Ženila je gospa Katarina
Za prilipa Jurja gospodina.
Bilo j' Jurju na vojnicu pojti
I ostavlja b'jeli gradi svoji,
I ostavlja gospu Katarinu, 5
I ostavlja Žumbru vjerna slugu.
Još ni Jure do vojnice došal,
Žumbre gospe tako govoraše:
„Ljubi mene, gospo Katarina,
Kako ljubiš Jurja gospodina!" 10
„Ne bi mlada toga učinila
Za svi gradi Jurja gospodina
I za oba crna oka moja!”
Na to se je Žumbre rasrdio
I zajaše konja vevericu 15
I pošeće Jurju na vojnicu.
Jura njega s duga zagledaše
I mu brzo nasprid put idjaše:
„Ki su glasi, Žumbre, vjerni slugo?"
„Dobri glasi, boji bi se oteli: 20
Da je vaša gospa Katarina,
[Katarina] vaš grad obladala,
I mene je Žumbrića otela!"
Na to se je Jure rasrdio,
I zajaše svoga vjerna konja, 25
I pošeće do svojega dvora.
Kate njega s duga zagledaše
I mu brzo nasprid kuće staše:
„Postup' daje, nevjernice moja!"
Jure zname svoju sv'jetlu sablju 30
Za odrezat Katarine glavu.
Kate njcmu tako govoraše:
„Pust' mi reći do dve do tri r’ječi!"
„Reci, Kate, i tri i četire!"
„Imaš, Jure, jedan zlat vinograd, 35
Na kom raste to slebrno grožđe;
Otel ti ga j’ Žumbre otrgati,
A ja mlada mu ga nisam dala!"
Jure zname svoju svitlu sablju
I odsiče Žumbrićovu glavu. 40
Njeg'va glava trikrat poskakaše,
Svi tri puti tako govoraše:
„To je nauk svakomu junaku
Ki se hvali prija neg' učini!"
