Ženidba Hadžagić-Mujage i Velagić-Ahmeta
0001 Oglasi se na glasu divojka
0002 Na Udbini u kamenoj kuli,
0003 Lipa Zlate dizdar-Hasanage,
0004 Glas joj pođe po širokoj Lici
0005 U šezdeset i grada četiri,
0006 U svaki se oglasi divojka.
0007 Na divojku prosci navališe,
0008 Lipu prose age i spahije,
0009 A najviše Kozlić-Aliaga.
0010 Glas joj siđe do Nadina bila
0011 A do kule Hadžagić-Mujage
0012 I pobre mu Velagić-Ahmeta.
0013 Obi pobre hladno piju vino,
0014 Pa Hadžagić Velagiću kaže:
0015 „Davor pobro, Velagić-Ahmete!
0016 Momci jesmo, ženili se nismo,
0017 Je si l’, pobro, čuo za divojku
0018 Nisko doli na širokoj Lici,
0019 Lipu Zlatu dizdar-Hasanage ?
0020 Hoćemo li mi se sigurati,
0021 Saći oba na ogled divojci,
0022 Jedan drugom tvrdu vjeru dati:
0023 Kojeg od nas štima divičica,
0024 Da drugome hator biti ne će.“
0025 „ „Hoću, brate, vjeru ti zadajem.“ “
0026 Uniđe im Hadžagića majka,
0027 Ona sinu govorila svome:
0028 „O Mujaga, moje dite drago!
0029 Kad bi majke ćeo poslušati,
0030 De s’ okani Ličkinje divojke!
0031 Lipa je se oglasila Zlate
0032 U šezdeset i grada četiri,
0033 Na nju jesu prosci navalili,
0034 Svi su, sine, tvoje manidžije,
0035 A najvećma Kozlić Aliaga,
0036 Jer je Kozlić nevirno pletivo,
0037 Moreš ludo glavu izgubiti,
0038 Lakše tebe mogu oženiti
0039 Brez kahara i mejdana teška."
0040 Mujaga je majki govorio:
0041 „Majko draga, kaniti se ne ću,
0042 Ja ću s pobrom na Udbinu sići,
0043 Vire mi, majko, na zagled divojci.“
0044 „ „Kad ćeš, sine, na Udbinu ići,
0045 Ti napitaj Glumca Osmanagu,
0046 To je tebi babin pobratime,
0047 Ti ćeš u njeg konak učiniti.“ “
0048 „Hoću, majko, nemaj brige s time!“
0049 Obi pobre na noge skočiše,
0050 Spremaju se na ogled divojci.
0051 Kad se obi pobre opremiše,
0052 Dobre svoje konje pojahaše,
0053 Od Nadina oba upraviše,
0054 Udariše kroz Otres-planinu,
0055 Izvrgoše na vrhovnu Liku,
0056 Udariše uz rudine ravne,
0057 Pogledaju momci sa atova
0058 Do begluka Like Mustajbega,
0059 Od begluka vrata podbočita,
0060 Na pendžerih kapci podignuti,
0061 Sve junačke glave kod pendžera,
0062 Pun je beglok udbinskih ajana.
0063 Kad viđaše oba pobratima,
0064 Momci mladi, a ati pomamni,
0065 Pričaju se uz mehke rudine,
0066 Udbinjanom Lika govorio:
0067 „Davor dico, moji sokolovi,
0068 Eto nami dvaju konjanika!
0069 Men’ se na njih čini gledajući,
0070 Ko kada su, dico, jabandžije,
0071 ’Nake jahe u svoj Lici nema,
0072 De ispan’te, pa ih dočekajte!“
0073 Mladi momci pred njih izletiše,
0074 A dopade Hadžagić Mujaga,
0075 Pa im aga turski salam viknu,
0076 Njima momci salam otprimiše,
0077 Obojici hožgeldiju daju,
0078 Pod njima su ate pofatali.
0079 Njima veli Hadžagić Mujaga:
0080 „Ne fatajte ata za kajase,
0081 Ovo ati udovički nisu.“
0082 Udbinjani njima govorili:
0083 „Braćo draga, nije za sramotu,
0084 Nego bujrum, braćo, na konake!“
0085 A Hadžagić njima govorio:
0086 „Je li tudi Glumac Osmanaga?“
0087 A to aga čuje u begluku,
0088 Jer kod bega sidi udbinjskoga,
0089 Osmanaga na noge skočio,
0090 On iziđe pred begluk-mehanu,
0091 Pa on momkom hožgeldiju daje:
0092 „Jeste l’, obi zdravo jabandžije,
0093 Bujrum, dico, meni na konake!“
0094 Pa otišće Glumac Osmanaga,
0095 Za njim pobre ate okrenuše,
0096 Uskočiše gradu na kapiju,
0097 Kroz Udbinu momci udarili,
0098 Momci mladi, a ati pomamni,
0099 Kroz Udbinu nare pokazuju,
0100 Trzaju se džamali pendžeri,
0101 Na pendžere divojačke glave,
0102 Svaka dikla misli na pendžeru:
0103 „Bože mio, na svemu ti fala!
