Ženidba Hrnjice Halila sa dvije djevojke
0001 Vino piju dvi Hrnjice mlade
0002 Na Kladuši u kamenoj kuli.
0003 S njima pobro Kovačević Ramo,
0004 A među se eglen zametnuli.
0005 Ramo veli Muji u odaji:
0006 „Davor Mujo, Bogom pobratime!
0007 Što ne ženiš gojenog Halila?“
0008 Njemu veli u odaji Mujo:
0009 „E moj pobro, Kovačević-Ramo!
0010 Ja ne mogu brata oženiti:
0011 Gdje za brata ja nađem divojku.
0012 Tudi nejma vridna prijatelja;
0013 Gdje ja, brate, prijatelja nađem,
0014 Tudi nejma kićene divojke.“
0015 Njemu veli Kovačević Ramo:
0016 „Hrnjica Mujo, Bogom pobratime!
0017 Ja ti kršnu znadem dijevojku
0018 Na Cetini, u vrhovnoj Lici,
0019 Lipu Zlatu gazi Omerage,
0020 Ta bi Zlate za tvoj odžak bila,
0021 Za te aga kršan prijatelju.
0022 Neg je na njoj pena od đidije,
0023 Od đidije Dujman-kapetana
0024 Isred Zadra, iz Nebojše kule;
0025 Troji su je prosci isprosili,
0026 Pa je troji svati odvodili,
0027 A iziđi Dujman kapetane
0028 Na poljane Sinobadevića,
0029 Razbij svate, zgubi đuvegiju,
0030 A uteci Zlatka na alatu.
0031 Nego Mujo, Bogom pobratime,
0032 I vi ste se čuli na daleko,
0033 Za vas devlet u Stambolu znade.
0034 Jer imate ferman od njegaka.
0035 Sramotno se j’ vami oženiti
0036 Brez kahara i teška mejdana.“
0037 Njemu veli u odaji Mujo:
0038 „E moj pobro, Kovačević-Ramo!
0039 Lako b’ bilo Zlatu isprositi,
0040 Ama j’ mučno na mejdan izići
0041 Kopiletu Dujman-kapetanu.
0042 Moj je Halil luda hadžamija,
0043 Ne bi smio na mejdan izići.“
0044 A u njega Halil pogledao,
0045 Pa je bratu govorio svome:
0046 „Davor Mujo, moj brate rođeni!
0047 Što govoriš nepristale riči?
0048 Evo ti je vira od Halila,
0049 Da je pena od sve sedam kralja,
0050 Ja bi svakom stao na braniku
0051 A za Zlatu gazi Omerage,
0052 Da se ne bi s njome ni ženio,
0053 Ja kamo li Dujman-kapetanu.“
0054 Njemu Mujo veli u odaji:
0055 „Kad je tako, moj brate Halilu!
0056 Haj mi spremaj na jaslih đogata,
0057 Ne žali mi rahta od đogata,
0058 Napravi ga, što se bolje more!
0059 Ja ću, brate, na Cetinu sići
0060 Svojim pobrom Kovačević-Ramom,
0061 Pa ću tebi Zlatu zaprositi.“
0062 Ode Halil iz odaje bile,
0063 Mujo momak na noge skočio,
0064 U odaji sanduk otvorio,
0065 On obuče stambolsko odilo,
0066 U Stambolu što ga j’ napravio,
0067 Potrošio pet stotin cekina.
0068 Kad se Mujo u odaji spremi,
0069 Nazu čizme, a pripasa ćordu.
0070 Otiskoše oba pobratima
0071 U avliju niz kamenu kulu,
0072 Kad li Halil provađa đogata,
0073 Dobar s’ đogo vija po avliji,
0074 Sav u pustu rahtu pozlaćenu.
0075 Pa Hrnjica poklopi đogata,
0076 A svog Ramo pomamna dorata,
0077 Iz avlije ate otiskoše,
0078 Upraviše ate kraj Šturlića,
0079 Siđoš’ Tršcu i Korani hladnoj,
0080 Pa Koranu vodu prigaziše,
0081 Na Zavolje bilo okrenuše,
0082 Udariše preko Pliševice,
0083 Iziđoše na široku Liku.
0084 Dok su oni sišli na Krbavu,
0085 Već im vakat bio od konaka.
0086 Tu će Mujo konak učiniti
0087 U svog daje Kozlić-Huremage,
0088 Pa u jutru rano podraniše,
0089 Na Cetinu ate upraviše.
0090 Kad se biloj pomoliše kuli,
0091 Ugleda ih Zlate sa pendžera,
0092 Ona babi veli roditelju:
0093 „Eto, babo, dvaju konjanika!
0094 I do sad su nama dohodili,
0095 Al nam ’naki dohodili nisu.
0096 Jedan, babo, jaše na doratu,
0097 Drugi jaše na atu đogatu.
0098 Nego što je onaj na đogatu,
0099 Ja kako sam pala od matere
0100 Ja ga ’nakog još ni čula nisam,
0101 Ja kamo li očima vidila:
0102 Vrani mu pali po ramenih brci
0103 Niz ilike do malih pušaka,
0104 Konda janje nosi u zubima.
0105 Kad mu vihar puhne sa planine,
0106 Kroz brke mu zasvitle ilike.“
0107 Njojzi veli gazi Omeraga:
0108 „Ćeri Zlate u mene jedina!
0109 Čuo jesam ja od Mustajbega,
0110 Da je taki od Kladuše Mujo.
0111 Ako bude halik naredio,
0112 Da ti Mujo bude mušterija,
0113 Gazija je od gazija starih,
0114 Hem je junak pao od junaka.
0115 Dujmanu će stati na braniku.“
0116 A ispade u avliju Zlate,
0117 Jer ih niko dočekati nema,
0118 Pa iskoči na tepu ledenu,
0119 Zlatka side na tepi ledenoj,
0120 Prima sebi đerđef okrenula,
0121 Iglom bocka, a zlato provlači.
0122 U tom sišle u avliju pobre.
0123 A kad Mujo vidio divojku,
0124 Salam dade, a odside đogu,
0125 A divojka salam otprimila,
0126 A na tepi na noge skočila,
0127 Lipu pita u avliji Mujo:
0128 „Je l’ ti doma babo roditelju?“
0129 „ „Eno babe u kamenoj kuli!“ “
0130 Okrenuše oba uz mostove.
0131 Kad iziđe u odaju Mujo,
0132 Kad li adže sidi na jataku,
0133 On kunali ćurak obgrnuo,
0134 Dug bojali čibuk rastočio,
0135 Pa odbija na čekrk dimove,
0136 Mujo mu salam viče u odaji,
0137 A ihtijar salam otprimio.
0138 Koliko je adže ostario,
0139 On ićrama nije ostavio,
0140 Nego njima misto načinio,
0141 Pa im aga hožgeldiju daje:
0142 „Jeste l’, dico, zdravo i veselo?“
0143 „ „Zdravo, aga, milom Bogu fala!“ “
0144 „Dico moja, obi serhatlije!
0145 Nemojte mi jutros zamiriti,
0146 Jer ja vaske poznati ne mogu,
0147 De se meni po istini kaž’te
0148 Po plemenu, po imenu svome:
0149 Oklen jeste, od senta kojeg ste?“
0150 Njemu veli u odaji Mujo:
0151 „Slatki adže, gazi Omeraga!
