Женила је госпа Катарина
За прилипа Јурја господина.
Било ј' Јурју на војницу појти
И оставља б'јели гради своји,
И оставља госпу Катарину, 5
И оставља Жумбру вјерна слугу.
Још ни Јуре до војнице дошал,
Жумбре госпе тако говораше:
„Љуби мене, госпо Катарина,
Како љубиш Јурја господина!" 10
„Не би млада тога учинила
За сви гради Јурја господина
И за оба црна ока моја!”
На то се је Жумбре расрдио
И зајаше коња веверицу 15
И пошеће Јурју на војницу.
Јура њега с дуга загледаше
И му брзо насприд пут идјаше:
„Ки су гласи, Жумбре, вјерни слуго?"
„Добри гласи, боји би се отели: 20
Да је ваша госпа Катарина,
[Катарина] ваш град обладала,
И мене је Жумбрића отела!"
На то се је Јуре расрдио,
И зајаше свога вјерна коња, 25
И пошеће до својега двора.
Кате њега с дуга загледаше
И му брзо насприд куће сташе:
„Поступ' даје, невјернице моја!"
Јуре знаме своју св'јетлу сабљу 30
За одрезат Катарине главу.
Кате њцму тако говораше:
„Пуст' ми рећи до две до три р’јечи!"
„Реци, Кате, и три и четире!"
„Имаш, Јуре, један злат виноград, 35
На ком расте то слебрно грожђе;
Отел ти га ј’ Жумбре отргати,
А ја млада му га нисам дала!"
Јуре знаме своју свитлу сабљу
И одсиче Жумбрићову главу. 40
Њег'ва глава трикрат поскакаше,
Сви три пути тако говораше:
„То је наук свакому јунаку
Ки се хвали прија нег' учини!"