0104 Od kako je postala Udbina,
0105 ’Vaki momci projabali nisu.“
0106 Sađoš’ momci Giumčevića kuli,
0107 Ispadoše dva Glumčeva sina,
0108 Jedno Tahir, a drugo je Zahir,
0109 Pa momačke ate ufatiše,
0110 S njima s’ momci za zdravlje pitaju,
0111 A izađe Glumčević Alija,
0112 Odvede ih uz kulu kamenu,
0113 Uđoše oba u halvat-odaju.
0114 Glumac aga sidi na jataku,
0115 Hadžagić mu turski salam viknu,
0116 Njima aga salam otprimio,
0117 Kod sebe im misto namistio.
0118 Uđe Ale, pa im čizme snimi,
0119 Povrati se i kahvu donese,
0120 Pa njimaka kahvu podilio.
0121 Već im vakat od akšama dođe,
0122 Svi na vakat akšam saklanjaše,
0123 Po akšamu večer večerali,
0124 Po večeri sili po tenhanu,
0125 Onda Glumac njima govorio:
0126 „Dico moja, obi serhatlije!
0127 Nemojte mi noćas zamiriti,
0128 Jal sam, dico, jako ostario,
0129 Jal u oči već obnevidio,
0130 Ja mi nikad dohodili niste,
0131 Ja vas, dico, poznati ne mogu.
0132 Kaž’te pravo, tako bili zdravo!
0133 Odaklen ste, od senta kojeg ste?“
0134 A Hadžagić agi govorio:
0135 „Slatki aga, Glumac Osmanaga!
0136 Oba jesmo od Nadina bila,
0137 Ako s’ čuo Hadžagić-Mujagu,
0138 Ovo j’ glava, što s tobom govori,
0139 Ovo mi pobro Velagić Ahmete.“
0140 Kad mu aga te razumi riči,
0141 Podiže se na svoje kolino,
0142 Pregrli ga, u čelo poljubi,
0143 Iznovice pa za zdravlje pita:
0144 „Ti li s’ sine pobratima moga!
0145 Je l’ ti zdravo na odžaku majka?“
0146 „ „Zdravo je, adže, milom Bogu fala.“ “
0147 „Jesi li se, sine, oženio?“
0148 „„Nisam, adže, tebe ne želio,
0149 Neg sam, adže, čuo za divojku,
0150 Lipu Zlatu dizdar-Hasanage,
0151 Pa smo došli oba pobratima
0152 Na Udbinu, na ogled divojci,
0153 Jedan drugom tvrdu vjeru dali,
0154 Kojeg od nas štima divičica,
0155 Da drugome hator biti ne će,
0156 Ven će biti kume kod divojke.“ “
0157 Istom oni u eglenu bili,
0158 A uniđe Glumčević Alija,
0159 Pa okrenu kajser-jemerlije,
0160 Pa on veli Hadžagić-Mujagi:
0161 „Hajde, pobro, Hadžagić-Mujaga!
0162 Tebe zove moja stara majka.“
0163 Aga nazu kajser-jemerlije,
0164 Pa iziđe na odžak u kulu,
0165 Dočekaše dvi ćeri Glumčeve,
0166 Višaju se o vratu njemuka:
0167 „Jesi l’, brate, zdravo pa veselo?“
0168 „ „Zdravo, sestre, vaske ne želio!“ “
0169 Kad uniđe momak u odaju,
0170 Sidi stara Osmanaginica,
0171 Hadžagić joj turski salam viknu,
0172 Stara gospe salam otprimila,
0173 Kod sebe mu misto načinila,
0174 Gospoja mu hožgeldiju daje,
0175 I njoj kaže Hadžagić Mujaga,
0176 Da je došo na zagled divojci
0177 Svojim pobrom Velagić-Ahmetom:
0178 „Strino moja, Osmanaginice!