0152 Jesi l’ čuo od Kladuše Muju?
0153 Ovo j’ Mujo, što s tobom govori,
0154 Ovo pobro Kovačević Ramo.“
0155 To mu reče, na kolina kleče,
0156 Salam dade, zaprosi divojku:
0157 „Daj mi Zlatku po božijem putu,
0158 Da oženim svog brata Halila.“
0159 Njemu adže tiho govorio:
0160 „Okani se moje ćeri Zlatke!
0161 Lakše moreš brata oženiti
0162 Brez kahara i teška mejdana,
0163 Mujo sine, i boljom divojkom.
0164 Moja j’ Zlate pod pizmom divojka,
0165 Na njoj pizma Dujman-kapetana.
0166 Troji su je prosci isprosili,
0167 Pa je troji svati odvodili,
0168 Za to spazi Dujman kapetane,
0169 Dujman siđi na ravne poljane,
0170 Na poljane Sinobadevića,
0171 Razbij svate, zgubi đuvegiju,
0172 Uteci mu Zlate na alata:
0173 Okani se ti moje divojke!“
0174 A njemuka Mujo govorio:
0175 „Nemoj, adže, gazi Omeraga!
0176 Da ti nije pod pizmom divojka,
0177 Mi joj ne bi bili mušterije.“
0178 A kad čuo gazi Omeraga,
0179 Njemu veli u svojoj odaji:
0180 „Čekaj, Mujo, malo u odaji,
0181 Dok upitam Zlate jedinice.“
0182 Istom adže ustanuti ćaše,
0183 A Zlatija na vrata upade,
0184 Pa divojka babi govorila:
0185 „Slatki babo, gazi Omeraga!
0186 Ako ’š duši misto ufatiti
0187 I dženetska vrata otvoriti,
0188 Podaj mene Hrnjovini Muji,
0189 Nek oženi svog brata Halila!“
0190 Dade je aga, ni riči ne reče,
0191 A sluškinje kahvu unesoše.
0192 Kad popiše kahvu u odaji,
0193 Onda Mujo adži govorio:
0194 „Prijatelju, gazi Omeraga!
0195 Daj mi moju na prsten divojku,
0196 Da ja vidim, što sam zadobio.“
0197 Jope adže ustanuti ćaše,
0198 Da uvede Zlatu jedinicu:
0199 Od odaje poletiše vrata,
0200 A na vrata uskoči divojka,
0201 Ko kad sunce pade u odaju.
0202 Kako Zlate terbijetli uđe,
0203 Konda j’ lipa u Stambolu rasla.
0204 Salam dade babi roditelju,
0205 Ona babu u ruku poljubi,
0206 Pa Hrnjicu Muju kod njegaka
0207 I poljubi Kovačeva sina,
0208 Izmače se, podviš stade ruke,
0209 Pa se s njima za zdravlje upita.
0210 Mujo momak na noge skočio,
0211 Pa popade za ruku divojku,
0212 Okrenu je za žarahnim suncem,
0213 Okrenu je i dva i tri puta,
0214 Natače joj od zlata prstenje,
0215 Pa on veli gazi Omeragi:
0216 „Prijatelju, gazi Omeraga!
0217 Eto tebi na amanet Zlate,
0218 Zlate čuvaj, a glave ne čuvaj!
0219 Meni s’ u red i svatovom nadaj,
0220 Kada prođe punih petnest dana.“
0221 Pa niz kulu pobre okrenuše,
0222 Posidoše ate u avliji.
0223 A iz kule ispade divojka
0224 I iznese knjigu napisatu,
0225 Na četiri mista zatvoritu,
0226 Pa je dade od Kladuše Muji:
0227 „Pones’, Mujo, svom bratu Halilu!“
0228 Otiskoše oba pobratima,
0229 Pa siđoše na Krbavu pobre,
0230 Jope tudi konak učiniše,
0231 A u jutru rano podraniše,
0232 Posidoše ate na Krbavi,
0233 Otiskoše pobre na Kladušu.
0234 Kad su oni sišli na Kladušu,
0235 U avliji oba odjahaše,
0236 A ispade Hrnjica Halilu,
0237 Oko njeg se ćirmankinja voza,
0238 Siguro se Hrnjica Halilu,
0239 Konda j’ nigdi gledo divojaka.
0240 Njemu Mujo turski salam viknu,
0241 Halil njima hožgeldiju viče:
0242 „Jeste l’, braćo, zdravo putovali?“
0243 „ „Brate, jesmo, milom Bogu fala!“ “
0244 Odoš’ pobre u kamenu kulu,
0245 Osta Halil ate vodajući.
0246 Ja kad pobre ušle u odaju,
0247 Dočeka ih Hrnjičića Ajka
0248 Na salamu i turskom ićramu.
0249 Sidoš’ obi pobre kod pendžera.
0250 Mujo bilu knjigu izvadio,
0251 Pa je dade svojoj sestri Ajki,
0252 Uze Ajka, pa je razavila.
0253 Kada viđa, što se u njoj piše,
0254 Ne kćede mu knjige otkazati,
0255 Neg pobiže na odajska vrata
0256 I odnese knjigu napisatu.
0257 Ona sleti u avliju bilu,
0258 Ona veli svom bratu Halilu:
0259 „Moj Halilu, moj brate rođeni!
0260 Mujo ti je Zlatu isprosio,
0261 Ona ti je knjigu opravila,
0262 Da joj siđeš na Cetinu bilu,
0263 Da ona vidi, za koga će poći.“
0264 A gotov se Halil pregodio,
0265 Na umorna uskoči đogata,
0266 On iskoči na avlijnska vrata,
0267 Pa đogatu pade po perčinu.
0268 Ugleda ga Mujo sa pendžera:
0269 „Davor’ đogo, oba krila moja,
0270 A Halilu, budalasta glavo,
0271 Gdje otira umorna đogata!
0272 Ono je Zlate knjigu opravila,
0273 Da joj Halil na Cetinu siđe.
0274 Sad će brata prevariti moga,
0275 Poslati ga Zadru kamenome,
0276 Pa će ludo izgubiti glavu.“
0277 Mujo jadi kod pendžera svoga,
0278 Jer Halila žali i đogata,
0279 Al zaludu, vratiti ga ne će!
0280 Koliko je atu kidisao,
0281 Halil siđe na Krbavu ravnu,
0282 Veš mu taman vakat od konaka,
0283 Pa će tudi konak učiniti
0284 U svog daje Kozlić-Huremage,
0285 Pa u jutru rano podranio,
0286 Pa Mujina poside đogata,
0287 Upravi ga Halil na Cetinu.
0288 Kad se biloj pomolio kuli,
0289 Ugleda ga Zlate sa pendžera,
0290 Ona ne zna Hrnjice Halila,
0291 A poznade Mujina đogata.
0292 Ona spade u halvat-avliju,
0293 A doskaka Hrnjica Halilu,
0294 Salam viče Zlatiji divojci,
0295 A Zlatija salam otprimila.
0296 On oside velikog đogata,
0297 Zavrže mu četiri kajasa,
0298 Od avlije pritvorio vrata,
0299 Sam mu s’ đogat po avliji voda,
0300 On okrenu uz kamenu kulu.
0301 Kad uniđe Halil u odaju,
0302 Salam dade gazi Omeragi,
0303 A otprimi gazi Omeraga,
0304 Kod sebe mu misto načinio.
0305 Kad mu Zlate u odaju uđe
0306 I unese kahvu na tabaku
0307 Zacukritu i zabiberitu,
0308 Njemu veli gazi Omeraga:
0309 „Serhatlija, momak jabandžija!
