Женидба Хрњице Халила са двије дјевојке

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Хрњице Халила са двије дјевојке

0001 Вино пију дви Хрњице младе
0002 На Кладуши у каменој кули.
0003 С њима побро Ковачевић Рамо,
0004 А међу се еглен заметнули.
0005 Рамо вели Муји у одаји:
0006 „Давор Мујо, Богом побратиме!
0007 Што не жениш гојеног Халила?“
0008 Њему вели у одаји Мујо:
0009 „Е мој побро, Ковачевић-Рамо!
0010 Ја не могу брата оженити:
0011 Гдје за брата ја нађем дивојку.
0012 Туди нејма вридна пријатеља;
0013 Гдје ја, брате, пријатеља нађем,
0014 Туди нејма кићене дивојке.“
0015 Њему вели Ковачевић Рамо:
0016 „Хрњица Мујо, Богом побратиме!
0017 Ја ти кршну знадем дијевојку
0018 На Цетини, у врховној Лици,
0019 Липу Злату гази Омераге,
0020 Та би Злате за твој оџак била,
0021 За те ага кршан пријатељу.
0022 Нег је на њој пена од ђидије,
0023 Од ђидије Дујман-капетана
0024 Исред Задра, из Небојше куле;
0025 Троји су је просци испросили,
0026 Па је троји свати одводили,
0027 А изиђи Дујман капетане
0028 На пољане Синобадевића,
0029 Разбиј свате, згуби ђувегију,
0030 А утеци Златка на алату.
0031 Него Мујо, Богом побратиме,
0032 И ви сте се чули на далеко,
0033 За вас девлет у Стамболу знаде.
0034 Јер имате ферман од његака.
0035 Срамотно се ј’ вами оженити
0036 Брез кахара и тешка мејдана.“
0037 Њему вели у одаји Мујо:
0038 „Е мој побро, Ковачевић-Рамо!
0039 Лако б’ било Злату испросити,
0040 Ама ј’ мучно на мејдан изићи
0041 Копилету Дујман-капетану.
0042 Мој је Халил луда хаџамија,
0043 Не би смио на мејдан изићи.“
0044 А у њега Халил погледао,
0045 Па је брату говорио своме:
0046 „Давор Мујо, мој брате рођени!
0047 Што говориш непристале ричи?
0048 Ево ти је вира од Халила,
0049 Да је пена од све седам краља,
0050 Ја би сваком стао на бранику
0051 А за Злату гази Омераге,
0052 Да се не би с њоме ни женио,
0053 Ја камо ли Дујман-капетану.“
0054 Њему Мујо вели у одаји:
0055 „Кад је тако, мој брате Халилу!
0056 Хај ми спремај на јаслих ђогата,
0057 Не жали ми рахта од ђогата,
0058 Направи га, што се боље море!
0059 Ја ћу, брате, на Цетину сићи
0060 Својим побром Ковачевић-Рамом,
0061 Па ћу теби Злату запросити.“
0062 Оде Халил из одаје биле,
0063 Мујо момак на ноге скочио,
0064 У одаји сандук отворио,
0065 Он обуче стамболско одило,
0066 У Стамболу што га ј’ направио,
0067 Потрошио пет стотин цекина.
0068 Кад се Мујо у одаји спреми,
0069 Назу чизме, а припаса ћорду.
0070 Отискоше оба побратима
0071 У авлију низ камену кулу,
0072 Кад ли Халил провађа ђогата,
0073 Добар с’ ђого вија по авлији,
0074 Сав у пусту рахту позлаћену.
0075 Па Хрњица поклопи ђогата,
0076 А свог Рамо помамна дората,
0077 Из авлије ате отискоше,
0078 Управише ате крај Штурлића,
0079 Сиђош’ Тршцу и Корани хладној,
0080 Па Корану воду пригазише,
0081 На Завоље било окренуше,
0082 Ударише преко Плишевице,
0083 Изиђоше на широку Лику.
0084 Док су они сишли на Крбаву,
0085 Већ им вакат био од конака.
0086 Ту ће Мујо конак учинити
0087 У свог даје Козлић-Хуремаге,
0088 Па у јутру рано подранише,
0089 На Цетину ате управише.
0090 Кад се билој помолише кули,
0091 Угледа их Злате са пенџера,
0092 Она баби вели родитељу:
0093 „Ето, бабо, двају коњаника!
0094 И до сад су нама доходили,
0095 Ал нам ’наки доходили нису.
0096 Један, бабо, јаше на дорату,
0097 Други јаше на ату ђогату.
0098 Него што је онај на ђогату,
0099 Ја како сам пала од матере
0100 Ја га ’наког још ни чула нисам,
0101 Ја камо ли очима видила:
0102 Врани му пали по рамених брци
0103 Низ илике до малих пушака,
0104 Конда јање носи у зубима.
0105 Кад му вихар пухне са планине,
0106 Кроз брке му засвитле илике.“
0107 Њојзи вели гази Омерага:
0108 „Ћери Злате у мене једина!
0109 Чуо јесам ја од Мустајбега,
0110 Да је таки од Кладуше Мујо.
0111 Ако буде халик наредио,
0112 Да ти Мујо буде муштерија,
0113 Газија је од газија старих,
0114 Хем је јунак пао од јунака.
0115 Дујману ће стати на бранику.“
0116 А испаде у авлију Злате,
0117 Јер их нико дочекати нема,
0118 Па искочи на тепу ледену,
0119 Златка сиде на тепи леденој,
0120 Прима себи ђерђеф окренула,
0121 Иглом боцка, а злато провлачи.
0122 У том сишле у авлију побре.
0123 А кад Мујо видио дивојку,
0124 Салам даде, а одсиде ђогу,
0125 А дивојка салам отпримила,
0126 А на тепи на ноге скочила,
0127 Липу пита у авлији Мујо:
0128 „Је л’ ти дома бабо родитељу?“
0129 „ „Ено бабе у каменој кули!“ “
0130 Окренуше оба уз мостове.
0131 Кад изиђе у одају Мујо,
0132 Кад ли аџе сиди на јатаку,
0133 Он кунали ћурак обгрнуо,
0134 Дуг бојали чибук расточио,
0135 Па одбија на чекрк димове,
0136 Мујо му салам виче у одаји,
0137 А ихтијар салам отпримио.
0138 Колико је аџе остарио,
0139 Он ићрама није оставио,
0140 Него њима мисто начинио,
0141 Па им ага хожгелдију даје:
0142 „Јесте л’, дицо, здраво и весело?“
0143 „ „Здраво, ага, милом Богу фала!“ “
0144 „Дицо моја, оби серхатлије!
0145 Немојте ми јутрос замирити,
0146 Јер ја васке познати не могу,
0147 Де се мени по истини каж’те
0148 По племену, по имену своме:
0149 Оклен јесте, од сента којег сте?“
0150 Њему вели у одаји Мујо:
0151 „Слатки аџе, гази Омерага!