0179 Ako bi me ktila poslušati:
0180 Metni peču, ogrni feredžu,
0181 A zapali fenjer-vidilicu,
0182 Pa ti siđi dizdarevoj kuli,
0183 Haber podaj Zlatki dizdarevoj,
0184 Ti otkaži oba pobratima.“
0185 „ „Hoću, sine, moje dite drago!“ “
0186 Pa se spremi Osmanaginica,
0187 Zapalila fenjer-vidilicu,
0188 Ode gospe kuli dizdarevoj,
0189 Ugleda je Zlate dizdareva,
0190 Dočeka je u halvat-avliji,
0191 Od nene je fenjer ujagmila,
0192 Pred njom ide uz mostove Zlate,
0193 A njoj veli Osmanaginica:
0194 „Davor Zlate, ćeri dizdareva,
0195 Kakve noćas imam musafire!
0196 Od kako je postala Udbina,
0197 Taki u nju nikad došli nisu.“
0198 U tom ušli u halvat-odaju,
0199 Dočeka ih Zlatijina majka,
0200 Pa posadi Osmanaginicu,
0201 Lipa Zlate kahvu natočila,
0202 Pa ,više njih podviš stade ruke.
0203 Zlatka veli Osmanaginici:
0204 „Moja strina, Osmanaginice!
0205 Sad mi pravo u odaji kaži,
0206 Ko je tebi noćes u konaku?“
0207 „ „Davor Zlate, ćeri dizdareva!
0208 Eno došla do dva pobratima
0209 Od Nadina i debela mora,
0210 Ćeri, jedno Hadžagić Mujaga,
0211 A drugo je Velagić Ahmete,
0212 Da tebeka viđaju divojku,
0213 Jedan drugom tvrdu vjeru dali,
0214 Pa ti kojeg štimaš, divičice,
0215 Da drugome hator biti ne će,
0216 Ven će biti kume kod tebeka;
0217 Đene ti salam Hadžagić-Mujage,
0218 Da si, Zlate, duša Mujagina.“
0219 Njojzi veli Zlate dizdareva:
0220 „Moja strina, Osmanaginice!
0221 I ti ’š njima selam od meneka.
0222 Kada sutra bio. dan osvane,
0223 Nek se oba spreme pobratima,
0224 Pa nek sađu do vode Crvaća,
0225 I ja ću, strina, do Crvaća saći
0226 Viđati, strina, oba pobratima.“
0227 Namah nene na noge skočila,
0228 Ona uze fenjer-vidilicu,
0229 Pa okrenu niz kamenu kulu,
0230 Za njom ide Zlate dizdareva,
0231 Isprati je do avlijnskih vrata,
0232 Na rastanku strini govorila:
0233 „Strina moja, Osmanaginice!