0310 Ja te, dragi, poznati ne mogu,
0311 Dede mi se u odaji kaži!“
0312 Njemu veli Hrnjica Halilu:
0313 „Jesi l’ čuo Hrnjicu Halila?
0314 Ovo je, adže, viš drugoga nema,
0315 Što si za njeg Zlatu poklonio.
0316 Zlate mi je knjigu opravila.
0317 Da ja njojzi na Cetinu siđem,
0318 Da ona vidi, za koga će poći.“
0319 Onda Halil Zlati govorio:
0320 „Štimaš li, draga, Hrnjicu Halila?“
0321 „ „Štimam, dragi, oči divojačke,
0322 Neg Halilu, iza gore sunce!
0323 Ja sam s’ svojoj vjeri oklinjala,
0324 Da pohoda sa Cetine nema,
0325 Dok ne vidim Dujman-kapetana,
0326 Njega živa, ja glavu njegovu.
0327 Troji prosci mene su prosili,
0328 A troji me svati odvodili;
0329 A iziđi Dujman kapetane,
0330 Razbij moje kićene svatove,
0331 Sve tri moje zgubi đuvegije,
0332 Ja uteci babi na Cetinu:
0333 Pa viš, dragi, polazenja nema.“
0334 A njoj veli Hrnjica Halilu:
0335 „Davor Zlate gazi Omerage!
0336 Što mi nisi u knjizi pravila,
0337 Da se, draga, spremim na Kladuši,
0338 Da obučem katansko odilo?
0339 Ovdi nejmam katan’skog odila.“
0340 A njemu je Zlate govorila:
0341 „Ima, dušo, koliko ti drago!
0342 Tebe će lipa sigurati Zlate.“
0343 To mu rekla, na noge skočila,
0344 Divojka je sanduk otvorila,
0345 Pa sedmero izvadi odilo,
0346 Sve što nose kranjci Principovci:
0347 „Halilu, biraj, koje tebi drago!
0348 A ja odoh sigurati đogu
0349 Pod katansku i pod ofincirsku.“
0350 Pa okrenu odaji na vrata,
0351 U avliju do đogata dođe,
0352 Primače ga do prezida lipa,
0353 Ona sprema velikog đogata,
0354 A Halil se sprema u odaji.
0355 Kad se Halil spremi u odaji:
0356 On obgrnu buča madžarskoga,
0357 Sedam mu je na prsih medulja,
0358 Tri mu zlatne, srebrne četiri,
0359 I on turnu škrljku nad obrvu,
0360 Na njojzi je kruna pozlaćena,
0361 Kraj nje urdin Bečanin-ćesara,
0362 U njem piše obor-kapetanstvo,
0363 A ponisko ćordu pospuštio.
0364 Nazu čizme, na vrata okrenu,
0365 Pa do Zlate i đogata dođe,
0366 I đogata Zlate sigurala,
0367 Poside ga Hrnjica Halilu,
0368 Uz Cetinu konja upravio
0369 Na poljane Sinobadevića.
0370 Tudi Halil tri mezara nađe,
0371 Tri mezara triju đuvegija,
0372 Što ih je Dujman tudi pogubio,
0373 Sva tri leže jedan do drugoga.
0374 Kod njih Halil ustavio đogu,
0375 On njimaka rahmet ostavio,
0376 Pa okrenu u Dinaru kletu.
0377 Dok iziđe vrhu na planinu,
0378 Veš dan prođe, tavna noćca dođe.
0379 Otišće Halil niz oba Kotara,
0380 Sve potfaća kule i čardake.
0381 Halil sađe na Primorje ravno,
0382 Nikakva ga ne opazi straža,
0383 Uz Primorje upravio đogu.
0384 Ja kad Zadru siđe kamenome,
0385 Sam mu s’ đogo na kajasu vrnu,
0386 Pa uskoči u jednu avliju,
0387 Kad li u njoj kamena birtija.
0388 Stade vriska kosata đogata,
0389 A podviknu pjana bunijevka
0390 U birtiji u svojoj odaji:
0391 „Davor đogo pobratima moga!
0392 Koga snese u moju avliju?
0393 Nije l’ barem halik naredio,
0394 Da si snio gojenog Halila?“
0395 Pa ispade u avliju bilu,
0396 A Halil joj dobro jutro viknu,
0397 Ona njemu jutro otprimila:
0398 „Da si zdravo, gojeni Halilu,
0399 Osidi đogu, hajmo u birtiju!“
0400 On oside velikog đogata,
0401 Krčmarici veli u avliji:
0402 „Tamo dalje, pjana bunijevko!
0403 Što me turčiš, kad nevolje nije?
0404 Bit ćeš sevep, mogu poginuti.“
0405 Ona uvede u kaštelu đogu,
0406 A Halila u svoju odaju,
0407 Onda veli Hrnjici Halilu:
0408 „Davor Halko u mojoj odaji!
0409 Što s’ ne odaš Pavi krčmarici,
0410 Kad ja tebe pa u glavu znadem,
0411 A ti ne znaš Pave krčmarice,
0412 Posestrime svoga brata Muje?
0413 Dok je Mujo Zadru sahodio,
0414 On je vavik meni govorio,
0415 Da on ima svog brata Halila,
0416 Pristala brata kano i divojka.
0417 Ja sam tebe u štrampu metnula.“
0418 Pa prima njem štrampu okrenula:
0419 „Vid’, Halilu, u štrampi sebeka,
0420 Ti se odaj Pavi krčmarici!“
0421 Onda njojzi Halil govorio:
0422 „Posestrimo moga brata Muje!
0423 Ovo j’ glava Hrnjica Halilu,
0424 Volj t’ odati, volj ti zakloniti.“
0425 „ „Halko brate, odavanja nema.“ “
0426 Pa pred njega mezu postavila,
0427 Njemu veli Pava krčmarica:
0428 „Čuj Halilu pobratima moga,
0429 Kakvu sam ti našla divičicu:
0430 Anu lipu bana zadarskoga,
0431 Kakve lipe u po Zadra nejma.
0432 Davno bi se udala divojka,
0433 Nego čeka tebe u odaji.“
0434 A njojzi je Halil govorio:
0435 „Davor Pavo, naša posestrimo!
0436 Mene j’ i sad triba dotirala,
0437 Pa sam došo Zadru kamenome
0438 Raz đidije Dujman-kapetana,
0439 Jer mi je Mujo dragu isprosio
0440 Na Cetini u kamenoj kuli
0441 Zlatu lipu gazi Omerage,
0442 Pa mi je Zlate knjigu opravila,
0443 Da ja njojzi na Cetinu siđem.
0444 Kad joj siđoh kuli i avliji,
0445 Meni Zlate reče u odaji,
0446 Da pohoda sa Cetine nema,
0447 Dok ne vidi Dujman-kapetana,
0448 Njega živa, ja glavu njegovu,
0449 Pa sad ne znam, što ću ni kako ću,
0450 Kako bi se sastavio s njime.“
0451 Njemu veli Pava krčmarica:
0452 „Halko, lako, viru ti zadajem!
0453 S njim će tebe Pava sastaviti.“
0454 U odaji na noge skočila,
0455 Pa okrenu kroz Zadar bijeli,
0456 U Nebojšu kulu okrenula,
0457 Pa u kulu uskoči gospoja,
0458 Kad li Dujman sidi kapetane.
0459 Jutro viknu Pava krčmarica,
0460 Njojzi Dujman jutro otprimio,
0461 Pa joj Dujman veli kapetane:
0462 „Davor Pavo, naša krčmarice!
