Ženidba i udadba/13
- UGLED 2.
MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA
MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična.
DEVOJKA: Službenica.
MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.)
DEVOJKA: Kako vidite. Izvolte sesti.
MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Uzme stolicu i sedne do nje; ona se malo odmakne.) Pa šta ste snivali?
DEVOJKA: Ja obično ne snivam ništa.
MLADOŽENjA: To je dobro. Gospodična, ja sam uzeo slobodu malo vam vreme prekratiti.
DEVOJKA: Blagodarim.
MLADOŽENjA: Jedva čekam onaj čas kad ćemo neprestano zajedno biti.
DEVOJKA: Ja sam tako u poslu da mi to slabo i na um pada.
MLADOŽENjA: Vaša lepota...
DEVOJKA: Vi opet počinjete komplimentirati.
MLADOŽENjA: Vaše oči...
DEVOJKA: Vi tako umete šmajhlovati da čovek mora misliti da je istina.
MLADOŽENjA (uhvati je za ruku): Slatka moja, vi ne znate kako za vama čeznem!
DEVOJKA: O, vraga, izvukla mi se mašlija.
MLADOŽENjA: Zar vi mene nemate rado?
DEVOJKA: Ja ne znam odkud ste došli na to? Da vas nemam rado, ne bi za vas ni polazila.
MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni?
DEVOJKA (smeši se): Moje su ruke uvek vrele.
MLADOŽENjA: Jeste li bili kad zaljubljeni?
DEVOJKA: To ne znam šta je.
MLADOŽENjA: Čudo!
DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo. Oni se u svaku devojku zaljube, koju god vide.
MLADOŽENjA: Zar nas držite za tako nepostojane?
DEVOJKA: Već to je opštepoznato.
MLADOŽENjA: Vidićete kakav ću sproću vas biti.
DEVOJKA: Mogućno je da ćete vi jedan učiniti izjatije.
MLADOŽENjA: Vi ćete se uveriti.
DEVOJKA: To ću dakle ja biti najsrećnija na svetu.
MLADOŽENjA: Neću se maći od vas:
DEVOJKA: I šta ćete jošt raditi?
MLADOŽENjA: Neprestano ću vam ugađati. Što pomislite, to će biti učinjeno.
DEVOJKA: Zacelo?
MLADOŽENjA: Uverićete se.
DEVOJKA: Čekajte da vidimo je l’ istina. (Izvadi razgovorne karte iz ormana.)
MLADOŽENjA: Šta vam je to?
DEVOJKA: Karte u voprosima i odgovorima. (Promeša.) Izvolte izvući jednu.
MLADOŽENjA: Zar vi tako mlogo držite na karte? Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?“
DEVOJKA: A, nije tako, ja treba da vučem.
MLADOŽENjA: Zasad neka ostane ovako pak ćete posle vi.
DEVOJKA: Ajde, kad sam pogrešila. (Vuče.)
MLADOŽENjA: Dakle: „Perete li zube?“
DEVOJKA (čita): „To moj običaj nije“.
MLADOŽENjA: Ovo baš nije istina. Vaši su zubi beli kao sneg. (Izvuče.) „Milujete li belilo i rumenilo?“
DEVOJKA (izvuče): „Ja bi se za apotekara udala.“
MLADOŽENjA: E, da! (Izvuče jednu kartu.) „Koliko godina imate?“
DEVOJKA: „Lepa je stvar tajnu čuvati.“
MLADOŽENjA: „Zašto kaže žena: moj muž; a muž za ženu: moja gospođa?“
DEVOJKA: „Uzmite se na um“.
MLADOŽENjA: Aha! To znači: žena je u kući gospodar, jelte? (Izvuče.) „Može li vam se na vašu reč verovati?“
DEVOJKA: „Mačka je meni najmilija u kući.“
MLADOŽENjA: „Šta bi mislili kad bi se udali?“
DEVOJKA: „O, kako su srećne udovice.“
MLADOŽENjA: Eto vidite.
DEVOJKA: Morao je ko tako namestiti. (Promeša karte.) Izvolte sad.
MLADOŽENjA (izvuče jednu). „Zašto se uvek ljubite kad se s drugaricama sastajete i od nji rastajete?“
DEVOJKA: „Ne uzdaj se mlogo na postojanstvo žensko.“ - Čekajte malo da ja pitam, a vi odgovarajte. (Da mu karte, koje on promeša i potom joj pruži te izvuče jednu.) „Jeste li mi verni?“
MLADOŽENjA: „Svakog meseca po jedanput.“
DEVOJKA: To verujem. (Izvuče.) „Na čemu vi ljubov osnivate?“
MLADOŽENjA (izvuče kartu): „Imate li novaca?“
DEVOJKA: Kao: bez novaca nema kod muški ljubovi. Nije li tako? (Izvuče.) „Kako obično vreme provodite?“
MLADOŽENjA: „Nema veće dosade nego neprestano sa ženom sediti.“
DEVOJKA (smeši se): To je ono što ste mi otoič kazali. (Izvuče.) „Šta sad mislite?“
MLADOŽENjA: „Moja je najveća briga kako ću vas varati.“
DEVOJKA: Eto vidite, takvi ste vi muški.
MLADOŽENjA: Gospodična, to su samo karte.
DEVOJKA: I karte pogađaju.
MLADOŽENjA: A pogađaju li za vas?
DEVOJKA: Za mene nisu ništa ni kazale.
MLADOŽENjA: Da se ostavimo šale, no da se na naš razgovor povratimo. Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam.
DEVOJKA: To mi je vrlo drago.
MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja.
DEVOJKA: I taj će proći.
MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni?
DEVOJKA: Ne znam i ovo vreme kakvo je, sve vetar — nikako da se utaloži.
MLADOŽENjA: Ovaj vetar i na mene djejstvuje. Gospodična, ja ne mogu nikako da se rastanem od vas.
DEVOJKA: A vi izvolte ostati.
MLADOŽENjA: Kakvu želite da vam kupim venčanu aljinu?
DEVOJKA: Kako kupite, ja ću biti zadovoljna.
MLADOŽENjA: Ali ja bi želio znati vaš gust?
DEVOJKA: Moj je gust onaj koji je i vaš.
MLADOŽENjA: O, kako sam srećan!
DEVOJKA: Kako?
MLADOŽENjA: Da takvu suprugu dobijam.
DEVOJKA: Vi me opet zastiđujete.
MLADOŽENjA: Slatka gospodična, jednu molbu imam.
DEVOJKA: Zapovedajte.
MLADOŽENjA: Ali, oćete l’ mi učiniti!
DEVOJKA: Ako mogu, zašto ne.
MLADOŽENjA: Jedan poljubac.
DEVOJKA: A, od toga nema ništa.
MLADOŽENjA: Vidite kakvi ste, a kako vas ja rado imam!
DEVOJKA (ustane): Oprostite, imam posla.
MLADOŽENjA: Tu ne treba mlogo vremena, jedan poljubac!
DEVOJKA: Vi me vređate time.
MLADOŽENjA: Slatka gospodična, možete li biti tako svirepi?
DEVOJKA: Molim, prestante od toga jer ću pobeći.
MLADOŽENjA: Samo jedan.
DEVOJKA: Evo mi ide neko.
MLADOŽENjA: Ah, kakvi ste!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|