0152 Јеси л’ чуо од Кладуше Мују?
0153 Ово ј’ Мујо, што с тобом говори,
0154 Ово побро Ковачевић Рамо.“
0155 То му рече, на колина клече,
0156 Салам даде, запроси дивојку:
0157 „Дај ми Златку по божијем путу,
0158 Да оженим свог брата Халила.“
0159 Њему аџе тихо говорио:
0160 „Окани се моје ћери Златке!
0161 Лакше мореш брата оженити
0162 Брез кахара и тешка мејдана,
0163 Мујо сине, и бољом дивојком.
0164 Моја ј’ Злате под пизмом дивојка,
0165 На њој пизма Дујман-капетана.
0166 Троји су је просци испросили,
0167 Па је троји свати одводили,
0168 За то спази Дујман капетане,
0169 Дујман сиђи на равне пољане,
0170 На пољане Синобадевића,
0171 Разбиј свате, згуби ђувегију,
0172 Утеци му Злате на алата:
0173 Окани се ти моје дивојке!“
0174 А њемука Мујо говорио:
0175 „Немој, аџе, гази Омерага!
0176 Да ти није под пизмом дивојка,
0177 Ми јој не би били муштерије.“
0178 А кад чуо гази Омерага,
0179 Њему вели у својој одаји:
0180 „Чекај, Мујо, мало у одаји,
0181 Док упитам Злате јединице.“
0182 Истом аџе устанути ћаше,
0183 А Златија на врата упаде,
0184 Па дивојка баби говорила:
0185 „Слатки бабо, гази Омерага!
0186 Ако ’ш души мисто уфатити
0187 И џенетска врата отворити,
0188 Подај мене Хрњовини Муји,
0189 Нек ожени свог брата Халила!“
0190 Даде је ага, ни ричи не рече,
0191 А слушкиње кахву унесоше.
0192 Кад попише кахву у одаји,
0193 Онда Мујо аџи говорио:
0194 „Пријатељу, гази Омерага!
0195 Дај ми моју на прстен дивојку,
0196 Да ја видим, што сам задобио.“
0197 Јопе аџе устанути ћаше,
0198 Да уведе Злату јединицу:
0199 Од одаје полетише врата,
0200 А на врата ускочи дивојка,
0201 Ко кад сунце паде у одају.
0202 Како Злате тербијетли уђе,
0203 Конда ј’ липа у Стамболу расла.
0204 Салам даде баби родитељу,
0205 Она бабу у руку пољуби,
0206 Па Хрњицу Мују код његака
0207 И пољуби Ковачева сина,
0208 Измаче се, подвиш стаде руке,
0209 Па се с њима за здравље упита.
0210 Мујо момак на ноге скочио,
0211 Па попаде за руку дивојку,
0212 Окрену је за жарахним сунцем,
0213 Окрену је и два и три пута,
0214 Натаче јој од злата прстење,
0215 Па он вели гази Омераги:
0216 „Пријатељу, гази Омерага!
0217 Ето теби на аманет Злате,
0218 Злате чувај, а главе не чувај!
0219 Мени с’ у ред и сватовом надај,
0220 Када прође пуних петнест дана.“
0221 Па низ кулу побре окренуше,
0222 Посидоше ате у авлији.
0223 А из куле испаде дивојка
0224 И изнесе књигу написату,
0225 На четири миста затвориту,
0226 Па је даде од Кладуше Муји:
0227 „Понес’, Мујо, свом брату Халилу!“
0228 Отискоше оба побратима,
0229 Па сиђоше на Крбаву побре,
0230 Јопе туди конак учинише,
0231 А у јутру рано подранише,
0232 Посидоше ате на Крбави,
0233 Отискоше побре на Кладушу.
0234 Кад су они сишли на Кладушу,
0235 У авлији оба одјахаше,
0236 А испаде Хрњица Халилу,
0237 Око њег се ћирманкиња воза,
0238 Сигуро се Хрњица Халилу,
0239 Конда ј’ нигди гледо дивојака.
0240 Њему Мујо турски салам викну,
0241 Халил њима хожгелдију виче:
0242 „Јесте л’, браћо, здраво путовали?“
0243 „ „Брате, јесмо, милом Богу фала!“ “
0244 Одош’ побре у камену кулу,
0245 Оста Халил ате водајући.
0246 Ја кад побре ушле у одају,
0247 Дочека их Хрњичића Ајка
0248 На саламу и турском ићраму.
0249 Сидош’ оби побре код пенџера.
0250 Мујо билу књигу извадио,
0251 Па је даде својој сестри Ајки,
0252 Узе Ајка, па је разавила.
0253 Када виђа, што се у њој пише,
0254 Не кћеде му књиге отказати,
0255 Нег побиже на одајска врата
0256 И однесе књигу написату.
0257 Она слети у авлију билу,
0258 Она вели свом брату Халилу:
0259 „Мој Халилу, мој брате рођени!
0260 Мујо ти је Злату испросио,
0261 Она ти је књигу оправила,
0262 Да јој сиђеш на Цетину билу,
0263 Да она види, за кога ће поћи.“
0264 А готов се Халил прегодио,
0265 На уморна ускочи ђогата,
0266 Он искочи на авлијнска врата,
0267 Па ђогату паде по перчину.
0268 Угледа га Мујо са пенџера:
0269 „Давор’ ђого, оба крила моја,
0270 А Халилу, будаласта главо,
0271 Гдје отира уморна ђогата!
0272 Оно је Злате књигу оправила,
0273 Да јој Халил на Цетину сиђе.
0274 Сад ће брата преварити мога,
0275 Послати га Задру каменоме,
0276 Па ће лудо изгубити главу.“
0277 Мујо јади код пенџера свога,
0278 Јер Халила жали и ђогата,
0279 Ал залуду, вратити га не ће!
0280 Колико је ату кидисао,
0281 Халил сиђе на Крбаву равну,
0282 Веш му таман вакат од конака,
0283 Па ће туди конак учинити
0284 У свог даје Козлић-Хуремаге,
0285 Па у јутру рано подранио,
0286 Па Мујина посиде ђогата,
0287 Управи га Халил на Цетину.
0288 Кад се билој помолио кули,
0289 Угледа га Злате са пенџера,
0290 Она не зна Хрњице Халила,
0291 А познаде Мујина ђогата.
0292 Она спаде у халват-авлију,
0293 А доскака Хрњица Халилу,
0294 Салам виче Златији дивојци,
0295 А Златија салам отпримила.
0296 Он осиде великог ђогата,
0297 Заврже му четири кајаса,
0298 Од авлије притворио врата,
0299 Сам му с’ ђогат по авлији вода,
0300 Он окрену уз камену кулу.
0301 Кад униђе Халил у одају,
0302 Салам даде гази Омераги,
0303 А отприми гази Омерага,
0304 Код себе му мисто начинио.
0305 Кад му Злате у одају уђе
0306 И унесе кахву на табаку
0307 Зацукриту и забибериту,
0308 Њему вели гази Омерага:
0309 „Серхатлија, момак јабанџија!