0463 Što si tako rano podranila,
0464 Pa si meni došla u odaju?
0465 Da ti nije ko zapio vino,
0466 Pa ti ne će kusur da potplati,
0467 Da ja idem, pa da ti potplatim?“
0468 „ „Nije, vridan Dujman-kapetane!
0469 Eno došo obor-kapetane
0470 A nikakav od naših Mletaka,
0471 Što ga je ćesar većil učinio,
0472 Da obiđe uz hunke čardake,
0473 Imade li zuhur od Turaka,
0474 Pa on tebe zove u birtiju.“ “
0475 Namah skoči Dujman kapetane,
0476 Pa obgrnu buča madžarskoga,
0477 Okrenuše niz kamenu kulu.
0478 Ja kad Dujman do birtije dođe,
0479 Pa Halilu u odaju uđe,
0480 Jutro viče, pa se poklonio,
0481 Njemu Halil jutro otprimio,
0482 Posadi ga kod kolina svoga,
0483 Pa ga punom čašom nazdravio,
0484 Pa mu veli Hrnjica Halilu:
0485 „Moj Dujmane, vridan kapetane!
0486 Da ti nemaš zuhur od Turaka?
0487 Salaze li Zadru kamenome,
0488 Moj Dujmane, ćelavi Ličani?“
0489 Njemu Dujman veli kapetane:
0490 „Gospodine obor-kapetane!
0491 Ja zuhura od Turaka nemam,
0492 Tog Turčina u svoj Lici nejma,
0493 Da on smide bilom Zadru sići,
0494 Dok god mene čuje u životu.“
0495 „ „Dujmane, neka, milom Bogu fala!“ “
0496 Neg mu Dujman veli kapetane:
0497 „Gospodine obor-kapetane!
0498 Jesam čuo, pa mi ljudi kažu,
0499 Ljute zmije da su se izlegle
0500 Na Kladuši, u kamenoj kuli,
0501 Na Kladuši dvi Hrnjice mlade,
0502 Jedno Mujo, a drugo Halilu.
0503 Da tih zmija nije na Kladuši,
0504 Ja bi smio konja poklopiti,
0505 Ašićare na Liku izaći.“
0506 Njemu veli Hrnjica Halilu:
0507 „Dobro znadem dvi Hrnjice mlade,
0508 Velik je đavo Hrnjica Halilu,
0509 Dobro s’ čuvaj Hrnjice Halila,
0510 Jere bi te mogo prevariti.“
0511 Razložiše rujno piti vino,
0512 Njima toči Pava krčmarica:
0513 Sve Halilu po po čaše daje,
0514 A Dujmanu punu donaliva.
0515 Kad im sunce na podne iziđe,
0516 Dujmanu pođe po ramenih glava.
0517 Krčmarica na noge skočila,
0518 Pa upade u drugu odaju
0519 I unese punu bocu vina,
0520 A u njojzi vino otrovato,
0521 Iz nje toči Dujman-kapetanu,
0522 A iz druge Hrnjici Halilu.
0523 Već im vakat od akšama prođe,
0524 Dujmanu pade glava brez uzglavlja.
0525 Halil Pavu krčmaricu viče:
0526 „Đogu brže iz kaštela moga!“
0527 Dok mu Pava đogu izbavila,
0528 Iz birtije s’ Halil pomolio,
0529 I on nosi Dujman-kapetana,
0530 Priveza ga u terkije đogi,
0531 Pa đogata poklopio svoga.
0532 Pavi baci dvije madžarije,
0533 Pava njemu veli krčmarica:
0534 „Stani, brate, da ti kusur vratim!
0535 Zapio nisi dvije madžarije.“
0536 Njojzi veli Halil sa đogata:
0537 „Ja gdje pijem, ne vraćam kusura."
0538 To joj reče, otišće đogata,
0539 Iskoči ga na avlijnska vrata,
0540 Pa đogatu pade po perčinu,
0541 Pa okrenu uz Kotare klete,
0542 On potfaća kule i čardake.
0543 Gdje će Halil momak osvanuti?
0544 U Dinari visokoj planini,
0545 Tu mu bijel danak zabilio.
0546 Rastrizni se Dujman kapetane,
0547 Pa on veli Hrnjici Halilu:
0548 „Gospodine obor-kapetane!
0549 Kud ćeš sa mnom na đogatu svome?“
0550 A njemuka Halil govorio:
0551 „O kopile, Dujman-kapetane!
0552 Jesam li ti juče govorio,
0553 Da se čuvaš Hrnjice Halila,
0554 Jere bi te mogo prevariti?
0555 Ovo j’ glava Hrnjica Halilu.“
0556 U tom Halil na poljane siđe,
0557 Veš mu žarko obasjalo sunce.
0558 On se biloj pomolio kuli,
0559 Ugleda ga Cetinkinja Zlate,
0560 Pa ispade pred njeg u avliju.
0561 A doskaka Hrnjica Halilu,
0562 Salam dade, frci sa đogata,
0563 A Zlatija ufati đogata.
0564 On odriši Dujman-kapetana,
0565 Provede ga kroz avliju bilu,
0566 Priveza ga za tepu ledenu,
0567 Pa on ode u kamenu kulu.
0568 A Zlatija provađa đogata,
0569 A s đogom se mamnim prigovara:
0570 „Davor đogo mog divera Muje!
0571 Ho’š li mene na Kladušu sniti.
0572 Da Halilu ležem na mišicu?“
0573 A njoj Dujman veli kapetane:
0574 „O Zlatijo, Turkinjo divojko!
0575 Tako tebi sriće divojačke
0576 A i puta na Kladušu tvoga!
0577 Primakni se do tepe ledene,
0578 Popušti mi malo desnu ruku,
0579 Pukoše mi u ramenih ruke,
0580 Vrlo me je Turčin pretvrdio.“
0581 A vid’ Zlate, budalaste glave!
0582 Primače se do tepe ledene,
0583 Pa mu desnu popuštala ruku,
0584 Dujman obi ujagmio ruke,
0585 Pa ufati kićenu divojku,
0586 Na gotova uskoči đogata,
0587 Za se baci Zlatu zasobicu,
0588 Pa iskoči na avlijnska vrata
0589 I pobiže uz Cetinu ravnu,
0590 Stigla ga ne bi sva široka Lika:
0591 Brz je đogat Hrnjovine Muje.
0592 Ugleda ga Halil sa pendžera,
0593 Pa se rukom šinu po kolinu:
0594 „Kuku mati, velika žalosti!
