Ženidba bolana Jovana

Razbole se bolane Jovane
Na postelji za devet godina,
Pod prstenom čeka ga devojka,
Čekala ga za devet godina,
Kad nastala godina deseta,
Preprosi je od Erdelja bane,
I odvede u Erdelja grada.
Kad je bila spram Budima grada,
Često s’ Jana na Budim okreće.
Al’ besedi od Erdelja bane:
„Ao Jano, moja ljubo verna,
Što se često na Budim okrećeš?
Nije bolji Budim od Erdelja,
Nit’ je lepši Jovan od meneka.“ —
„Gospodaru, od Erdelja bane,
Nije bolji Budim od Erdelja,
Nit’ je lepši Jovan od tebeka,
Al’ je Jova moja sreća prva.“
Odvede je u Erdelja grada.
Kad je prošla godinica dana,
Preboleo bolani Jovane.
On kupuje tananu galiju,
Ugaliji svake trgovine,
„Po najviše Sarajevska platna
I čistoga nevedička zlata,
Pravo ide pod Erdelja grada.
Pa podviknu tanko glasovito:
„Od kako je Erdelj grad postao
Nije vake trgovine bilo:
Po najviše Sajevska platna
I čistoga nevedička zlata.“
Al’ govori gospoja u dvoru:
„Gospodaru, od Erdelja bane,
Nama će se skoro čedo naći,
Treba kumu da damo košulju.“ —
„Idi, Jano, pa izbiraj platno.“
Ode Jana da izbira platno,
Za njom idu devet robinjica,
Skute nose, da se ne urose,
A rukave, da biser ne krune,
Nad njom s’ vije siv-zelen-sokole,
Širi krila, te joj pravi hlada.
Kad ušeta u galiju Jana,
Maknu okom Išerlija Jova
Na Lazara, staroga vozara,
A Lazare na devet vozara,
Krenu šajku kroz sred mora sinja:
„Odi meni, ti si moja, Jano,
Nisi banu, njemu si rečena,
Već si moja, meni si suđena.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 14-15.