0310 Ја те, драги, познати не могу,
0311 Деде ми се у одаји кажи!“
0312 Њему вели Хрњица Халилу:
0313 „Јеси л’ чуо Хрњицу Халила?
0314 Ово је, аџе, виш другога нема,
0315 Што си за њег Злату поклонио.
0316 Злате ми је књигу оправила.
0317 Да ја њојзи на Цетину сиђем,
0318 Да она види, за кога ће поћи.“
0319 Онда Халил Злати говорио:
0320 „Штимаш ли, драга, Хрњицу Халила?“
0321 „ „Штимам, драги, очи дивојачке,
0322 Нег Халилу, иза горе сунце!
0323 Ја сам с’ својој вјери оклињала,
0324 Да похода са Цетине нема,
0325 Док не видим Дујман-капетана,
0326 Њега жива, ја главу његову.
0327 Троји просци мене су просили,
0328 А троји ме свати одводили;
0329 А изиђи Дујман капетане,
0330 Разбиј моје кићене сватове,
0331 Све три моје згуби ђувегије,
0332 Ја утеци баби на Цетину:
0333 Па виш, драги, полазења нема.“
0334 А њој вели Хрњица Халилу:
0335 „Давор Злате гази Омераге!
0336 Што ми ниси у књизи правила,
0337 Да се, драга, спремим на Кладуши,
0338 Да обучем катанско одило?
0339 Овди нејмам катан’ског одила.“
0340 А њему је Злате говорила:
0341 „Има, душо, колико ти драго!
0342 Тебе ће липа сигурати Злате.“
0343 То му рекла, на ноге скочила,
0344 Дивојка је сандук отворила,
0345 Па седмеро извади одило,
0346 Све што носе крањци Принциповци:
0347 „Халилу, бирај, које теби драго!
0348 А ја одох сигурати ђогу
0349 Под катанску и под офинцирску.“
0350 Па окрену одаји на врата,
0351 У авлију до ђогата дође,
0352 Примаче га до презида липа,
0353 Она спрема великог ђогата,
0354 А Халил се спрема у одаји.
0355 Кад се Халил спреми у одаји:
0356 Он обгрну буча маџарскога,
0357 Седам му је на прсих медуља,
0358 Три му златне, сребрне четири,
0359 И он турну шкрљку над обрву,
0360 На њојзи је круна позлаћена,
0361 Крај ње урдин Бечанин-ћесара,
0362 У њем пише обор-капетанство,
0363 А пониско ћорду поспуштио.
0364 Назу чизме, на врата окрену,
0365 Па до Злате и ђогата дође,
0366 И ђогата Злате сигурала,
0367 Посиде га Хрњица Халилу,
0368 Уз Цетину коња управио
0369 На пољане Синобадевића.
0370 Туди Халил три мезара нађе,
0371 Три мезара трију ђувегија,
0372 Што их је Дујман туди погубио,
0373 Сва три леже један до другога.
0374 Код њих Халил уставио ђогу,
0375 Он њимака рахмет оставио,
0376 Па окрену у Динару клету.
0377 Док изиђе врху на планину,
0378 Веш дан прође, тавна ноћца дође.
0379 Отишће Халил низ оба Котара,
0380 Све потфаћа куле и чардаке.
0381 Халил сађе на Приморје равно,
0382 Никаква га не опази стража,
0383 Уз Приморје управио ђогу.
0384 Ја кад Задру сиђе каменоме,
0385 Сам му с’ ђого на кајасу врну,
0386 Па ускочи у једну авлију,
0387 Кад ли у њој камена биртија.
0388 Стаде вриска косата ђогата,
0389 А подвикну пјана бунијевка
0390 У биртији у својој одаји:
0391 „Давор ђого побратима мога!
0392 Кога снесе у моју авлију?
0393 Није л’ барем халик наредио,
0394 Да си снио гојеног Халила?“
0395 Па испаде у авлију билу,
0396 А Халил јој добро јутро викну,
0397 Она њему јутро отпримила:
0398 „Да си здраво, гојени Халилу,
0399 Осиди ђогу, хајмо у биртију!“
0400 Он осиде великог ђогата,
0401 Крчмарици вели у авлији:
0402 „Тамо даље, пјана бунијевко!
0403 Што ме турчиш, кад невоље није?
0404 Бит ћеш севеп, могу погинути.“
0405 Она уведе у каштелу ђогу,
0406 А Халила у своју одају,
0407 Онда вели Хрњици Халилу:
0408 „Давор Халко у мојој одаји!
0409 Што с’ не одаш Пави крчмарици,
0410 Кад ја тебе па у главу знадем,
0411 А ти не знаш Паве крчмарице,
0412 Посестриме свога брата Мује?
0413 Док је Мујо Задру саходио,
0414 Он је вавик мени говорио,
0415 Да он има свог брата Халила,
0416 Пристала брата кано и дивојка.
0417 Ја сам тебе у штрампу метнула.“
0418 Па прима њем штрампу окренула:
0419 „Вид’, Халилу, у штрампи себека,
0420 Ти се одај Пави крчмарици!“
0421 Онда њојзи Халил говорио:
0422 „Посестримо мога брата Мује!
0423 Ово ј’ глава Хрњица Халилу,
0424 Вољ т’ одати, вољ ти заклонити.“
0425 „ „Халко брате, одавања нема.“ “
0426 Па пред њега мезу поставила,
0427 Њему вели Пава крчмарица:
0428 „Чуј Халилу побратима мога,
0429 Какву сам ти нашла дивичицу:
0430 Ану липу бана задарскога,
0431 Какве липе у по Задра нејма.
0432 Давно би се удала дивојка,
0433 Него чека тебе у одаји.“
0434 А њојзи је Халил говорио:
0435 „Давор Паво, наша посестримо!
0436 Мене ј’ и сад триба дотирала,
0437 Па сам дошо Задру каменоме
0438 Раз ђидије Дујман-капетана,
0439 Јер ми је Мујо драгу испросио
0440 На Цетини у каменој кули
0441 Злату липу гази Омераге,
0442 Па ми је Злате књигу оправила,
0443 Да ја њојзи на Цетину сиђем.
0444 Кад јој сиђох кули и авлији,
0445 Мени Злате рече у одаји,
0446 Да похода са Цетине нема,
0447 Док не види Дујман-капетана,
0448 Њега жива, ја главу његову,
0449 Па сад не знам, што ћу ни како ћу,
0450 Како би се саставио с њиме.“
0451 Њему вели Пава крчмарица:
0452 „Халко, лако, виру ти задајем!
0453 С њим ће тебе Пава саставити.“
0454 У одаји на ноге скочила,
0455 Па окрену кроз Задар бијели,
0456 У Небојшу кулу окренула,
0457 Па у кулу ускочи госпоја,
0458 Кад ли Дујман сиди капетане.