0595 Vidi Zlate, budalaste glave,
0596 Gdje odriši Dujman-kapetana,
0597 Odjaha mi bratina đogata
0598 I odnese Zlatiju divojku!
0599 To li mi puta na Kladušu nema
0600 Brez đogata moga brata Muje:
0601 Mujo bi me glavom rastavio!“
0602 To on reče, na noge skočio,
0603 Sa čivije šaru ujagmio,
0604 Pa okrenu niz kulu kamenu,
0605 On pišice ode u potiru,
0606 Pa uskoči u Dinaru kletu,
0607 Sve presica staze kroz planinu.
0608 Priko Halil kroz planinu skače,
0609 A proliva suze niz obraze,
0610 A spominje bratina đogata.
0611 Dok iziđe na Crnaju kletu,
0612 Veš dan prođe, tavna noćca dođe,
0613 A pukoše zadarski topovi,
0614 Jere Dujman bilom Zadru siđe,
0615 Pa na šenluk puče iz topova,
0616 Gdje dojaha Hrnjičina đogu,
0617 A donese Turkinju divojku.
0618 Svu noć Halil jadan putovao.
0619 Dok on sađe na Primorje ravno,
0620 Njemu bio danak osvanuo.
0621 Kad se bilom Zadru prikučio,
0622 Izašlo sunce na doba ručanjsko,
0623 On pogleda Zadru na kapiju,
0624 Na kapiju vlašče iskočilo,
0625 Prekrivilo islah kotarkinju,
0626 Svitle mu se puške oko pasa,
0627 O ramenu šaru obisio,
0628 U ruci mu gvozdena ćurlika,
0629 A za njim se ovce utočile.
0630 Kad ga viđa Hrnjica Halilu,
0631 Halil side na Primorju ravnu,
0632 Premiče se vlašče niz Primorje.
0633 A kad vlašče do Halila dođe,
0634 Pa Halilu dobro jutro viknu,
0635 Njemu Halil jutro otprimio,
0636 Pa njemuka Halil govorio:
0637 „O vlaščiću na Primorju ravnom!
0638 Čije čuvaš na Primorju ovce?“
0639 A njemuka vlašče govorilo:
0640 „Gospodine i gospodski sine!
0641 Ovce čuvam Dujman-kapetana.
0642 Ako s’ čuo Jovan-čobanina,
0643 Ja sam glavom Jovan čobanine!“
0644 Njemu veli Hrnjica Halilu:
0645 „E Boga ti, Jovan-čobanine!
0646 Kamo de ti malih džehvedara
0647 I te tvoje šare na ramenu,
0648 A i tvoje pale okovane,
0649 Da t’ oružlje viđam na Primorju,
0650 Što t’ je dao Dujman kapetane,
0651 Bi li imo čime dočekati,
0652 Da Turčina treviš na Primorju.“
0653 Snimi vlašče šaru sa ramena,
0654 A izvadi male džehvedare,
0655 A i svoju palu okovanu,
0656 Pa sve dade Hrnjici Halilu.
0657 Gleda Halil puset na Primorju,
0658 Isteže mu palu iz korica,
0659 Pa on šinu vlašče iza vrata,
0660 Vlašče pade u meraju travu.
0661 S njega Halil snimi đeisiju,
0662 Premače ga debelome moru,
0663 Vlašče baci u debelo more,
0664 Pa čobansko obuče odilo,
0665 Sve obuče na svoje odilo,
0666 Pa on uze gvozdenu ćurliku.
0667 Kad zasviri Hrnjica Halilu,
0668 Za njim bile okrenuše ovce,
0669 Prejavi ih nedoma birtije
0670 Posestrime Pave krčmarice,
0671 Pa zauzbi niz Primorje ovce.
0672 Onda Halil u avliju uđe,
0673 Ugleda ga Pava krčmarica.
0674 Halil ćaše u birtiju ući,
0675 Ufati ga Pava krčmarica:
0676 „Kud ’š, Halilu, u moju birtiju?
0677 Eno pije izvišna gospoda
0678 U odaji, u mojoj birtiji,
0679 Eno pije mlad zadarski bane
0680 I duka mu Dujman kapetane.
0681 Ti dok uđeš u moju birtiju,
0682 Pa popiješ jednu čašu vina,
0683 Tvoje oko da miruje ne će,
0684 Razbacit ćeš oči po birtiji,
0685 A tvoje je oko jastrebasto,
0686 Poznat će te Dujman kapetane:
0687 Ode tvoja sa ramena glava!“
0688 „ „Ne će, Pavo, moja posestrimo!
0689 Pušti mene malo u odaju,
0690 Da popijem koju čašu vina,
0691 Trudan jesam, svu noć putovao,
0692 Ja ću kriti oči u birtiji.“ “
0693 Upušta ga Pava krčmarica,
0694 A uniđe Hrnjica Halilu.
0695 Kad li pije bane gospodine
0696 I s njim duka Dujman kapetane,
0697 Jutro im viče, pa se poklonio,
0698 Oni njemu jutro otprimiše.
0699 Njemu veli Dujman kapetane:
0700 „Moj Jovane, vridan čobanine!
0701 Što si moje ostavio ovce,
0702 Hoće li ih rastirati vuci?“
0703 Njemu veli Hrnjica Halilu:
0704 „Ja se malo svratih u birtiju,
0705 Da popijem koju čašu vina,
0706 Gospodine, na veselju tvome.
0707 Jesi li se sinoć oženio,
0708 Doveo si Turkinju divojku,
0709 A dojaho Hrnjičina đogu,
0710 Kakva nema u našeg ćesara.“
0711 To Dujmanu vrlo drago bilo,
0712 Pa ga punom čašom nazdravio:
0713 Iskapi je Hrnjica Halilu.
0714 Njega bane drugom nazdravio,
0715 Iskapi je Hrnjica Halilu,
0716 Po birtiji oči razbacio,
0717 A uniđe Pava krčmarica,
0718 Pa ufati Hrnjicu Halila:
0719 „Hajd, Jovane, iz moje birtije,
0720 Pa uzbijaj na Primorju ovce!
0721 Mogu ti ih rastirati vuci,
0722 Nek gospoda hladno piju vino!“
0723 Pa izvede iz odaje Halku,
0724 S njim okrenu u drugu odaju.
0725 Onda Halil veli krčmarici:
0726 „Što ću, Pavo, moja posestrimo!“
0727 „ „Halko, dobro, vjeru ti zadajem!
0728 Ako s’ na me ne ćeš ražljutiti,
0729 Što uzradim, dragi, od tebeka.“ “
0730 „Ne ću, Pavo, vjeru ti zadajem,
0731 Pa ti radi. što je tebi drago!“
0732 „ „Halko, snimaj sa sebe odilo!“ “
0733 Hoće Halil Pave poslušati,
0734 Snimi jedno i drugo odilo.
0735 A Pava je sanduk otvorila,
0736 Divojačko izvadi odilo:
0737 „Halko dragi, de oblači na se!“
0738 Hoće Halil, pa oblači na se,
0739 On se uvi od zlata fistanom,
0740 Obu na se vezene cokule,
0741 A natišće na glavu oglavlje,
0742 Nad oči je penge poredao,
0743 A o vratu prepeo gerdane,
0744 A na ruke vrže belenzuke.
0745 Kad sigura Hrnjicu Halila,
0746 Njemu veli Pava krčmarica:
0747 „De Halilu, da ti adet kažem:
0748 Ti ’š s divojkam kolo poigrati
0749 U našemu Zadru kamenomu,
0750 Ti se, Halko, nemoj ražljutiti,
0751 Fatat će se momci do tebeka.“
0752 „ „Ne ću, Pavo, moja posestrimo,
0753 Nek s’ fataju, koliko im drago!“ “
0754 Izvede ga iz svoje odaje,
0755 Okrenuše Zadru na kapiju.
0756 Kad udari Pava kroz čaršiju,
0757 Sve se tanke čude madžarice:
0758 „Vid’ u Pave čudne divičice!
