Женидба болана Јована

Извор: Викизворник

Разболе се болане Јоване
На постељи за девет година,
Под прстеном чека га девојка,
Чекала га за девет година,
Кад настала година десета,
Препроси је од Ердеља бане,
И одведе у Ердеља града.
Кад је била спрам Будима града,
Често с’ Јана на Будим окреће.
Ал’ беседи од Ердеља бане:
„Aо Јано, моја љубо верна,
Што се често на Будим окрећеш?
Није бољи Будим од Ердеља,
Нит’ је лепши Јован од менека.“ —
„Господару, од Ердеља бане,
Није бољи Будим од Ердеља,
Нит’ је лепши Јован од тебека,
Ал’ је Јова моја срећа прва.“
Одведе је у Ердеља града.
Кад је прошла годиница дана,
Преболео болани Јоване.
Он купује танану галију,
Угалији сваке трговине,
„По највише Сарајевска платна
И чистога неведичка злата,
Право иде под Ердеља града.
Па подвикну танко гласовито:
„Од како је Ердељ град постао
Није ваке трговине било:
По највише Сајевска платна
И чистога неведичка злата.“
Ал’ говори госпоја у двору:
„Господару, од Ердеља бане,
Нама ће се скоро чедо наћи,
Треба куму да дамо кошуљу.“ —
„Иди, Јано, па избирај платно.“
Оде Јана да избира платно,
За њом иду девет робињица,
Скуте носе, да се не уросе,
А рукаве, да бисер не круне,
Над њом с’ вије сив-зелен-соколе,
Шири крила, те јој прави хлада.
Кад ушета у галију Јана,
Макну оком Ишерлија Јова
На Лазара, старога возара,
А Лазаре на девет возара,
Крену шајку кроз сред мора сиња:
„Оди мени, ти си моја, Јано,
Ниси бану, њему си речена,
Већ си моја, мени си суђена.“

Извор[уреди]

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 14-15.