0459 Јутро викну Пава крчмарица,
0460 Њојзи Дујман јутро отпримио,
0461 Па јој Дујман вели капетане:
0462 „Давор Паво, наша крчмарице!
0463 Што си тако рано подранила,
0464 Па си мени дошла у одају?
0465 Да ти није ко запио вино,
0466 Па ти не ће кусур да потплати,
0467 Да ја идем, па да ти потплатим?“
0468 „ „Није, вридан Дујман-капетане!
0469 Ено дошо обор-капетане
0470 А никакав од наших Млетака,
0471 Што га је ћесар већил учинио,
0472 Да обиђе уз хунке чардаке,
0473 Имаде ли зухур од Турака,
0474 Па он тебе зове у биртију.“ “
0475 Намах скочи Дујман капетане,
0476 Па обгрну буча маџарскога,
0477 Окренуше низ камену кулу.
0478 Ја кад Дујман до биртије дође,
0479 Па Халилу у одају уђе,
0480 Јутро виче, па се поклонио,
0481 Њему Халил јутро отпримио,
0482 Посади га код колина свога,
0483 Па га пуном чашом наздравио,
0484 Па му вели Хрњица Халилу:
0485 „Мој Дујмане, вридан капетане!
0486 Да ти немаш зухур од Турака?
0487 Салазе ли Задру каменоме,
0488 Мој Дујмане, ћелави Личани?“
0489 Њему Дујман вели капетане:
0490 „Господине обор-капетане!
0491 Ја зухура од Турака немам,
0492 Тог Турчина у свој Лици нејма,
0493 Да он смиде билом Задру сићи,
0494 Док год мене чује у животу.“
0495 „ „Дујмане, нека, милом Богу фала!“ “
0496 Нег му Дујман вели капетане:
0497 „Господине обор-капетане!
0498 Јесам чуо, па ми људи кажу,
0499 Љуте змије да су се излегле
0500 На Кладуши, у каменој кули,
0501 На Кладуши дви Хрњице младе,
0502 Једно Мујо, а друго Халилу.
0503 Да тих змија није на Кладуши,
0504 Ја би смио коња поклопити,
0505 Ашићаре на Лику изаћи.“
0506 Њему вели Хрњица Халилу:
0507 „Добро знадем дви Хрњице младе,
0508 Велик је ђаво Хрњица Халилу,
0509 Добро с’ чувај Хрњице Халила,
0510 Јере би те мого преварити.“
0511 Разложише рујно пити вино,
0512 Њима точи Пава крчмарица:
0513 Све Халилу по по чаше даје,
0514 А Дујману пуну доналива.
0515 Кад им сунце на подне изиђе,
0516 Дујману пође по рамених глава.
0517 Крчмарица на ноге скочила,
0518 Па упаде у другу одају
0519 И унесе пуну боцу вина,
0520 А у њојзи вино отровато,
0521 Из ње точи Дујман-капетану,
0522 А из друге Хрњици Халилу.
0523 Већ им вакат од акшама прође,
0524 Дујману паде глава брез узглавља.
0525 Халил Паву крчмарицу виче:
0526 „Ђогу брже из каштела мога!“
0527 Док му Пава ђогу избавила,
0528 Из биртије с’ Халил помолио,
0529 И он носи Дујман-капетана,
0530 Привеза га у теркије ђоги,
0531 Па ђогата поклопио свога.
0532 Пави баци двије маџарије,
0533 Пава њему вели крчмарица:
0534 „Стани, брате, да ти кусур вратим!
0535 Запио ниси двије маџарије.“
0536 Њојзи вели Халил са ђогата:
0537 „Ја гдје пијем, не враћам кусура."
0538 То јој рече, отишће ђогата,
0539 Искочи га на авлијнска врата,
0540 Па ђогату паде по перчину,
0541 Па окрену уз Котаре клете,
0542 Он потфаћа куле и чардаке.
0543 Гдје ће Халил момак осванути?
0544 У Динари високој планини,
0545 Ту му бијел данак забилио.
0546 Растризни се Дујман капетане,
0547 Па он вели Хрњици Халилу:
0548 „Господине обор-капетане!
0549 Куд ћеш са мном на ђогату своме?“
0550 А њемука Халил говорио:
0551 „О копиле, Дујман-капетане!
0552 Јесам ли ти јуче говорио,
0553 Да се чуваш Хрњице Халила,
0554 Јере би те мого преварити?
0555 Ово ј’ глава Хрњица Халилу.“
0556 У том Халил на пољане сиђе,
0557 Веш му жарко обасјало сунце.
0558 Он се билој помолио кули,
0559 Угледа га Цетинкиња Злате,
0560 Па испаде пред њег у авлију.
0561 А доскака Хрњица Халилу,
0562 Салам даде, фрци са ђогата,
0563 А Златија уфати ђогата.
0564 Он одриши Дујман-капетана,
0565 Проведе га кроз авлију билу,
0566 Привеза га за тепу ледену,
0567 Па он оде у камену кулу.
0568 А Златија провађа ђогата,
0569 А с ђогом се мамним приговара:
0570 „Давор ђого мог дивера Мује!
0571 Хо’ш ли мене на Кладушу снити.
0572 Да Халилу лежем на мишицу?“
0573 А њој Дујман вели капетане:
0574 „О Златијо, Туркињо дивојко!
0575 Тако теби сриће дивојачке
0576 А и пута на Кладушу твога!
0577 Примакни се до тепе ледене,
0578 Попушти ми мало десну руку,
0579 Пукоше ми у рамених руке,
0580 Врло ме је Турчин претврдио.“
0581 А вид’ Злате, будаласте главе!
0582 Примаче се до тепе ледене,
0583 Па му десну попуштала руку,
0584 Дујман оби ујагмио руке,
0585 Па уфати кићену дивојку,
0586 На готова ускочи ђогата,
0587 За се баци Злату засобицу,
0588 Па искочи на авлијнска врата
0589 И побиже уз Цетину равну,
0590 Стигла га не би сва широка Лика:
0591 Брз је ђогат Хрњовине Мује.
0592 Угледа га Халил са пенџера,
0593 Па се руком шину по колину:
0594 „Куку мати, велика жалости!
0595 Види Злате, будаласте главе,
0596 Гдје одриши Дујман-капетана,
0597 Одјаха ми братина ђогата
0598 И однесе Златију дивојку!
0599 То ли ми пута на Кладушу нема
0600 Брез ђогата мога брата Мује:
0601 Мујо би ме главом раставио!“
0602 То он рече, на ноге скочио,
0603 Са чивије шару ујагмио,
0604 Па окрену низ кулу камену,
0605 Он пишице оде у потиру,
0606 Па ускочи у Динару клету,
0607 Све пресица стазе кроз планину.
0608 Прико Халил кроз планину скаче,
0609 А пролива сузе низ образе,
0610 А спомиње братина ђогата.
