Ženidba guje šarovite
0001 Boga moli ljuba Ivanova,
0002 Boga moli devet godin dana,
0003 Da joj dade od srca poroda,
0004 Taman da bi guju šarovitu.
0005 Boga moli, Boga domolila,
0006 Bog joj dade od srca poroda
0007 Taman onu guju šarovitu.
0008 Stala guja u bijelu dvoru,
0009 Nit nedilju, niti polovinu,
0010 Pa je guja besidila majci:
0011 „O starice, mila moja majko!
0012 Ti me nosi na krštenje, majko,
0013 Poškropi me vodicom krštenom,
0014 Jer me, majko, još krstila nisi.“
0015 Al je majka guji besidila:
0016 „Muči, ćeri, mukom zamuknula!
0017 Tko će krstit guju šarovitu?“
0018 Opet guja besidila majci:
0019 „O starice, mila majko moja
0020 Ako li me ti krstiti ne ćeš,
0021 Odlisti ću u goru zelenu,
0022 Sakrit ću se u studenu stinu.
0023 Tkogod bude mimo prolaziti,
0024 Svakoga ću ujidati, majko,
0025 A tebe ću živu proždirati.“
0026 Tad se stara u nevolji nađe,
0027 Ona nosi guju na kršenje,
0028 Poškrapa ju vodicom krštenom.
0029 Kad se guja sa krštenja vrati,
0030 Opet ona majci besidila:
0031 „Oj starice, moja mila majko!
0032 Ti me ženi, a gdi tebi drago.“
0033 Al je majka guji besidila:
0034 „Muči, ćeri, mukom zamuknula,
0035 Tko će poći za guju šarulju?“
0036 Opet guja majci besidila:
0037 „O starice, moja mila majko!
0038 Ti mi hajde kralju Konstantinu,
0039 U njeg kažu ćercu jedinicu,
0040 A u tebe ja sinak jedini,
0041 Nu ti pođi prositi divojku,
0042 Ne bi li ju meni poklonio,
0043 Jal na drago jal na silen-volju.“
0044 Tad se majka u nevolji nađe,
0045 Ona iđe kralju Konstantinu,
0046 Pa mu prosi ćercu jedinicu,
0047 A za svoga sina jedinoga.
0048 Ona prosi, a kralj joj obeća.
0049 Malo jesu roka ostavili,
0050 Malo roka nediljicu dana.
0051 Tad se stara u veselju nađe,
0052 Ona iđe guji šarovitoj:
0053 „Bora tebi, gujo šarovita!
0054 Kupi svate, hajde po divojku,
0055 U nedilju, koja prva dođe.“
0056 Kad je guja riči razumila,
0057 Ona lize priko bilog grada,
0058 Ona skupi lipu kitu svata,
0059 Od hiljade manje nijednoga,
0060 Sve junaka mladih neženjenih
0061 I konjica prvo nasedlanih.
0062 Nu šta radi guja šarovita?
0063 Savila se konju oko vrata,
0064 Pa odoše do kraljeva dvora.
0065 Kad su svati obid obidvali,
0066 Pa ovako diver progovara:
0067 „Naše vrime da mi putujemo.
0068 Tko je pišac, nek pripne opanke,
0069 Tko je sedlac, nek osedla konja.“
0070 Kad to čuje kralju Konstantine,
0071 Hvata ćercu za bijelu ruku,
0072 Pa dozivlje kuma i devera:
0073 „Bora vami, kume i divere!
0074 Evo vami ćerca jedinica,
0075 Al nek vidim mladog đuvegliju,
0076 Neka znadem, za koga ju dajem.“
0077 Što mu vele kume i divere:
0078 „Bora tebi, kralju gospodaru!
