković Stojane,
Mukom muči, ništa nedivani,
Kolo igra, nogom curu čepa.
Sitila se lijepa divojka, 65
Da je ono Janković Stojane,
Jer je triput k njojzi dolazio,
Tri joj zlatne jabuke davao,
Pri kojih se vidi večerati
U ponoćah kano i u podne. 70
Namiguje lijepa djevojka:
„Ti se neboj, Janković Stojane!
„Ti se neboj Mile vojevode.“
Kada Mile riči razumio,
On pozivlje Janković Stojana: 75
„Hod', Stojane, meni na megdane!“
Kad to čuo Janković Stojane,
Odmah Stole iz kola se pušta,
Pak on ide njemu na megdane.
Pita njega Janković Stojane: 80
„Oj boga ti, Mile vojevoda:
„Kakav ćemo megdan učiniti?
„Al' o rane, al' o mrtve glave?“
Govori mu Mile vojevoda:
„Nečinim ga ja o rane junak, 85
„Već ga činim baš o mrtve glave;
„S topuzom ću megdan odmiriti.“
Uliđoše u megdan junački,
Jedan drugom krvi halalio,
U junačko lice s' poljubiše. 90
Al' govori Mile vojevoda:
„Boga tebi, Janković Stojane!
Ti ga bježi, ja ću te ćerati.“
Još govori Mile vojevoda:
„Eto tebi težke topuzine! 95
„Nemoj reći, da je od prevare.“
Kad to čuo Janković Stojane,
Dočekuje težku topuzinu,
Pa je čeka u desnicu ruku,
Na dvoje ju junak prekršio, 100
Pa je baca u zelenu travu,
Pa s' okrenu Janković Stojane:
„Stani momče, Mile vojevoda!
„Sad ti bježi, ja ću te ćerati.“
Al' je Mili slaba sreća bila. 105
Ali viče Janković Stojane:
„Eto tebi težke topuzine!
„Nemoj reći, da je od prevare.“
Al' je Mili slaba sreća bila,
S konjem nigda na megdanu nebi. 110
Kako ga je Janković Stojane
Zamahnuo težkom topuzinom,
Kako ga je lahko udario,
Odmah ga je konjem rastavio,
Pa on pade u travu na glavu. 115
Jope s' fata Janković Stojane,
Jope s' fata u kolo junačko,
Pa se fata do kraljeve kćeri,
Desnom nogom on nju očepljuje,
Livim okom na nju namiguje. 120
Sitila se kraljeva divojka,
Da je ono Janković Stojane.
Kad vidila, što Stojan uradi,
Vodi Stolu u gornje čardake,
Zatvara ga s deveteri vrati, 125
Pa je s Stolom konak konačila.
Kad svanulo i granulo sunce,
Iz čardaka Stolu odpustila:
„Ajde, Stole, ti kupi svatove.“
Silne Stole svate pokupio 130
A svatova hiljadu junaka.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
