Ženidba ognjevitoga Vuka
0001 Kad se ženi kralje od Budima,
0002 Nema junak od roda nikoga,
0003 Nego pobru pašu od Novoga.
0004 Njemu kralje malu knjigu piše:
0005 „Dragi pobre, paša od Novoga!
0006 Ženim ti se u prve nedjelje,
0007 U Stambulu, gradu bijelome,
0008 Kćeri dragom bega od Stambula.
0009 Dođi, pobre, meni na veselje.“
0010 A kad paši mala knjiga dođe,
0011 Knjigu lega, a na nju se smije.
0012 Sve ga gleda draga svoja sele,
0013 Pa je svome bratu govorila:
0014 „O moj brate, paša od Novoga!
0015 Otkle tebi mala knjiga dođe,
0016 Da je legaš, a na nju se smiješ?“
0017 Ali paša seli odgovara:
0018 „O Barbara, moja sele draga!
0019 Kad me pitaš, pravo ću ti kazat.
0020 Evo meni mala knjiga dođe
0021 Od mog pobre, kralja od Budima,
0022 Da se ženi u prve nedjelje
0023 U Stambulu, gradu bijelome,
0024 Kćeri dragom bega od Stambula,
0025 Da ja njemu dođem na veselje.“
0026 A kada ga sele razumjela,
0027 Ovako je njemu govorila:
0028 „O moj brate, paša od Novoga!
0029 Piši njemu listak knjige male,
0030 Da bi njemu došo na veselje,
0031 Ma da ne da draga tvoja sele.
0032 Može znati, bolje spominjati,
0033 Kad je kralje u tamnici bio,
0034 U tamnici, u stranam ovijem,
0035 Svak je njega ostavio bio,
0036 Ostavio i zaboravio,
0037 Samo nije draga tvoja sele.
0038 Nego sam ga pohodila često,
0039 Rano jutrom, a docna večerom,
0040 Nosila mu objed i večere.
0041 Svaki danak od vela košulje,
0042 Na nedjelje zelene dolame.
0043 Triput mi je tvrdu vjeru davo,
0044 Ako bi se ikad oženio,
0045 Da se za me oženiti hoće.
0046 Kad je kralje iz tamnice pošo,
0047 Sad se hoće oženit za druge.
0048 Još ti piše listak knjige male,
0049 Da ti njemu na veselje dođeš,
0050 Seli svojoj živo srce rani.
0051 Nego, brate milo dobro moje!
0052 Piši kralju listak knjige male,
0053 Da bi njemu došo na veselje,
0054 Ma da t’ ne da draga tvoja sele.“
0055 A kad paša sele razumio,
0056 On mi kralju sitnu knjigu piše:
0057 „Dragi pobre, kralje od Budima!
0058 Ja bi došo tebi na veselje,
0059 Ma mi ne da draga moja sele.
0060 Možeš znati, bolje spominjati,
0061 Kad si, kralje, u tamnici bio,
0062 U tamnici, u stranam ovijem,
0063 Svak je tebe ostavio bio,
0064 Ostavio i zaboravio,
0065 Samo nije draga sele moja,
0066 Nego te je često pohodila,
0067 Pohodila jutrom i večerom;
0068 Nosla ti objed i večere,
0069 Svaki danak od vela košulje,
0070 Na nedjelje zelene dolame.
0071 Da si njome tvrdu vjeru davo,
0072 Kad izideš iz tamnice male,
0073 Da se za nju oženiti hoćeš,
0074 A sad si mi male knjige piso,
0075 Da ja tebi na veselje dođem,
0076 Sad se drugom oženiti hoćeš,
0077 Seli mojoj živo srce raniš.“
0078 A kad kralju mala knjiga dođe,
0079 Kad vidio, šta mu knjiga kaže,
0080 Pa je brzo drugu nakitio,
0081 A na ruke paši od Novoga:
0082 „Jest istina, dragi pobratime!
0083 Što govori draga tvoja sele,
0084 Bio bih se za nju oženio,
0085 Ma mi ne da babo, dobro moje,
0086 Jer je s njome na kumovstvu bio.
0087 Dođi, pobre, meni na veselje
0088 I dovedi drage tvoje sele,
0089 Ja je hoću udomiti mlade
0090 Za junaka boljega od mene.“
0091 A kad paši mala knjiga dođe,
0092 Knjigu lega, a na nju se smije,
0093 Sve ga gleda draga sele svoja.
0094 Pa je paša seli govorio:
0095 „Sele moja, milo dobro moje!