0079 Nu ti hajde od konja do konja,
0080 Naći hoćeš mladog đuvegliju,
0081 Gdi se svio konju oko vrata.“
0082 Kad je kralju riči razumio,
0083 On otiđe od konja do konja,
0084 Nalazio mladog đuvegliju,
0085 Gdi se svio konju oko vrata.
0086 Kad to vidi kralju Konstantine,
0087 Hvata ćercu za bijelu ruku,
0088 Pa ju vodi u bijelu kulu.
0089 Nu da vidiš, mili pobratime!
0090 Spustili se veliki oblaci,
0091 Iz oblaka munje i gromovi,
0092 Dok su kralju razorili dvore.
0093 Samo nisu tananu kamaru,
0094 U kojoj je gizdava divojka.
0095 Tada kralj se u nevolji nađe,
0096 Hvata ćercu za bijelu ruku,
0097 Pa doziva kuma i devera:
0098 „Bora vami, kume i divere!
0099 Evo vami ćerca jedinica,
0100 Vodite ju Ivanovu dvoru,
0101 Dadite ju Ivanovoj ljubi,
0102 Na poštenje, da ju njojzi dajem.“
0103 Primiše se kume i divere,
0104 Primiše se gizdave divojke.
0105 Rukovaše gizdavu divoju,
0106 A sa onom gujom šarovitom.
0107 Svo je društvo zdravo i veselo,
0108 Samo nije gizdava divojka;
0109 Kad je bilo večer za večerom,
0110 Svak večera, malo i golemo,
0111 Samo ne će gizdava divojka,
0112 Nego sila i suze prolije.
0113 Tišila ju guja šarotiva:
0114 „Ne cvili mi, virna ljubo moja
0115 Ti ćeš noćas sa mnom noćevati.“
0116 Tad zacvili kićena divojka,
0117 Kako cvili i Bogu je milo:
0118 „Ajmo meni, stara moja majko!
0119 S kim ću noćas noćcu noćevati,
0120 Da bi s kime, ne bi ni žalila,
0121 Nego onom gujom šarovitom.“
0122 Kad je bilo vrime od liganja,
0123 Prva liga guja šarovita.
0124 Prva liga na meke dušeke,
0125 A po za njom gizdava divojka.
0126 Kad je bilo noći od ponoći,
0127 Besidila guja šarovita:
0128 „Dušo zlato, virna ljubo moja!
0129 Kad se svane i sunašce grane,
0130 Kad s’ ustane kume i divere,
0131 Ti im kaži, virna ljubo moja,
0132 Da j’ utekla guja šarovita
0133 Dol niz barsu pod žutu naranču.“
0134 Kad se svane i sunašce grane
0135 Ustanu se kume i divere,
0136 Pa dozivlju nevisticu mladu:
0137 „Ustani se, nevistice mlada!
0138 Nisi mogla sinoć gujom leći,
0139 Od mila se sad ne moš ustati.“
0140 Nevistica tužno odgovara:
0141 „Prođ’te me se, kume i divere!
0142 Nije sa mnom guja šarovita.
0143 Do ponoći guja mirovala,
0144 Od ponoći na dvor ishodila,
0145 Ovako mi guja besidila:
0146 Da vam kažem kume i divere,
0147 Da j’ otišla niz barsu zelenu,
0148 Da j’ otišla pod žutu naranču.“
0149 Kad to čuju kume i divere,
0150 Uzimali divojku za ruku,
0151 Pa odoše pod žutu naranču.
0152 Kad su oni pod naranču došli,
0153 Nalazili neznanu deliju,
0154 Na glavi mu kruna savijena,
0155 Na čelu mu zvizda prihodnica,
0156 Na prsima žareno sunašce,
0157 Na ruci mu alem-kamen dragi,
0158 Na kostima sjajna misečina.
0159 Kad to vidi mlada nevistica,
0160 Besidila kumu i diveru:
0161 „Pogledajte, kume i divere!
0162 Pogledajte neznanu deliju.
0163 Blago majci, koja ga rodila,
0164 I divojci, kojoj suđen bude!“
0165 Kad to čuje mladi đuveglija,
0166 On se skače na noge junačke,
0167 Ter se hvata njojzi oko vrata:
0168 „Dušo zlato, virna ljubo moja!
0169 Sinoć bila guja šarovita,
0170 A jutros sam mladi đuveglija.“
0171 Pa on skida alem-kamen dragi,
0172 Natače ga divojci na ruku,
0173 Pa ju ljubi, vesela mu majka!