0611 Док изиђе на Црнају клету,
0612 Веш дан прође, тавна ноћца дође,
0613 А пукоше задарски топови,
0614 Јере Дујман билом Задру сиђе,
0615 Па на шенлук пуче из топова,
0616 Гдје дојаха Хрњичина ђогу,
0617 А донесе Туркињу дивојку.
0618 Сву ноћ Халил јадан путовао.
0619 Док он сађе на Приморје равно,
0620 Њему био данак освануо.
0621 Кад се билом Задру прикучио,
0622 Изашло сунце на доба ручањско,
0623 Он погледа Задру на капију,
0624 На капију влашче искочило,
0625 Прекривило ислах котаркињу,
0626 Свитле му се пушке око паса,
0627 О рамену шару обисио,
0628 У руци му гвоздена ћурлика,
0629 А за њим се овце уточиле.
0630 Кад га виђа Хрњица Халилу,
0631 Халил сиде на Приморју равну,
0632 Премиче се влашче низ Приморје.
0633 А кад влашче до Халила дође,
0634 Па Халилу добро јутро викну,
0635 Њему Халил јутро отпримио,
0636 Па њемука Халил говорио:
0637 „О влашчићу на Приморју равном!
0638 Чије чуваш на Приморју овце?“
0639 А њемука влашче говорило:
0640 „Господине и господски сине!
0641 Овце чувам Дујман-капетана.
0642 Ако с’ чуо Јован-чобанина,
0643 Ја сам главом Јован чобанине!“
0644 Њему вели Хрњица Халилу:
0645 „Е Бога ти, Јован-чобанине!
0646 Камо де ти малих џехведара
0647 И те твоје шаре на рамену,
0648 А и твоје пале оковане,
0649 Да т’ оружље виђам на Приморју,
0650 Што т’ је дао Дујман капетане,
0651 Би ли имо чиме дочекати,
0652 Да Турчина тревиш на Приморју.“
0653 Сними влашче шару са рамена,
0654 А извади мале џехведаре,
0655 А и своју палу оковану,
0656 Па све даде Хрњици Халилу.
0657 Гледа Халил пусет на Приморју,
0658 Истеже му палу из корица,
0659 Па он шину влашче иза врата,
0660 Влашче паде у мерају траву.
0661 С њега Халил сними ђеисију,
0662 Премаче га дебеломе мору,
0663 Влашче баци у дебело море,
0664 Па чобанско обуче одило,
0665 Све обуче на своје одило,
0666 Па он узе гвоздену ћурлику.
0667 Кад засвири Хрњица Халилу,
0668 За њим биле окренуше овце,
0669 Прејави их недома биртије
0670 Посестриме Паве крчмарице,
0671 Па заузби низ Приморје овце.
0672 Онда Халил у авлију уђе,
0673 Угледа га Пава крчмарица.
0674 Халил ћаше у биртију ући,
0675 Уфати га Пава крчмарица:
0676 „Куд ’ш, Халилу, у моју биртију?
0677 Ено пије извишна господа
0678 У одаји, у мојој биртији,
0679 Ено пије млад задарски бане
0680 И дука му Дујман капетане.
0681 Ти док уђеш у моју биртију,
0682 Па попијеш једну чашу вина,
0683 Твоје око да мирује не ће,
0684 Разбацит ћеш очи по биртији,
0685 А твоје је око јастребасто,
0686 Познат ће те Дујман капетане:
0687 Оде твоја са рамена глава!“
0688 „ „Не ће, Паво, моја посестримо!
0689 Пушти мене мало у одају,
0690 Да попијем коју чашу вина,
0691 Трудан јесам, сву ноћ путовао,
0692 Ја ћу крити очи у биртији.“ “
0693 Упушта га Пава крчмарица,
0694 А униђе Хрњица Халилу.
0695 Кад ли пије бане господине
0696 И с њим дука Дујман капетане,
0697 Јутро им виче, па се поклонио,
0698 Они њему јутро отпримише.
0699 Њему вели Дујман капетане:
0700 „Мој Јоване, вридан чобанине!
0701 Што си моје оставио овце,
0702 Хоће ли их растирати вуци?“
0703 Њему вели Хрњица Халилу:
0704 „Ја се мало свратих у биртију,
0705 Да попијем коју чашу вина,
0706 Господине, на весељу твоме.
0707 Јеси ли се синоћ оженио,
0708 Довео си Туркињу дивојку,
0709 А дојахо Хрњичина ђогу,
0710 Каква нема у нашег ћесара.“
0711 То Дујману врло драго било,
0712 Па га пуном чашом наздравио:
0713 Искапи је Хрњица Халилу.
0714 Њега бане другом наздравио,
0715 Искапи је Хрњица Халилу,
0716 По биртији очи разбацио,
0717 А униђе Пава крчмарица,
0718 Па уфати Хрњицу Халила:
0719 „Хајд, Јоване, из моје биртије,
0720 Па узбијај на Приморју овце!
0721 Могу ти их растирати вуци,
0722 Нек господа хладно пију вино!“
0723 Па изведе из одаје Халку,
0724 С њим окрену у другу одају.
0725 Онда Халил вели крчмарици:
0726 „Што ћу, Паво, моја посестримо!“
0727 „ „Халко, добро, вјеру ти задајем!
0728 Ако с’ на ме не ћеш ражљутити,
0729 Што узрадим, драги, од тебека.“ “
0730 „Не ћу, Паво, вјеру ти задајем,
0731 Па ти ради. што је теби драго!“
0732 „ „Халко, снимај са себе одило!“ “
0733 Хоће Халил Паве послушати,
0734 Сними једно и друго одило.
0735 А Пава је сандук отворила,
0736 Дивојачко извади одило:
0737 „Халко драги, де облачи на се!“
0738 Хоће Халил, па облачи на се,
0739 Он се уви од злата фистаном,
0740 Обу на се везене цокуле,
0741 А натишће на главу оглавље,
0742 Над очи је пенге поредао,
0743 А о врату препео гердане,
0744 А на руке врже белензуке.
0745 Кад сигура Хрњицу Халила,
0746 Њему вели Пава крчмарица:
0747 „Де Халилу, да ти адет кажем:
0748 Ти ’ш с дивојкам коло поиграти
0749 У нашему Задру каменому,
0750 Ти се, Халко, немој ражљутити,
0751 Фатат ће се момци до тебека.“
0752 „ „Не ћу, Паво, моја посестримо,
0753 Нек с’ фатају, колико им драго!“ “
0754 Изведе га из своје одаје,
0755 Окренуше Задру на капију.
0756 Кад удари Пава кроз чаршију,
0757 Све се танке чуде маџарице:
0758 „Вид’ у Паве чудне дивичице!
0759 ’Наке нема у Задру каменом.“
0760 Јер се Халил присто прегодио,
0761 Била лишца, а пуна образа,
0762 А чудна је на њем ђеисија.
0763 Кад сиђоше под Небојшу кулу
0764 У авлију Дујман-капетана,
0765 У авлији дивно коло скаче,
0766 А у колу тријест дивојака,
0767 Међу њима Аница дивојка,
0768 Липа Ана задарскога бана,
0769 До ње Ружа Дујман-капетана.