0096 Evo meni mala knjiga dođe
0097 Od mog pobre, kralja od Budima,
0098 Da ja njemu na veselje dođem,
0099 Da dovedem tebe, sele moja!
0100 Nego, sele, milo dobro moje!
0101 Ti naresi do dva konja vrana,
0102 Tebi dobra, a meni boljega.
0103 I naresi b’jelo lice svoje,
0104 Da idemo kralju na veselje.“
0105 A kad sele brata razumjela,
0106 Brzo dobre konje naresila,
0107 Pa ih stavi pred bijele dvore.
0108 Ona pođe u svoje odaje
0109 I naresi b’jelo lice svoje.
0110 U to se je paša naresio,
0111 Pa su svoje konje uzimali,
0112 Otole se zdravo podignuli.
0113 Zdravo idu goricom zelenom,
0114 Zdravo dođu ka Budimu gradu.
0115 Kad su došli u kralja pred dvore,
0116 Ugleda ih od Budima kralje.
0117 Supre njima kralje išetao,
0118 Lijepo ih kralje pričekao.
0119 Ruke šire, u lice se ljube,
0120 Za junačko pitaju se zdravlje.
0121 Kralj djevojci mladoj govorio:
0122 „Dušo moja, Barbaro djevojko!
0123 Nemoj, dušo, nasrdit se na me,
0124 Što te n’jesam uzo za ljubovce;
0125 Bio bih se oženio za te,
0126 Ma mi ne da babo, dobro moje,
0127 Jer je s tobom na kumovstvu bio.
0128 A ne boj se, draga dušo moja!
0129 Ja ću, dušo, udomiti tebe
0130 Za junaka boljega od mene.
0131 Kada danas na objedu bude,
0132 Na objedu ognjeviti Vuče,
0133 Ja ću zlatne natočiti čaše,
0134 Dušo moja, stavit ću preda te.
0135 Al je mlada ti popiti nemoj,
0136 Uzmi čašu u desnicu ruku,
0137 Pa je stavi pred ognjena Vuka.
0138 On će, dušo, govoriti tebi:
0139 „ „Što je, dušo, ti stavljaš preda me,
0140 Kad ja nemam do gola života?
0141 Što sam imo zemlje i gradove,
0142 Sve mi digne kralje od Budima.“ “
0143 Jaću dušo govoriti za te.“
0144 S tijem idu u bijele dvore,
0145 Pa sjedaju za svijetle sofre.
0146 Kad je vr’jeme po objedu bilo,
0147 Skočio se kralje od Budima,
0148 Pa je zlatne natočio čaše.
0149 Sve gledaju gospoda svatovi,
0150 U koga će zlatna čaša doći.
0151 Čašu dava Barbari djevojci
0152 I njome je kralje govorio:
0153 „Uzmi, dušo, zlatnu čašu vina.“
0154 Kad to vidi lijepa djevojka,
0155 Uzimala zlatnu čašu s vinom,
0156 Pa je stavlja pred ognjena Vuka,
0157 Al je Vuče govorio njome:
0158 „Što je, dušo, ti stavljaš preda me,
0159 Kad ja nemam do gola života?
0160 Što sam imo zemlje i gradove,
0161 Sve mi digne kralje od Budima.“
0162 Govori mu kralje od Budima:
0163 „Slugo moja, ognjeviti Vuče!
0164 Uzmi čašu lijepe djevojke,
0165 Što ti digne kralje od Budima,
0166 Što ti digne zemlje i gradove,
0167 Što si imo do četiri grada,
0168 Sva četiri povratit će tebi,
0169 Još četiri darovati više.“
0170 Kad je Vuče kralja razumio.
0171 On je zlatne čaše uzimao,
0172 Pa nazdravlja svoj gospodi redom:
0173 „Da ste zdravo, sva gospoda redom!
0174 Ne u zdravlje ni moje ni vaše,
0175 Neg u zdravlje vjerenice moje,
0176 Sele drage paše od Novoga,
0177 Za koju se oženiti hoću,
0178 Ako Bog da do petnaest dana.“
0179 To je kralju puno milo bilo
0180 I junaku paši od Novoga.
0181 Tu su oni vjere utvrdili,
0182 Utvrdili za petnaest dana.
0183 Pa s’ otole zdravo podignuli,
0184 Svaki ide b’jelu dvoru svome,
0185 A on Vuče put Novoga grada
0186 Sa Barbarom, svojom vjerenicom.
0187 Kad su došli bijelu Novome,
0188 Onda Vuče malu knjigu piše,
0189 Desnom rukom na koljenu l’jevu,
0190 A na ruke bana od Dunaja.
0191 Ovako mu u toj knjizi piše:
0192 „Pobre dragi, od Dunaja bane!
0193 Ženim ti se, dragi pobratime!
