Женидба огњевитога Вука

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба огњевитога Вука

0001 Кад се жени краље од Будима,
0002 Нема јунак од рода никога,
0003 Него побру пашу од Новога.
0004 Њему краље малу књигу пише:
0005 „Драги побре, паша од Новога!
0006 Женим ти се у прве недјеље,
0007 У Стамбулу, граду бијеломе,
0008 Кћери драгом бега од Стамбула.
0009 Дођи, побре, мени на весеље.“
0010 А кад паши мала књига дође,
0011 Књигу лега, а на њу се смије.
0012 Све га гледа драга своја селе,
0013 Па је своме брату говорила:
0014 „О мој брате, паша од Новога!
0015 Откле теби мала књига дође,
0016 Да је легаш, а на њу се смијеш?“
0017 Али паша сели одговара:
0018 „О Барбара, моја селе драга!
0019 Кад ме питаш, право ћу ти казат.
0020 Ево мени мала књига дође
0021 Од мог побре, краља од Будима,
0022 Да се жени у прве недјеље
0023 У Стамбулу, граду бијеломе,
0024 Кћери драгом бега од Стамбула,
0025 Да ја њему дођем на весеље.“
0026 А када га селе разумјела,
0027 Овако је њему говорила:
0028 „О мој брате, паша од Новога!
0029 Пиши њему листак књиге мале,
0030 Да би њему дошо на весеље,
0031 Ма да не да драга твоја селе.
0032 Може знати, боље спомињати,
0033 Кад је краље у тамници био,
0034 У тамници, у странам овијем,
0035 Свак је њега оставио био,
0036 Оставио и заборавио,
0037 Само није драга твоја селе.
0038 Него сам га походила често,
0039 Рано јутром, а доцна вечером,
0040 Носила му објед и вечере.
0041 Сваки данак од вела кошуље,
0042 На недјеље зелене доламе.
0043 Трипут ми је тврду вјеру даво,
0044 Ако би се икад оженио,
0045 Да се за ме оженити хоће.
0046 Кад је краље из тамнице пошо,
0047 Сад се хоће оженит за друге.
0048 Још ти пише листак књиге мале,
0049 Да ти њему на весеље дођеш,
0050 Сели својој живо срце рани.
0051 Него, брате мило добро моје!
0052 Пиши краљу листак књиге мале,
0053 Да би њему дошо на весеље,
0054 Ма да т’ не да драга твоја селе.“
0055 А кад паша селе разумио,
0056 Он ми краљу ситну књигу пише:
0057 „Драги побре, краље од Будима!
0058 Ја би дошо теби на весеље,
0059 Ма ми не да драга моја селе.
0060 Можеш знати, боље спомињати,
0061 Кад си, краље, у тамници био,
0062 У тамници, у странам овијем,
0063 Свак је тебе оставио био,
0064 Оставио и заборавио,
0065 Само није драга селе моја,
0066 Него те је често походила,
0067 Походила јутром и вечером;
0068 Носла ти објед и вечере,
0069 Сваки данак од вела кошуље,
0070 На недјеље зелене доламе.
0071 Да си њоме тврду вјеру даво,
0072 Кад изидеш из тамнице мале,
0073 Да се за њу оженити хоћеш,
0074 А сад си ми мале књиге писо,
0075 Да ја теби на весеље дођем,
0076 Сад се другом оженити хоћеш,
0077 Сели мојој живо срце раниш.“
0078 А кад краљу мала књига дође,
0079 Кад видио, шта му књига каже,
0080 Па је брзо другу накитио,
0081 А на руке паши од Новога:
0082 „Јест истина, драги побратиме!
0083 Што говори драга твоја селе,
0084 Био бих се за њу оженио,
0085 Ма ми не да бабо, добро моје,
0086 Јер је с њоме на кумовству био.
0087 Дођи, побре, мени на весеље
0088 И доведи драге твоје селе,
0089 Ја је хоћу удомити младе
0090 За јунака бољега од мене.“
0091 А кад паши мала књига дође,
0092 Књигу лега, а на њу се смије,
0093 Све га гледа драга селе своја.
0094 Па је паша сели говорио:
0095 „Селе моја, мило добро моје!
0096 Ево мени мала књига дође
0097 Од мог побре, краља од Будима,
0098 Да ја њему на весеље дођем,
0099 Да доведем тебе, селе моја!
