Ženidba i udadba/14
- UGLED 3.
PROVODADžIJA, PREĐAŠNjI
PROVODADžIJA (mladoženji):A, ovde ste; ja znam, to jest, gdi vas treba tražiti.
MLADOŽENjA: Ja najradije ovde provodim vreme.
PROVODADžIJA: E, jesam li dobro, to jest, učinio, što sam vas ovamo doveo?
MLADOŽENjA: Nikad vam neću moći dovoljno blagodariti.
PROVODADžIJA: Verujem, kakva devojka, to jest.
MLADOŽENjA: Svake ćete nedelje kod nas ručati.
PROVODADžIJA: I treba, to jest, da vas obilazim. (Devojki.) A kako ste mi vi zadovoljni? (Ona ga poljubi u ruku.) He, he! Nema bez mene ništa, a? Pa kako ste, to jest?
DEVOJKA: Blagodarim na pitanju.
PROVODADžIJA: Jeste li veseli?
DEVOJKA: Zašto ne bi bila vesela?
PROVODADžIJA: He, he! Čekajte samo, dok otidete u svoju kuću. (Mladoženji.). Kako stoji, to jest, s aljinom mlade neveste?
MLADOŽENjA: Ja pitam frajlicu kakav joj je gust, pa neće da mi kaže.
PROVODADžIJA: I! kakav si mi mladoženja! Uzmi, to jest, što je najlepše i najskuplje, pa eto ti. (Devojki.) Nije li tako, to jest.
DEVOJKA: Ja ću biti zadovoljna, kako mi donesu.
PROVODADžIJA: Šta zadovoljna; treba da je najlepša od sviju u varoši. Ja sam šezdeset, to jest, usrećio; ali ovako dobru priliku s obadve, to jest, strane, nisam nikada imao. Ajde, mladoženja, ne treba tu mlogo oko mlade neveste nego gledaj te uzimaj što je nužno, to jest.
MLADOŽENjA: Ja ću odma svršiti. (Devojki.) Preporučujem se.
DEVOJKA: Službenica.
(Mladoženja odlazi.)
PROVODADžIJA: Zaljubljen je u vas kao zec. Al’ ste i dobili priliku, dobru, to jest, kakovi malo ima. DEVOJKA: Mama je u drugoj sobi, da je zovem.
PROVODADžIJA: Nije nužno, to jest. Vidićete samo dok mu u kuću uđete: svašta dosta, vinogradi, vodenice, pet stotina jutara, to jest, oraće zemlje, tolika rana, ti Bože, znaš. Bićete prva, to jest, gospođa.
DEVOJKA: Jeste li bili s tatom?
PROVODADžIJA: On sve zna, to jest. Samo dok vidite, to jest, karuce; nema takve niko u varoši. Vidićete, to jest; sve se ne može ni izbrojati. A ko bi drugome mogao izbrojati što ima, to jest, po kući? He, he, provodadžiji o svadbi lepši, to jest, dar, nego o prstenu.
DEVOJKA: Oprostite, bogami nisam bila spremljena; mama je mislila da me jošt ne udaje.
PROVODADžIJA: Ali kad se pojavi ovakova, to jest, prilika! Onda bi griota bila propuštati. No ja se nadam da ćete mi, to jest, blagodariti, što sam vam doveo ovakovu, to jest, partiju. (Gladi je ao obrazu.) He, he, al’ ćeš da se širiš. (Ona ga poljubi u ruku.) Sad moram da idem zašto imam, to jest, jošt jedan posao. Zbogom, snao, to jest!
DEVOJKA: Službenica.
(Provodadžija odlazi.)
DEVOJKA (sama): Ju, blago meni! dok sednem na karuce, pa se izvalim ovako (sedne nebrižljivo na stolicu), kako će mi druge zaviditi! A moja kumača i Nata Mišina pući će od jeda. (đipi, pa podskakuje.) Blago meni, blago meni!
(Odlazi.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|