0194 Od danaske do petnaest dana,
0195 U Novome, gradu bijelome,
0196 Selom dragom paše od Novoga.
0197 Dođi, bane, meni na veselje,
0198 Da mi budeš za vjenčana kuma.“
0199 A kad banu mala knjiga dođe,
0200 Kad vidio, što mu knjiga kaže,
0201 Brzo bane drugu nakitio,
0202 A na ruke ognjevita Vuka.
0203 Ovako mu u toj knjizi piše:
0204 „Dragi pobre, ognjeviti Vuče!
0205 Ja ću doći tebi na veselje,
0206 Da ti budem za vjenčana kuma.
0207 Donijet ću lijepe darove,
0208 Što ću kume darivati moje,
0209 Donijet ću devet prstenova.
0210 Još ću kume darivati bolje,
0211 Ćemer pojas od suhoga zlata.
0212 Dovesti ću sedam jalovica,
0213 Jalovica mesa debeloga,
0214 I dovesti trista janjičara,
0215 Da nas prate s lijepom djevojkom,
0216 Pola za se, a pola preda se.“
0217 Kada knjiga u Novi dopade,
0218 Na koljeno paše od Novoga,
0219 Kad je paša knjigu proučio,
0220 Ovako je Vuku govorio:
0221 „Šuro moja, ognjeviti Vuče!
0222 Nije sele moja uzgojena
0223 Za junaka bana od Dunaja,
0224 Neg za tebe ognjevita Vuka.
0225 Ti ne čekaj bana u svatove,
0226 Jer će tebi učinit privare.
0227 On će tvoje pogubit svatove,
0228 Još i tebe ognjeviti Vuče,
0229 A odvesti moje sele drage,
0230 Jer će bane dovesti sa sobom,
0231 Trista Turak’, mladih janjičara.“
0232 A kad li ga Vuče razumio,
0233 On je svoje skupio svatove
0234 I s njima se zdravo podignuo.
0235 Kad su bili malo naprijeda,
0236 Ma govori ognjeviti Vuče:
0237 „O svatovi, draga braćo moja!
0238 Ostanite u gori zelenoj,
0239 A ja idem malo naprijeda,
0240 Pa gorici da razgledam pute,
0241 Da ne udru na privaru Turci.“
0242 S tijem Vuče u gore zelene.
0243 Kad je došo u gore zelene,
0244 Tu nahodi bana od Dunaja
0245 I njegovih trista janjičara.
0246 Kad to vidi ognjeviti Vuče,
0247 Brijetku je ćordu povadio,
0248 Pa na Turke juriš učinio,
0249 Sve pos’ječe, n’jedan ne uteče,
0250 Sam uteče od Dunaja bane
0251 Na kobili kusorepi svojoj.
0252 Za njim viče ognjeviti Vuče:
0253 „Stan’ kopile, od Dunaja bane!“
0254 Al uteče kroz gore zelene.
0255 Za njim trči ognjeviti Vuče,
0256 Al ga više ni viđet ne može,
0257 Pa zaviče iza svega glasa:
0258 „Moli Boga, od Dunaja bane!
0259 Za kobile kusorepe tvoje,
0260 Ne bi pošo, ni odnio glave.“
0261 S tijem Vuče b’jelu dvoru ide.
0262 A kad Vuče b’jelu dvoru dođe,
0263 Od dvora je prozor otvorio,
0264 Na prozor je glavu naslonio
0265 I ugleda gospodu svatove:
0266 Oni idu zdravo i veselo,
0267 Među njima lijepa djevojka.
0268 Lijepo ih Vuče pričekao,
0269 Vodio ih u bijele dvore,
0270 Stavljao ih za svijetle sofre.
0271 Čini Vuče veliko veselje,
0272 Jer se ženi lijepom djevojkom.
0273 A kada se Vuče oženio,
0274 On napiše listak knjige male
0275 Svomu šuri, paši od Novoga.
0276 Ovako mu u toj knjizi piše:
0277 „Šuro moja, paša od Novoga!
0278 Ja sam zdravo u dvoru mojemu
0279 I sva moja gospoda svatovi,
0280 Al da ne bi svjetovanja tvoga,
0281 Svi b’ u gori poginuli bili,
0282 Jer mi bane učini privare.
0283 Što je reko, poreko se nije,
0284 Doveo je trista janjičara,
0285 Dočeka me u gori zelenoj.
0286 Ali mu se n’jesam pripanuo,
0287 Među nje sam juriš učinio,
0288 Sve pos’ječem, n’jedan ne uteče.
0289 Sam uteče od Dunaja bane
0290 Na kobili kusorepi svojoj.“
0291 Kad je Vuče knjigu nakitio,
0292 Malu knjigu šuri otpravio,
0293 Osta Vuče zdravo i veselo
0294 U svom dvoru uz svoju ljubovcu.