0100 Него, селе, мило добро моје!
0101 Ти нареси до два коња врана,
0102 Теби добра, а мени бољега.
0103 И нареси б’јело лице своје,
0104 Да идемо краљу на весеље.“
0105 А кад селе брата разумјела,
0106 Брзо добре коње наресила,
0107 Па их стави пред бијеле дворе.
0108 Она пође у своје одаје
0109 И нареси б’јело лице своје.
0110 У то се је паша наресио,
0111 Па су своје коње узимали,
0112 Отоле се здраво подигнули.
0113 Здраво иду горицом зеленом,
0114 Здраво дођу ка Будиму граду.
0115 Кад су дошли у краља пред дворе,
0116 Угледа их од Будима краље.
0117 Супре њима краље ишетао,
0118 Лијепо их краље причекао.
0119 Руке шире, у лице се љубе,
0120 За јуначко питају се здравље.
0121 Краљ дјевојци младој говорио:
0122 „Душо моја, Барбаро дјевојко!
0123 Немој, душо, насрдит се на ме,
0124 Што те н’јесам узо за љубовце;
0125 Био бих се оженио за те,
0126 Ма ми не да бабо, добро моје,
0127 Јер је с тобом на кумовству био.
0128 А не бој се, драга душо моја!
0129 Ја ћу, душо, удомити тебе
0130 За јунака бољега од мене.
0131 Када данас на обједу буде,
0132 На обједу огњевити Вуче,
0133 Ја ћу златне наточити чаше,
0134 Душо моја, ставит ћу преда те.
0135 Ал је млада ти попити немој,
0136 Узми чашу у десницу руку,
0137 Па је стави пред огњена Вука.
0138 Он ће, душо, говорити теби:
0139 „ „Што је, душо, ти стављаш преда ме,
0140 Кад ја немам до гола живота?
0141 Што сам имо земље и градове,
0142 Све ми дигне краље од Будима.“ “
0143 Јаћу душо говорити за те.“
0144 С тијем иду у бијеле дворе,
0145 Па сједају за свијетле софре.
0146 Кад је вр’јеме по обједу било,
0147 Скочио се краље од Будима,
0148 Па је златне наточио чаше.
0149 Све гледају господа сватови,
0150 У кога ће златна чаша доћи.
0151 Чашу дава Барбари дјевојци
0152 И њоме је краље говорио:
0153 „Узми, душо, златну чашу вина.“
0154 Кад то види лијепа дјевојка,
0155 Узимала златну чашу с вином,
0156 Па је ставља пред огњена Вука,
0157 Ал је Вуче говорио њоме:
0158 „Што је, душо, ти стављаш преда ме,
0159 Кад ја немам до гола живота?
0160 Што сам имо земље и градове,
0161 Све ми дигне краље од Будима.“
0162 Говори му краље од Будима:
0163 „Слуго моја, огњевити Вуче!
0164 Узми чашу лијепе дјевојке,
0165 Што ти дигне краље од Будима,
0166 Што ти дигне земље и градове,
0167 Што си имо до четири града,
0168 Сва четири повратит ће теби,
0169 Још четири даровати више.“
0170 Кад је Вуче краља разумио.
0171 Он је златне чаше узимао,
0172 Па наздравља свој господи редом:
0173 „Да сте здраво, сва господа редом!
0174 Не у здравље ни моје ни ваше,
0175 Нег у здравље вјеренице моје,
0176 Селе драге паше од Новога,
0177 За коју се оженити хоћу,
0178 Ако Бог да до петнаест дана.“
0179 То је краљу пуно мило било
0180 И јунаку паши од Новога.
0181 Ту су они вјере утврдили,
0182 Утврдили за петнаест дана.
0183 Па с’ отоле здраво подигнули,
0184 Сваки иде б’јелу двору своме,
0185 А он Вуче пут Новога града
0186 Са Барбаром, својом вјереницом.
0187 Кад су дошли бијелу Новоме,
0188 Онда Вуче малу књигу пише,
0189 Десном руком на кољену л’јеву,
0190 А на руке бана од Дунаја.
0191 Овако му у тој књизи пише:
0192 „Побре драги, од Дунаја бане!
0193 Женим ти се, драги побратиме!
0194 Од данаске до петнаест дана,
0195 У Новоме, граду бијеломе,
0196 Селом драгом паше од Новога.