0770 До њих Пава доведе Халила,
0771 До Анице у коло униђе
0772 И до липе Руже Дујманове.
0773 Липа Ана Пави говорила:
0774 „Давор Паво, наша крчмарице!
0775 Оклен теби ’вака дивичица?“
0776 Њојзи Пава вели крчмарица:
0777 „Давор Ано, господска дивојко!
0778 Сестрична моја са горњег Котара,
0779 Од Цмиљане високе планине,
0780 Липа Миљка, сестра Цмиљанића,
0781 Ево пуна има недиљица,
0782 Како је мени сашла у походе,
0783 Па јој ишћил коло поиграти.
0784 Доведох је теби у авлију,
0785 Не шали се с мојом дивичицом!“
0786 Ана вели: „Не брини се с тиме!“
0787 Кад се Халил до њих уфатио,
0788 Док га Ана уфати за руку,
0789 Ситила се банова дивојка,
0790 Да је глава Хрњица Халилу.
0791 Поведоше коло наоколо,
0792 На Халила момци наваљују,
0793 Па Ружицу од њег отискују,
0794 Никакву Ана не да до себека.
0795 Кад им сунце на подне изиђе,
0796 Униђе им бане у авлију
0797 А и с њиме Дујман капетане,
0798 Изиђоше на тепу ледену,
0799 На тепу сили, они пију вино,
0800 А причесто прокасује Пава,
0801 Од биртије улази у кулу.
0802 А погледа Дујман капетане,
0803 Он заставља очи на Халилу,
0804 Па он бану вели господину:
0805 „На дивојку ону гледајући
0806 Конда ј’ око Хрњице Халила!“
0807 А ту стоји Пава крчмарица,
0808 Она цикну како змија љута,
0809 Она вели Дамјан-капетану:
0810 „О Дујмане, од Бога ти тешко!
0811 Што ти наше турчиш дивичице
0812 Брез невоље у нашој авлији?
0813 Како с’ бојиш Хрњице Халила,
0814 Да те не би Халил преварио!
0815 Оклен овди Хрњица Халилу,
0816 Кад с’ његова дојахо ђогата?“
0817 Ја кад чуо бане господине,
0818 Он Дујмана плеском ошинуо:
0819 „Мучи, дуко, то јуначка није!
0820 Што се бојиш Хрњице Халила,
0821 Па ти наше турчиш дивичице
0822 Брез невоље у нашој авлији!“
0823 Све им коло на около хода.
0824 Кад им вакат од акшама дође,
0825 Њима Пава крчмарица дође,
0826 Пава вели бановој дивојци:
0827 „Липа Ано, господска дивојко!
0828 Је ли вакат коло расипати,
0829 Да ја водим своју дивичицу?“
0830 Пави вели банова дивојка:
0831 „Вакат је, Паво, коло расипати,
0832 Ал дивојке ти водити не ћеш,
0833 Код мене ће конак учинити.“
0834 „ „Немој Ано, господска дивојко,
0835 Немој Ано, да јој криво буде!“ “
0836 „Не ће, Паво, вјеру ти задајем,
0837 Липше ће јој бити код менека,
0838 Липше, Паво, него код тебека.“
0839 А Пава се натраг повратила.
0840 Тад расуше коло дивичице,
0841 Ана води Хрњицу Халила
0842 И Ружицу Дујман-капетана,
0843 Окренуше у Небојшу кулу.
0844 Оне билу притворише кулу,
0845 Па турнуше челикли малдане.
0846 Окренуше у камену кулу,
0847 Јер у кули мушке главе нема
0848 Посли ђоге Хрњице Халила.
0849 Кад су оне ушле у одају,
0850 Оне силе код џама пенџера,
0851 А подвикну банова дивојка:
0852 „Брже, Ружо, мезу и трмпезу!“
0853 А ту сиди Злата Цетинкиња,
0854 Она цвили како годиница,
0855 А спомиње гојеног Халила.
0856 Оне пију у одаји вино.
0857 Све погледа Ана у Халила,
0858 Липа Ана на ноге скочила,
0859 У одаји с’ у буџак фатила,
0860 Халилево изнесе одило,
0861 Пред Халила врже у одаји:
0862 „Деде, драги, то обуци на се!
0863 Ја те таког гледати не могу.“
0864 А чуди се Цетинкиња Злате,
0865 Чија ли би то била дивојка,
0866 Чуди с’ Ружа, сестра Дујманова.
0867 А кад Халил дивојачко сними,
0868 А катанско он обуче на се,
0869 (Све му Пава донила одило)
0870 За пас зади мале џехведаре,
0871 А ниже њих палу оковану,
0872 И припаса на гајтаних ћорду,
0873 А натури шкрљку над обрву,
0874 Све у њега погледа Златија,
0875 А погледа банова дивојка,
0876 Па Халилу сиде на колино,
0877 Њему баци иза врата руку,
0878 Па му вели Аница дивојка:
0879 „Давор Халко, иза горе сунце!
0880 Ево пуне четири године,
0881 Како м’ те је Пава нафалила,
0882 Знала ми те није нафалити.
0883 Колики си, драги, на сунашцу,
0884 Ти си већи Ани на срдашцу.“
0885 Па Аница Злати говорила:
0886 „Давор Злате, моја иноћице!
0887 Немој мени ноћас замирити,
0888 Што Халилу сидим на колину,
0889 А ево ти вира од менека,
0890 Ако здраво на Кладушу сиђем.
0891 Млађа ћу ти бити код колина
0892 Од данаске до еџела свога.“
0893 „ „Вира је, Ано, замирити не ћу.“ “
0894 Сву ноћ пише, сана нејмадоше.
0895 Кад се Халил напојио вина,
0896 Па му винце ошину уз лишце,
0897 А ракија оком узварала,
0898 У Аницу погледа дивојку,
0899 Он Аницу лапи под вилицу,
0900 А Ружица њему говорила:
0901 „О Халилу, будаласта главо!
0902 Тако с’, драги, не љубе дивојке,
0903 Тако вуци наше кољу јањце.“
0904 Аница се из грохота смије.
0905 Па Ружици вели дивичици:
0906 „Давор Ружо, сестро Дујманова!
0907 Брез Халила нејма миловања.“
0908 Већ им био данак забилио.
0909 Стаде вика Дујман-капетана,
0910 Јер он виче своју сестру Ружу:
0911 „Излаз’, Ружо, отворај ми кулу,
0912 Ти замећи коло у авлији!“
0913 Њему вели Ружа из одаје:
0914 „Не могу ти кола замећати,
0915 Не могу ти куле отворити,
0916 Јер сам јако вину кидисала,
0917 Па ме ј’ јако заболила глава.“
0918 У том дође бане у авлију,
0919 Па Аницу виче јединицу:
0920 „Излаз’, Ано, ти отворај кулу,
0921 Ти замећи коло у авлији!“
0922 Њему Ана вели са пенџера:
0923 „О мој дада, луда ниси глава!