0759 ’Nake nema u Zadru kamenom.“
0760 Jer se Halil pristo pregodio,
0761 Bila lišca, a puna obraza,
0762 A čudna je na njem đeisija.
0763 Kad siđoše pod Nebojšu kulu
0764 U avliju Dujman-kapetana,
0765 U avliji divno kolo skače,
0766 A u kolu trijest divojaka,
0767 Među njima Anica divojka,
0768 Lipa Ana zadarskoga bana,
0769 Do nje Ruža Dujman-kapetana.
0770 Do njih Pava dovede Halila,
0771 Do Anice u kolo uniđe
0772 I do lipe Ruže Dujmanove.
0773 Lipa Ana Pavi govorila:
0774 „Davor Pavo, naša krčmarice!
0775 Oklen tebi ’vaka divičica?“
0776 Njojzi Pava veli krčmarica:
0777 „Davor Ano, gospodska divojko!
0778 Sestrična moja sa gornjeg Kotara,
0779 Od Cmiljane visoke planine,
0780 Lipa Miljka, sestra Cmiljanića,
0781 Evo puna ima nediljica,
0782 Kako je meni sašla u pohode,
0783 Pa joj išćil kolo poigrati.
0784 Dovedoh je tebi u avliju,
0785 Ne šali se s mojom divičicom!“
0786 Ana veli: „Ne brini se s time!“
0787 Kad se Halil do njih ufatio,
0788 Dok ga Ana ufati za ruku,
0789 Sitila se banova divojka,
0790 Da je glava Hrnjica Halilu.
0791 Povedoše kolo naokolo,
0792 Na Halila momci navaljuju,
0793 Pa Ružicu od njeg otiskuju,
0794 Nikakvu Ana ne da do sebeka.
0795 Kad im sunce na podne iziđe,
0796 Uniđe im bane u avliju
0797 A i s njime Dujman kapetane,
0798 Iziđoše na tepu ledenu,
0799 Na tepu sili, oni piju vino,
0800 A pričesto prokasuje Pava,
0801 Od birtije ulazi u kulu.
0802 A pogleda Dujman kapetane,
0803 On zastavlja oči na Halilu,
0804 Pa on banu veli gospodinu:
0805 „Na divojku onu gledajući
0806 Konda j’ oko Hrnjice Halila!“
0807 A tu stoji Pava krčmarica,
0808 Ona ciknu kako zmija ljuta,
0809 Ona veli Damjan-kapetanu:
0810 „O Dujmane, od Boga ti teško!
0811 Što ti naše turčiš divičice
0812 Brez nevolje u našoj avliji?
0813 Kako s’ bojiš Hrnjice Halila,
0814 Da te ne bi Halil prevario!
0815 Oklen ovdi Hrnjica Halilu,
0816 Kad s’ njegova dojaho đogata?“
0817 Ja kad čuo bane gospodine,
0818 On Dujmana pleskom ošinuo:
0819 „Muči, duko, to junačka nije!
0820 Što se bojiš Hrnjice Halila,
0821 Pa ti naše turčiš divičice
0822 Brez nevolje u našoj avliji!“
0823 Sve im kolo na okolo hoda.
0824 Kad im vakat od akšama dođe,
0825 Njima Pava krčmarica dođe,
0826 Pava veli banovoj divojci:
0827 „Lipa Ano, gospodska divojko!
0828 Je li vakat kolo rasipati,
0829 Da ja vodim svoju divičicu?“
0830 Pavi veli banova divojka:
0831 „Vakat je, Pavo, kolo rasipati,
0832 Al divojke ti voditi ne ćeš,
0833 Kod mene će konak učiniti.“
0834 „ „Nemoj Ano, gospodska divojko,
0835 Nemoj Ano, da joj krivo bude!“ “
0836 „Ne će, Pavo, vjeru ti zadajem,
0837 Lipše će joj biti kod meneka,
0838 Lipše, Pavo, nego kod tebeka.“
0839 A Pava se natrag povratila.
0840 Tad rasuše kolo divičice,
0841 Ana vodi Hrnjicu Halila
0842 I Ružicu Dujman-kapetana,
0843 Okrenuše u Nebojšu kulu.
0844 One bilu pritvoriše kulu,
0845 Pa turnuše čelikli maldane.
0846 Okrenuše u kamenu kulu,
0847 Jer u kuli muške glave nema
0848 Posli đoge Hrnjice Halila.
0849 Kad su one ušle u odaju,
0850 One sile kod džama pendžera,
0851 A podviknu banova divojka:
0852 „Brže, Ružo, mezu i trmpezu!“
0853 A tu sidi Zlata Cetinkinja,
0854 Ona cvili kako godinica,
0855 A spominje gojenog Halila.
0856 One piju u odaji vino.
0857 Sve pogleda Ana u Halila,
0858 Lipa Ana na noge skočila,
0859 U odaji s’ u budžak fatila,
0860 Halilevo iznese odilo,
0861 Pred Halila vrže u odaji:
0862 „Dede, dragi, to obuci na se!
0863 Ja te takog gledati ne mogu.“
0864 A čudi se Cetinkinja Zlate,
0865 Čija li bi to bila divojka,
0866 Čudi s’ Ruža, sestra Dujmanova.
0867 A kad Halil divojačko snimi,
0868 A katansko on obuče na se,
0869 (Sve mu Pava donila odilo)
0870 Za pas zadi male džehvedare,
0871 A niže njih palu okovanu,
0872 I pripasa na gajtanih ćordu,
0873 A naturi škrljku nad obrvu,
0874 Sve u njega pogleda Zlatija,
0875 A pogleda banova divojka,
0876 Pa Halilu side na kolino,
0877 Njemu baci iza vrata ruku,
0878 Pa mu veli Anica divojka:
0879 „Davor Halko, iza gore sunce!
0880 Evo pune četiri godine,
0881 Kako m’ te je Pava nafalila,
0882 Znala mi te nije nafaliti.
0883 Koliki si, dragi, na sunašcu,
0884 Ti si veći Ani na srdašcu.“
0885 Pa Anica Zlati govorila:
0886 „Davor Zlate, moja inoćice!
0887 Nemoj meni noćas zamiriti,
0888 Što Halilu sidim na kolinu,
0889 A evo ti vira od meneka,
0890 Ako zdravo na Kladušu siđem.
0891 Mlađa ću ti biti kod kolina
0892 Od danaske do edžela svoga.“
0893 „ „Vira je, Ano, zamiriti ne ću.“ “
0894 Svu noć piše, sana nejmadoše.
0895 Kad se Halil napojio vina,
0896 Pa mu vince ošinu uz lišce,
0897 A rakija okom uzvarala,
0898 U Anicu pogleda divojku,
0899 On Anicu lapi pod vilicu,
0900 A Ružica njemu govorila:
0901 „O Halilu, budalasta glavo!
0902 Tako s’, dragi, ne ljube divojke,
0903 Tako vuci naše kolju janjce.“
0904 Anica se iz grohota smije.
0905 Pa Ružici veli divičici:
0906 „Davor Ružo, sestro Dujmanova!
0907 Brez Halila nejma milovanja.“
0908 Već im bio danak zabilio.
0909 Stade vika Dujman-kapetana,
0910 Jer on viče svoju sestru Ružu:
0911 „Izlaz’, Ružo, otvoraj mi kulu,
0912 Ti zameći kolo u avliji!“
0913 Njemu veli Ruža iz odaje:
0914 „Ne mogu ti kola zamećati,
0915 Ne mogu ti kule otvoriti,
0916 Jer sam jako vinu kidisala,
0917 Pa me j’ jako zabolila glava.“
0918 U tom dođe bane u avliju,
0919 Pa Anicu viče jedinicu:
0920 „Izlaz’, Ano, ti otvoraj kulu,
0921 Ti zameći kolo u avliji!“
0922 Njemu Ana veli sa pendžera:
0923 „O moj dada, luda nisi glava!
