Ženik slobode/POJAVA III/III

Ženik slobode
Pisac: Dragutin Ilić
SLIKA III - POJAVA III

POJAVA III

(Arsenije Lomo, Vasilj iz Bojevca i Katić Janko dolaze žurno. Svi su oružani).

LOMO I DRUGOVI MU:
Blagoslovi oče!
KALUĐER:
Bog blagoslovio! Otkud, braćo?
LOMO:
Zlo!
JANKO:
Ni na Kosovu ne bi straha tog.
VASILj:
Što pade šaka to pobiše sve
I osramotiše; a što ugrabi
Ostavi sela, odbeže u zbeg.
SLEPI:
Ako ne prečuh, ti si Vasilje?
VASILj:
Ja, Vide, ovo Lomo, Janko to.
KALUĐER:
Pa kuda ćete?
LOMO:
A kud, do u zbeg
Tamo nam nejač, a već sela nam
Zulumćar pali, razmeće u prah.
KALUĐER:
A posle?
LOMO:
Posle šta nam Gospod da!
JANKO:
Ja kuće nemam.
VASILj:
Gora mi je dom!
LOMO:
Hajduci će nam biti braća sad.
KALUĐER:
O, jadna deco, iz smrti u smrt!
SLEPI:
O, kad bi mog’o samo, narod vas
Da se odmetne, da Srbija sva
Hajdukom stane!
LOMO:
Vide, nikada!
Usud je Srbu da ga nestane
Da nije, slepi, ne bi li se zar
Izbranik naš'o, da izbavi rod
Kosovskog ropstva. Slomljeni smo mi!
Napustiše nas gde gajismo nad
Ili na kolju izgiboše, tek
Ostaše slabi: izmećar i rob,
Il ko zver divlja da se noć i dan
Tucvari gorom, tek da sačuva
To gole duše, što ga služi još.
RUŽICA (koja je dotle zamišljeno stajala kod crkvenoga zida i gledala negde, vrisne poplašeno).
KALUĐER:
Šta bi?
SLEPI:
Ružice!
RUŽICA (potrči slepome onako preplašena i pripije se uza nj):
Oh!
SLEPI:
I ovde zar?
Koga si videla?
RUŽICA:
Njega! Opet on!
SLEPI (miluje je, da je umiri):
Ne boj se, mi smo s tobom; to je san!
KALUĐER:
Čega se plaši?
SLEPI (miluje je):
Jadna sestrice!
U Beogradu od kad vide sve
Strašilo neko priviđa se njoj:
Među mrtvima gazi zao duh
Sputanu ženu vucara kroz krv
I spletom guja šiba njenu grud.
KALUĐER (uzme je blago za ruku):
Siroto dete, strah ti mrači um!
Krst na se uvek; pred znamenjem tim
Sve maštanije gube svoju vlast!
RUŽICA:
Ah, oče nije maštanija to!
Često ga viđam, noću i u dan,
I ženu onu, jadnu smorenu,
Čujem joj jauk, čujem vrisak njen
Vidim sputanu gde je vuče on,
I pakosni mu slušam uvek glas!
LOMO:
Siroto dete!
RUŽICA:
I onda kada zaurlaše psi
Oko trupine hadži Ruvima;
Videh ga kako uza sami trup
Nesretnu ženu poče vući on.
Dok svetog starca raskidahu psi,
On je šibaše i uz lavež psa
Urlaše: „gde su gusle, gde je krst,
Da te izbavi?“
KALUĐER:
Hodi, jadnice!
U svetom hramu ispod raspeća
Naći ćeš leka.
SLEPI:
Vidaj, oče moj!
Jedino dobro ona mi je sve.
RUŽICA (zamišljeno):
Pišti, a pogled očajnički svoj
Uprla na me, ko da ište spas!
Oh, brate, brate kako zavidim
Slep što si!
SLEPI:
Sejo, hajdmo u hram,
Bog će pomoći! (odu)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.