Ženidba i udadba/23
| ◄ УГЛЕД 4 | UGLED 5. | ► |
- UGLED 5.
MATI, PREĆAŠNjI
MATI: Šta je to? Šta činiš ti s mojim detetom?
ŽENA: Odite, mamo, oće da me ize. (Plače.) Jošt mi ni kapu nije kupio.
MATI: To je lepo! To je čovek! Ja kad se s mojim tučem, bar znam zašto; a on zbog jedne tričave kape.
MUŽ: Šta ćete vi, mamo, ovde?
MATI: Šta ću? Oće da mi ubije dete, pa jošt ima obraza pitati, gledajder mu ti posla.
MUŽ: Vi nemate ovde ništa zapovedati.
MATI: Da šta, da mi izeš dete? Sram te bilo!
MUŽ: Vi da idete napolje iz moje kuće.
ŽENA (trči mu bliže): Šta, mama napolje?
MATI: Sram da te bude!
ŽENA: Pre ćeš ti izletiti.
MATI: Ni šest nedelja nema, pa si počeo; a šta će posle biti?
ŽENA: Pitajte ga gdi je sinoć bio.
MATI: Uputi se brže-bolje, da ne izdangubiš.
MUŽ: O, nalepe moje!
ŽENA: Gledajte ga, jošt se on tuži!
MATI: Da ga đavo nosi, i koji te je prvi doveo!
ŽENA: Onaj nitkov, onaj, svemu je on kriv!
MUŽ: E sad, ili da se čovek tuče s njima, ili da pobegne.
MATI: Koga ćeš ti tući?
ŽENA: Sve mi tim jednako preti.
MATI: Zar nemaš šaka da mu pokažeš kako se tuče (podboči se), ded počni, da te vidim!
MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.)
MATI: Stani, kud bežiš, kad si junak?
ŽENA: Odi, da ti vidimo poštenje.
MUŽ: Beži, Lazo, dok si čitav! (Pobegne.)
MATI: Tako treba s njime, pak će znati uvažavati ženu.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|