0924 Nejmam kada kola zamećati,
0925 Evo, ćaća, sidim na kolinu
0926 Ljute zmije Hrnjice Halila.“
0927 A kad čuo bane u avliji,
0928 On Anici veli jedinici:
0929 „Ano moja, zmija te šinula,
0930 Od koje se nikad ne pribalja!“
0931 Njemu Ana veli sa pendžera:
0932 „Čuješ, ćaća, ne budali tudi!
0933 Baš je Anu zmija ošinula,
0934 A koju bi Ana najvolila,
0935 Od Kladuše Hrnjicu Halila.“
0936 Bane viče Hrnjicu Halila:
0937 „Ljuta zmijo, Hrnjica Halilu!
0938 Deder jaši velikog đogata,
0939 Pa otvori od kamena kulu,
0940 Nosi svoju Turkiriju divojku
0941 Brez kahara i teška mejdana!
0942 A evo ti vira od meneka,
0943 Za tobom ti poćernika nema,
0944 Da ne uhrvam kule od kamena.
0945 Ako kule otvoriti ne ćeš,
0946 Ja ću tudi kulu po temelju.“
0947 Njemu Halil veli sa pendžera:
0948 „Vira je, bane, tako biti ne će,
0949 Ja ti kule otvoriti ne ću,
0950 Pa ti radi, što je tebi drago,
0951 Ništa joj kadar učiniti nisi,
0952 Oblica se j’ kula prigodila,
0953 Na četiri mista šćemerita,
0954 A ima mi ko hizmet činiti,
0955 Dosta imam vina i rakije,
0956 A imadem hljeba bijeloga,
0957 Imam, bane, mesa ovnovine,
0958 A đogatu ječma ugruhana.“
0959 Hoće bane, naveze topove,
0960 Na kamenu on okrenu kulu,
0961 Pa on bije kulu iz topova,
0962 Al joj većma kamen utvrđuje:
0963 Tvrda j’ kula Dujman-kapetana,
0964 Nek je tuče, koliko mu drago,
0965 Kadar joj ništa učiniti nije.
0966 Da vidimo Hrnjovine Muje!
0967 Dok Halila ne bi na Kladušu,
0968 Halileva spremio gavrana,
0969 A podigo ljute Krajišnike,
0970 Ubilicu i krvopivnicu,
0971 Sletio Bišću i Uni ledenoj,
0972 Pa podigo Poprženovića.
0973 Kad izašo na široku Liku,
0974 Ličkom begu pao preko krila:
0975 „Slatki beže, ja ti ljubim ruku!
0976 Mog Halila i đogata nema,
0977 Prevari ga Zlata Cetinkinja,
0978 Pa ga posla Zadru kamenome:
0979 Ja je jesir, ja je poginuo,
0980 Moja, beže, krila opadoše,
0981 Veš ja na čem nemam vojevati,
0982 Mene gavran nositi ne more,
0983 Daj mi, beže, jednu skupi vojsku:
0984 Kad ti j’ godic pre obrazu bilo,
0985 Ja sam s’ tebi u gajretu našo.“
0986 A beg viče Eminić-Aliju:
0987 „Ale sine, moje dite drago!
0988 De opali dva topa velika,
0989 Koji begu često ne pucaju!“
0990 Kad pukoše begovi topovi.
0991 Ode jeka niz Liku Ribniku,
0992 Po gradovih drmaju topovi,
0993 A po kulah tanki možarovi.
0994 Ko god ima konja na jaslama,
0995 Njega jaše, leti na Udvinu
0996 A na viku begovu zelenku.
0997 Kad se j’ begu sila savijala
0998 Kod Udvine na mehke rudine.
0999 I beg svoga posio goluba,
1000 Diže silu sa mehkih rudina,
1001 Pa otišće Zadru kamenome.
1002 Neka ide, kud je njemu drago!
1003 Da vidimo Hrnjice Halila!
1004 Halil vavik u kamenoj kuli
1005 Vino pije, konda ga proliva.
1006 Kad mu peto jutro osvanulo,
1007 A pogleda Halil sa pendžera.
1008 Okom baci na Kotar kameni,
1009 A Kotari kleti kameniti,
1010 U litu su vrlo magloviti.
1011 Niz Kotare magla poletila.
1012 Sve mu magla suče na svrdlove,
1013 Na čekrke nebu pod oblake.
1014 A iskoči konjik na Primorje
1015 Na đogatu ka na gorskoj vili,
1016 Krajem konja koplje položio,
1017 Stoji mu frka papti od bajraka:
1018 To je glava Đulić bajraktaru.
1019 A za njime drugi na doratu:
1020 To je glava Dizdarević Meho.
1021 Poredi mu Musić s Turjanskoga,
1022 A za njime Ogrošević Ale
1023 Na gavranu konju kosatomu,
1024 Poredi mu Zukan bajraktaru,
1025 S drage strane Vlahinjić Alija:
1026 To je bajro Pločanin-Alage,
1027 To su begu prve čarkadžije,
1028 A za njima Lika Mustajbeže,
1029 A za begom pretislo Primorje,
1030 Svu uzvijo Liku i Krbavu.
1031 A Hrnjica nastrag na gavranu,
1032 Pa mu s’ grlo čuje sa gavrana,
1033 Gdje on viče svog brata Halila:
1034 „Moj Halilu, moj brate rođeni!
1035 Al si jesir, al si poginuo,
1036 Al si sade u kamenoj kuli,
1037 Pa ti ljubiš kićenu divojku,
1038 A pogledaš svoga brata Muju,
1039 Gdje se kini na gavranu tvome?
1040 Svak će mi danas munu ujagmiti,
1041 Jer me gavran nositi ne more.
1042 Ako s’, brate, u kamenoj kuli,
1043 Pa ti viđaš mene na Primorju,
1044 Pa ti moga ne istiraš đoge
1045 Na Primorje, da se pazarimo,
1046 Ven me čekaš u kamenoj kuli,
1047 Ja ću o te okušati ćordu.“
1048 Sve to Halil čuje u odaji,
1049 Pa Anici veli divičici:
1050 „Davor Ano, biserova grano!
1051 Čuješ li, janjci, što govori Mujo?
1052 Kako bi mu istiro đogata,
1053 A na banov logor udario?
1054 Crna s’ gora isići ne more,
1055 Kamo l’, draga, kraljevi platnici.“
1056 Njemu Ane veli u odaji:
1057 „Čuješ, Halilu, cviće divojačko!
1058 Ako ne smiš išćerati đoge,
1059 Otpaši mi sablju od sebeka,
1060 Ja ću tvoju sablju prepasati,
1061 Ja ću mamna posisti đogata,
1062 A na logor danas udariti,
1063 Stirat đogu a prid brata tvoga.
1064 A djevera dočekati svoga.“
1065 Hoće Halko, jer biti ne more,
1066 U odaji na noge skočio,
1067 Nazu čizme, a opasa ćordu,
1068 Buč obgrnu, niz kulu okrenu,
1069 Za Halilom banova divojka.
1070 Do prezida i đogata sađe,
1071 Gotova ga na jaslama nađe,
1072 Kod jasala đogu poklopio,
1073 A Ana mu veli u podrumu:
1074 „Čuj, Halilu, iza gore sunce!