0924 Нејмам када кола замећати,
0925 Ево, ћаћа, сидим на колину
0926 Љуте змије Хрњице Халила.“
0927 А кад чуо бане у авлији,
0928 Он Аници вели јединици:
0929 „Ано моја, змија те шинула,
0930 Од које се никад не прибаља!“
0931 Њему Ана вели са пенџера:
0932 „Чујеш, ћаћа, не будали туди!
0933 Баш је Ану змија ошинула,
0934 А коју би Ана најволила,
0935 Од Кладуше Хрњицу Халила.“
0936 Бане виче Хрњицу Халила:
0937 „Љута змијо, Хрњица Халилу!
0938 Дедер јаши великог ђогата,
0939 Па отвори од камена кулу,
0940 Носи своју Туркирију дивојку
0941 Брез кахара и тешка мејдана!
0942 А ево ти вира од менека,
0943 За тобом ти поћерника нема,
0944 Да не ухрвам куле од камена.
0945 Ако куле отворити не ћеш,
0946 Ја ћу туди кулу по темељу.“
0947 Њему Халил вели са пенџера:
0948 „Вира је, бане, тако бити не ће,
0949 Ја ти куле отворити не ћу,
0950 Па ти ради, што је теби драго,
0951 Ништа јој кадар учинити ниси,
0952 Облица се ј’ кула пригодила,
0953 На четири миста шћемерита,
0954 А има ми ко хизмет чинити,
0955 Доста имам вина и ракије,
0956 А имадем хљеба бијелога,
0957 Имам, бане, меса овновине,
0958 А ђогату јечма угрухана.“
0959 Хоће бане, навезе топове,
0960 На камену он окрену кулу,
0961 Па он бије кулу из топова,
0962 Ал јој већма камен утврђује:
0963 Тврда ј’ кула Дујман-капетана,
0964 Нек је туче, колико му драго,
0965 Кадар јој ништа учинити није.
0966 Да видимо Хрњовине Мује!
0967 Док Халила не би на Кладушу,
0968 Халилева спремио гаврана,
0969 А подиго љуте Крајишнике,
0970 Убилицу и крвопивницу,
0971 Слетио Бишћу и Уни леденој,
0972 Па подиго Попрженовића.
0973 Кад изашо на широку Лику,
0974 Личком бегу пао преко крила:
0975 „Слатки беже, ја ти љубим руку!
0976 Мог Халила и ђогата нема,
0977 Превари га Злата Цетинкиња,
0978 Па га посла Задру каменоме:
0979 Ја је јесир, ја је погинуо,
0980 Моја, беже, крила опадоше,
0981 Веш ја на чем немам војевати,
0982 Мене гавран носити не море,
0983 Дај ми, беже, једну скупи војску:
0984 Кад ти ј’ годиц пре образу било,
0985 Ја сам с’ теби у гајрету нашо.“
0986 А бег виче Еминић-Алију:
0987 „Але сине, моје дите драго!
0988 Де опали два топа велика,
0989 Који бегу често не пуцају!“
0990 Кад пукоше бегови топови.
0991 Оде јека низ Лику Рибнику,
0992 По градових дрмају топови,
0993 А по кулах танки можарови.
0994 Ко год има коња на јаслама,
0995 Њега јаше, лети на Удвину
0996 А на вику бегову зеленку.
0997 Кад се ј’ бегу сила савијала
0998 Код Удвине на мехке рудине.
0999 И бег свога посио голуба,
1000 Диже силу са мехких рудина,
1001 Па отишће Задру каменоме.
1002 Нека иде, куд је њему драго!
1003 Да видимо Хрњице Халила!
1004 Халил вавик у каменој кули
1005 Вино пије, конда га пролива.
1006 Кад му пето јутро освануло,
1007 А погледа Халил са пенџера.
1008 Оком баци на Котар камени,
1009 А Котари клети каменити,
1010 У литу су врло магловити.
1011 Низ Котаре магла полетила.
1012 Све му магла суче на сврдлове,
1013 На чекрке небу под облаке.
1014 А искочи коњик на Приморје
1015 На ђогату ка на горској вили,
1016 Крајем коња копље положио,
1017 Стоји му фрка папти од бајрака:
1018 То је глава Ђулић бајрактару.
1019 А за њиме други на дорату:
1020 То је глава Диздаревић Мехо.
1021 Пореди му Мусић с Турјанскога,
1022 А за њиме Огрошевић Але
1023 На гаврану коњу косатому,
1024 Пореди му Зукан бајрактару,
1025 С драге стране Влахињић Алија:
1026 То је бајро Плочанин-Алаге,
1027 То су бегу прве чаркаџије,
1028 А за њима Лика Мустајбеже,
1029 А за бегом претисло Приморје,
1030 Сву узвијо Лику и Крбаву.
1031 А Хрњица настраг на гаврану,
1032 Па му с’ грло чује са гаврана,
1033 Гдје он виче свог брата Халила:
1034 „Мој Халилу, мој брате рођени!
1035 Ал си јесир, ал си погинуо,
1036 Ал си саде у каменој кули,
1037 Па ти љубиш кићену дивојку,
1038 А погледаш свога брата Мују,
1039 Гдје се кини на гаврану твоме?
1040 Свак ће ми данас муну ујагмити,
1041 Јер ме гавран носити не море.
1042 Ако с’, брате, у каменој кули,
1043 Па ти виђаш мене на Приморју,
1044 Па ти мога не истираш ђоге
1045 На Приморје, да се пазаримо,
1046 Вен ме чекаш у каменој кули,
1047 Ја ћу о те окушати ћорду.“
1048 Све то Халил чује у одаји,
1049 Па Аници вели дивичици:
1050 „Давор Ано, бисерова грано!
1051 Чујеш ли, јањци, што говори Мујо?
1052 Како би му истиро ђогата,
1053 А на банов логор ударио?
1054 Црна с’ гора исићи не море,
1055 Камо л’, драга, краљеви платници.“
1056 Њему Ане вели у одаји:
1057 „Чујеш, Халилу, цвиће дивојачко!
1058 Ако не смиш ишћерати ђоге,
1059 Отпаши ми сабљу од себека,
1060 Ја ћу твоју сабљу препасати,
1061 Ја ћу мамна посисти ђогата,
1062 А на логор данас ударити,
1063 Стират ђогу а прид брата твога.
1064 А дјевера дочекати свога.“
1065 Хоће Халко, јер бити не море,
1066 У одаји на ноге скочио,
1067 Назу чизме, а опаса ћорду,
1068 Буч обгрну, низ кулу окрену,
1069 За Халилом банова дивојка.
1070 До презида и ђогата сађе,
1071 Готова га на јаслама нађе,
1072 Код јасала ђогу поклопио,
1073 А Ана му вели у подруму:
1074 „Чуј, Халилу, иза горе сунце!