0197 Дођи, бане, мени на весеље,
0198 Да ми будеш за вјенчана кума.“
0199 А кад бану мала књига дође,
0200 Кад видио, што му књига каже,
0201 Брзо бане другу накитио,
0202 А на руке огњевита Вука.
0203 Овако му у тој књизи пише:
0204 „Драги побре, огњевити Вуче!
0205 Ја ћу доћи теби на весеље,
0206 Да ти будем за вјенчана кума.
0207 Донијет ћу лијепе дарове,
0208 Што ћу куме даривати моје,
0209 Донијет ћу девет прстенова.
0210 Још ћу куме даривати боље,
0211 Ћемер појас од сухога злата.
0212 Довести ћу седам јаловица,
0213 Јаловица меса дебелога,
0214 И довести триста јањичара,
0215 Да нас прате с лијепом дјевојком,
0216 Пола за се, а пола преда се.“
0217 Када књига у Нови допаде,
0218 На кољено паше од Новога,
0219 Кад је паша књигу проучио,
0220 Овако је Вуку говорио:
0221 „Шуро моја, огњевити Вуче!
0222 Није селе моја узгојена
0223 За јунака бана од Дунаја,
0224 Нег за тебе огњевита Вука.
0225 Ти не чекај бана у сватове,
0226 Јер ће теби учинит приваре.
0227 Он ће твоје погубит сватове,
0228 Још и тебе огњевити Вуче,
0229 А одвести моје селе драге,
0230 Јер ће бане довести са собом,
0231 Триста Турак’, младих јањичара.“
0232 А кад ли га Вуче разумио,
0233 Он је своје скупио сватове
0234 И с њима се здраво подигнуо.
0235 Кад су били мало наприједа,
0236 Ма говори огњевити Вуче:
0237 „О сватови, драга браћо моја!
0238 Останите у гори зеленој,
0239 А ја идем мало наприједа,
0240 Па горици да разгледам путе,
0241 Да не удру на привару Турци.“
0242 С тијем Вуче у горе зелене.
0243 Кад је дошо у горе зелене,
0244 Ту находи бана од Дунаја
0245 И његових триста јањичара.
0246 Кад то види огњевити Вуче,
0247 Бријетку је ћорду повадио,
0248 Па на Турке јуриш учинио,
0249 Све пос’јече, н’један не утече,
0250 Сам утече од Дунаја бане
0251 На кобили кусорепи својој.
0252 За њим виче огњевити Вуче:
0253 „Стан’ копиле, од Дунаја бане!“
0254 Ал утече кроз горе зелене.
0255 За њим трчи огњевити Вуче,
0256 Ал га више ни виђет не може,
0257 Па завиче иза свега гласа:
0258 „Моли Бога, од Дунаја бане!
0259 За кобиле кусорепе твоје,
0260 Не би пошо, ни однио главе.“
0261 С тијем Вуче б’јелу двору иде.
0262 А кад Вуче б’јелу двору дође,
0263 Од двора је прозор отворио,
0264 На прозор је главу наслонио
0265 И угледа господу сватове:
0266 Они иду здраво и весело,
0267 Међу њима лијепа дјевојка.
0268 Лијепо их Вуче причекао,
0269 Водио их у бијеле дворе,
0270 Стављао их за свијетле софре.
0271 Чини Вуче велико весеље,
0272 Јер се жени лијепом дјевојком.
0273 А када се Вуче оженио,
0274 Он напише листак књиге мале
0275 Свому шури, паши од Новога.
0276 Овако му у тој књизи пише:
0277 „Шуро моја, паша од Новога!
0278 Ја сам здраво у двору мојему
0279 И сва моја господа сватови,
0280 Ал да не би свјетовања твога,
0281 Сви б’ у гори погинули били,
0282 Јер ми бане учини приваре.
0283 Што је реко, пореко се није,
0284 Довео је триста јањичара,
0285 Дочека ме у гори зеленој.
0286 Али му се н’јесам припануо,
0287 Међу ње сам јуриш учинио,
0288 Све пос’јечем, н’један не утече.
0289 Сам утече од Дунаја бане
0290 На кобили кусорепи својој.“
0291 Кад је Вуче књигу накитио,
0292 Малу књигу шури отправио,
0293 Оста Вуче здраво и весело
0294 У свом двору уз своју љубовцу.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890