1075 Ti se kuli ne boj od kamena,
1076 Dok je Ani u životu glava,
1077 Ja ću kuli vrata pritvoriti.
1078 Dok ne poznam tebe i gavrana
1079 Nikom kule otvoriti ne ću.“
1080 Divojka mu vrata otvorila,
1081 Za Halilom vrata pritvorila,
1082 Pa priteže čelikli maldane
1083 I pobiže u kamenu kulu,
1084 Halil momak niz čaršiju skače.
1085 Kada bane bega opazio,
1086 Ban je bilu ostavio kulu,
1087 Sve izašlo pred grad na meraju.
1088 Ban poredo glije i parade,
1089 Iskoči Halil gradu na kapiju.
1090 Kad ga bane viđa gospodine,
1091 Na soldate bane podvikuje:
1092 „Vi soldati, kraljevi platnici!
1093 Nemojte se niko prevariti,
1094 Na Halila puške odapeti,
1095 Ven ga rad’te živa ufatiti.“
1096 Al ga j’ mučno živa ufatiti:
1097 Gola sijnu u Halila ćorda,
1098 Pa na logor Halil udario,
1099 A soldati njega okoliše,
1100 Radi bi ga živa ufatiti,
1101 Al s’ ne more Halil ufatiti:
1102 Frcaju glave, otpadaju ruke.
1103 Vilen đogo Hrnjovine Muje
1104 Kud god ide, sebi sokak gradi.
1105 Dok se beže bliže prikučio,
1106 A iskoči Halil iz logora,
1107 Pa on begu upravio đogu,
1108 Dočekao Liku Mustajbega,
1109 A beg svoju silu ustavio.
1110 Halil mamna oside đogata,
1111 On begovoj poletio ruci,
1112 Pa begovu poljubio ruku,
1113 A beg njega rukom pregrlio.
1114 Onda Halil bratu poletio,
1115 A doleti Hrnjovina Mujo,
1116 Salam dade, a oside vrana,
1117 Pa se oni at’ma prominiše:
1118 Uze Mujo velikog đogata,
1119 U zlatnu ga peču poljubio:
1120 „Davor đogo, oba krila moja,
1121 Moj đogate, stari gezgendžija,
1122 Brez tebe mi vojevanja nema.“
1123 A Mustajbeg zastavio vojsku.
1124 Dok su malo ate odmorili,
1125 Oni jope ate poklopili,
1126 Bajraktari u sure stadoše,
1127 Sve je stao jedan uz dragoga,
1128 A pogleda jedan na drugoga,
1129 A zavika Lika Mustajbeže:
1130 „Brže dovu, Šuval-efendija,
1131 Da brez dove ne ginu junaci!“
1132 Efendija dovu zaučio,
1133 A ostali aminuju Turci.
1134 Od po dove udariše Turci.
1135 Ko će prvi munu ujagmiti?
1136 Ujagmi je Đulić bajraktaru,
1137 Poredi mu Dizdarević Meho,
1138 Poredi mu Hrnjica Halilu,
1139 Pa upravi kuli od kamena,
1140 Da obađe kićene divojke.
1141 Stade vika Hrnjovine Muje:
1142 „Hala, braćo, moji Krajišnici,
1143 Vidite li Like Mustajbega!
1144 Bolje vam je ligom izginuti,
1145 Neg crn obraz na Udvinu sniti,
1146 Da se s nami šale Udvinjani
1147 Po mehanah, kad s’ napiju vina.“
1148 A udari Lika Mustajbeže.
1149 Dok se sitan oganj oborio,
1150 Bajraktari glije istrgaše,
1151 Pa s’ o gole sablje pojagmiše.
1152 Golema se kavga zametnula,
1153 Goniše se tri puna sahata.
1154 Pade tama od neba do zemlje,
1155 Ču se grlo Hrnjovine Muje,
1156 Jer je Muju mira namirila
1157 Na đidiju Dujman-kapetana:
1158 „O Halilu, moj brate rođeni,
1159 Eto ga tamo, povrati ga amo!
1160 Ja ću o njeg sablju okušati.“
1161 A iskoči Halil iz kapije,
1162 A prid njega Dujman naskakao,
1163 Jer ga tira od Kladuše Mujo.
1164 Kad Halila pozna kapetane,
1165 Otišće brnjca gradu kraj bedena,
1166 Pa upravi kićenoj divojci,
1167 Ne bi l’ druga vrata ujagmio.
1168 Halil stiže Dujman-kapetana,
1169 Pa ga malo perom dofatio,
1170 Dvi ga pole oko ćorde pale,
1171 Ufati mu brnjca velikoga,
1172 Pa on brnju natrag povratio.
1173 Bog pomože Liku Mustajbega,
1174 Rastirao, garet učinio.
1175 Halil jope u grad uskočio,
1176 Dujmanovoj doletio kuli,
1177 Poznade ga kićena divojka,
1178 Pokupila ruho divojačko.
1179 U nje ruho nije prtenina,
1180 Ven gotovi mekahni cekini,
1181 A cekini Dujman-kapetana,
1182 Iznese hegbe, na brnjaka baci.
1183 A dopade Kovačević Ramo.
1184 Halil lapi Ružicu divojku,
1185 Pa je dade Kovačević-Rami:
1186 „Eto t’, pobro od mene divojka!“
1187 Poside Ana velikog brnjaka,
1188 Baci Halil Zlatu zasobicu
1189 Ama za se na gavrana svoga.
1190 A dopade i Tale i Rade,
1191 Pa im Tale veli u avliji:
1192 „O kopile, Hrnjica Halilu,
1193 O kopile, nevirno pletivo!
1194 Daidže su tvoje Kozličići,
1195 Jesi l’ meni vina zaštedio?“
1196 „ „Tale, jesam, koliko ti drago!“ “
1197 Ja kad Tale u kulu uniđe,
1198 On iziđe na gornje tavane,
1199 Naloži vatru na gornjem tavanu,
1200 Planu kula Dujman-kapetana.
1201 Oni bili Zadar porobiše,
1202 Što mogoše, vatrom zapališe,
1203 Iziđoše pred grad na meraju,
1204 Pa šehite svoje pokupiše,
1205 Na Primorju pa ih pokopaše,
1206 Pa otale silu podigoše,
1207 Okrenuše uz kamen-Kotare,
1208 Pa siđoše na široku Liku.
1209 Na rudinah silu ustaviše,
1210 Pa dojanluk pravo podiliše:
1211 Ko zdrav bio, dobro j’ zadobio,
1212 Jer mu je beže pravo učinio;
1213 Ko je ranjen, po dva paja dao,
1214 Da se brže liči na odžaku,
1215 Ko pogino, po tri ostavio,
1216 Pa mu šalje dici i odžaku,
1217 Da s’ sirota na odžaku hrani.
1218 A Halilu dobro nadiliše,
1219 Dadoše mu dvi lipe divojke,
1220 Dade njemu beže i svatove.
1221 Ode Halil na Kladušu bilu
1222 I obidve kićene divojke,
1223 Pa nastavi činiti veselje.
1224 On dobavi hodžu i kadiju,
1225 Poturčiše Anicu divojku,
1226 A obidvi nićah učiniše.
1227 Oženi Mujo svog brata Halila,
1228 A oženi Kovačević-Ramu
1229 Lipom Ružom, sestrom Dujmanovom,
1230 Tako se je Halil oženio,
1231 Nikad Zlate prikorio nije,
1232 Što j’ Dujmanu ruke oprostila,
1233 I što j’ za nju sablju krvavio,
1234 Al se tade ni korile nisu!