1075 Ти се кули не бој од камена,
1076 Док је Ани у животу глава,
1077 Ја ћу кули врата притворити.
1078 Док не познам тебе и гаврана
1079 Ником куле отворити не ћу.“
1080 Дивојка му врата отворила,
1081 За Халилом врата притворила,
1082 Па притеже челикли малдане
1083 И побиже у камену кулу,
1084 Халил момак низ чаршију скаче.
1085 Када бане бега опазио,
1086 Бан је билу оставио кулу,
1087 Све изашло пред град на мерају.
1088 Бан поредо глије и параде,
1089 Искочи Халил граду на капију.
1090 Кад га бане виђа господине,
1091 На солдате бане подвикује:
1092 „Ви солдати, краљеви платници!
1093 Немојте се нико преварити,
1094 На Халила пушке одапети,
1095 Вен га рад’те жива уфатити.“
1096 Ал га ј’ мучно жива уфатити:
1097 Гола сијну у Халила ћорда,
1098 Па на логор Халил ударио,
1099 А солдати њега околише,
1100 Ради би га жива уфатити,
1101 Ал с’ не море Халил уфатити:
1102 Фрцају главе, отпадају руке.
1103 Вилен ђого Хрњовине Мује
1104 Куд год иде, себи сокак гради.
1105 Док се беже ближе прикучио,
1106 А искочи Халил из логора,
1107 Па он бегу управио ђогу,
1108 Дочекао Лику Мустајбега,
1109 А бег своју силу уставио.
1110 Халил мамна осиде ђогата,
1111 Он беговој полетио руци,
1112 Па бегову пољубио руку,
1113 А бег њега руком прегрлио.
1114 Онда Халил брату полетио,
1115 А долети Хрњовина Мујо,
1116 Салам даде, а осиде врана,
1117 Па се они ат’ма проминише:
1118 Узе Мујо великог ђогата,
1119 У златну га печу пољубио:
1120 „Давор ђого, оба крила моја,
1121 Мој ђогате, стари гезгенџија,
1122 Брез тебе ми војевања нема.“
1123 А Мустајбег заставио војску.
1124 Док су мало ате одморили,
1125 Они јопе ате поклопили,
1126 Бајрактари у суре стадоше,
1127 Све је стао један уз драгога,
1128 А погледа један на другога,
1129 А завика Лика Мустајбеже:
1130 „Брже дову, Шувал-ефендија,
1131 Да брез дове не гину јунаци!“
1132 Ефендија дову заучио,
1133 А остали аминују Турци.
1134 Од по дове ударише Турци.
1135 Ко ће први муну ујагмити?
1136 Ујагми је Ђулић бајрактару,
1137 Пореди му Диздаревић Мехо,
1138 Пореди му Хрњица Халилу,
1139 Па управи кули од камена,
1140 Да обађе кићене дивојке.
1141 Стаде вика Хрњовине Мује:
1142 „Хала, браћо, моји Крајишници,
1143 Видите ли Лике Мустајбега!
1144 Боље вам је лигом изгинути,
1145 Нег црн образ на Удвину снити,
1146 Да се с нами шале Удвињани
1147 По механах, кад с’ напију вина.“
1148 А удари Лика Мустајбеже.
1149 Док се ситан огањ оборио,
1150 Бајрактари глије истргаше,
1151 Па с’ о голе сабље појагмише.
1152 Голема се кавга заметнула,
1153 Гонише се три пуна сахата.
1154 Паде тама од неба до земље,
1155 Чу се грло Хрњовине Мује,
1156 Јер је Мују мира намирила
1157 На ђидију Дујман-капетана:
1158 „О Халилу, мој брате рођени,
1159 Ето га тамо, поврати га амо!
1160 Ја ћу о њег сабљу окушати.“
1161 А искочи Халил из капије,
1162 А прид њега Дујман наскакао,
1163 Јер га тира од Кладуше Мујо.
1164 Кад Халила позна капетане,
1165 Отишће брњца граду крај бедена,
1166 Па управи кићеној дивојци,
1167 Не би л’ друга врата ујагмио.
1168 Халил стиже Дујман-капетана,
1169 Па га мало пером дофатио,
1170 Дви га поле око ћорде пале,
1171 Уфати му брњца великога,
1172 Па он брњу натраг повратио.
1173 Бог поможе Лику Мустајбега,
1174 Растирао, гарет учинио.
1175 Халил јопе у град ускочио,
1176 Дујмановој долетио кули,
1177 Познаде га кићена дивојка,
1178 Покупила рухо дивојачко.
1179 У ње рухо није пртенина,
1180 Вен готови мекахни цекини,
1181 А цекини Дујман-капетана,
1182 Изнесе хегбе, на брњака баци.
1183 А допаде Ковачевић Рамо.
1184 Халил лапи Ружицу дивојку,
1185 Па је даде Ковачевић-Рами:
1186 „Ето т’, побро од мене дивојка!“
1187 Посиде Ана великог брњака,
1188 Баци Халил Злату засобицу
1189 Ама за се на гаврана свога.
1190 А допаде и Тале и Раде,
1191 Па им Тале вели у авлији:
1192 „О копиле, Хрњица Халилу,
1193 О копиле, невирно плетиво!
1194 Даиџе су твоје Козличићи,
1195 Јеси л’ мени вина заштедио?“
1196 „ „Тале, јесам, колико ти драго!“ “
1197 Ја кад Тале у кулу униђе,
1198 Он изиђе на горње таване,
1199 Наложи ватру на горњем тавану,
1200 Плану кула Дујман-капетана.
1201 Они били Задар поробише,
1202 Што могоше, ватром запалише,
1203 Изиђоше пред град на мерају,
1204 Па шехите своје покупише,
1205 На Приморју па их покопаше,
1206 Па отале силу подигоше,
1207 Окренуше уз камен-Котаре,
1208 Па сиђоше на широку Лику.
1209 На рудинах силу уставише,
1210 Па дојанлук право подилише:
1211 Ко здрав био, добро ј’ задобио,
1212 Јер му је беже право учинио;
1213 Ко је рањен, по два паја дао,
1214 Да се брже личи на оџаку,
1215 Ко погино, по три оставио,
1216 Па му шаље дици и оџаку,
1217 Да с’ сирота на оџаку храни.
1218 А Халилу добро надилише,
1219 Дадоше му дви липе дивојке,
1220 Даде њему беже и сватове.
1221 Оде Халил на Кладушу билу
1222 И обидве кићене дивојке,
1223 Па настави чинити весеље.
1224 Он добави хоџу и кадију,
1225 Потурчише Аницу дивојку,
1226 А обидви нићах учинише.
1227 Ожени Мујо свог брата Халила,
1228 А ожени Ковачевић-Раму
1229 Липом Ружом, сестром Дујмановом,
1230 Тако се је Халил оженио,
1231 Никад Злате прикорио није,
1232 Што ј’ Дујману руке опростила,
1233 И што ј’ за њу сабљу крвавио,
1234 Ал се таде ни кориле нису!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.