0234 Ti ćeš baška selam Hadžagiću,
0235 Mujaga je duša Zlatijina.“
0236 To rekoše, pa se rastadoše.
0237 Dođe gospe u kulu kamenu,
0238 Hadžagića u odaji nađe,
0239 Gospe njemu Zlatin selam kaže,
0240 Vrlo mu drago, čem hesaba nema.
0241 A Velagić ni za što ne znade,
0242 Neg Hadžagić na noge skočio,
0243 Pobratimu u odaju uđe,
0244 Sve on njemu po istini kaže.
0245 Svu noć pobre sana nejmadoše,
0246 O divojci preeglendisaše.
0247 Ja kad njima bio dan osvanu,
0248 Spremiše se oba pobratima,
0249 Sili obi pobre kod pendžera,
0250 A izašla dva Glumčeva sina,
0251 Pa im dobre ate opremili,
0252 Ispod kule ate provađaju.
0253 Pogledaše momci sa pendžera,
0254 Pomoli se dvanejst divojaka,
0255 Sve odoše do vode Crvaća,
0256 Al Zlatije među njima nema.
0257 Malo vrime iza toga prođe,
0258 Ali šinu ždraka po Udbini,
0259 Ko kad sunce pade sa nebesa,
0260 Jer išeta Zlate dizdareva,
0261 Sva se sjaje kao sunce žarko,
0262 Vidlo bi se pri njoj večerati
0263 U po noći ka’ pri jasnoj svići
0264 Od zlamenja i dragog kamenja
0265 I lipote kićene divojke,
0266 A odviše na njoj đeisije.
0267 Na nogu joj vezene papuče
0268 Sve od ozdo strebrom potkovate,
0269 A od ozgo zlatom izvezene,
0270 A više njih tanahna košulja,
0271 Sve do pasa zlatom nasačmata,
0272 A crljenom svilom usnovata,
0273 Kušakom se utegla ćemerom,
0274 U ćemera sve ploče od zlata,
0275 U pločama mavi kamenovi,
0276 Iz njih modri biju plamenovi.
0277 A obukla dva mavi jeleka:
0278 Jedno diba, a drugo kadifa,
0279 Sve po dibi sitne kabarice,
0280 Vrlo sitne, al od suhog zlata,
0281 A dva krila stala ispod vrata,
0282 Oba krila brdu okrenuta,
0283 Na dva krila mavi kamenovi,
0284 Šibaju iz njih dva modra plamena,
0285 Divojačko lišce preuzeli,
0286 Iz njih vise sićuhni sindžiri,
0287 Na sindžirih mekahni cekini.
0288 Otpuštala vrane pletenice,
0289 Sve u njima zlatni sandžakovi,
0290 Napulali po plećih divojci.
0291 Ko kad su joj zvizde počavlale,
0292 Pa se sjaju na plećih divojci.
0293 Zeburkinju kapu nakrivila,
0294 Oko kape lale poredala,
0295 Trepeće joj dukat nad očima,
0296 Koji važe četiri cekina.
0297 A od sebe pristala divojka:
0298 U pasu tanka, a taman visoka,
0299 Podugačka vrata gospodskoga,
0300 Vrana oka, a čela široka.
0301 Kako lipa terbijetli šeće,
0302 Ko kada je u Stambolu rasla.
0303 Šeren-peren gradu na kapiju,
0304 Pa otišće niz rudine ravne.
0305 Kad viđaše oba pobratima,
0306 Zgledaše se oba kod pendžera
0307 Baš ko vuci u zloj godinici,
0308 Obojica na noge skočila,
0309 Pripasaše na gajtanih ćorde,
0310 Poletiše niz kulu kamenu,
0311 Svaki svoga konja poklopio,
0312 Iskočiše gradu na kapiju,
0313 Niz rudine pobre udarile,
0314 Oni jašu do vode Crvaća,
0315 A svaka ih gleda divičica,
0316 Svaka misli, a sama govori:
0317 „Bože mio, ja čudnih junaka!
0318 Blago si majci, koja ih rodila,
0319 A sestrici, koja ih hranila
0320 Na prečistu divojačkom krilu,
0321 Onoj druzi, kojoj gostom dođu,
0322 A dušici, kojoj suđeni budu,
0323 Koja ih oba uspitomi duša
0324 Na jastucih i desnici ruci!“
0325 Doskakaše oba pobratima,
0326 Salam viče Hadžagić Mujaga,
0327 A otprimi Glumčević Alija,
0328 Jer je prije došo do Crvaća,
0329 Pa on njima ate ujagmio,
0330 Ale ate voda kraj bunara.
0331 Kod bunara klupa načinita,
0332 Na nju oba sila pobratima,
0333 Pa gledaju Zlatu dizdarevu,
0334 A njih gleda Zlate dizdareva,
0335 Zaklanja se rukom i rukavom.
0336 Njojzi veli Hadžagić Mujaga:
0337 „Davor Zlate, ćeri dizdareva!
0338 Oba gledaj naske pobratima,
0339 Mi smo tvrdu vjeru učinili,
0340 Ti kojega štimaš, divičice,
0341 Onom drugom hator biti ne će,
0342 Ven će biti kume kod tebeka,
0343 Tebi dati od zlata prstenje.“
0344 Kad to čula Zlate dizdareva,
0345 Ona s’ rukom fati u džepove,
0346 Ona gleda oba pobratima,
0347 U ruci joj crljena jabuka,
0348 Bolje gleda Hadžagina sina.
0349 Diže glavu Velagić Ahmete,
0350 Pa divojci tiho besidio:
0351 „Davor Zlate dizdar-Hasanage!
0352 Gledaj, draga, pobratima moga,
0353 Meni, draga, hator biti ne će,
0354 Ja sam sebi, draga, zagledao
0355 Kod Nadina i debela mora
0356 Hanku lipu Mahmut-tefterdara,
0357 Dok se vratim, ženit ću se Hankom.“
0358 A kad čula Zlate dizdareva,
0359 Tad iz ruke otišće jabuku,
0360 Pa udari Hadžagić-Mujagu.
0361 Kad to viđa Velagić Ahmete,
0362 On se fati dvaju džeferdara,
0363 Pa njimaka grla okrenuo
0364 Kraj oglavlja Zlate dizdareve,
0365 Otrgoše kako možarovi,
0366 Pobigoše dikle od bunara.
0367 Obi pobre na noge skočiše,
0368 Oni dobre ate pojahaše,
0369 Za divojkom ate nametnuše,
0370 Od momaka poliću dimovi,
0371 Jer pucaju iz pušaka malih,
0372 Uskočiše gradu na kapiju
0373 I stiraše Zlatu u avliju,
0374 Vratiše se natrag kroz Udbinu
0375 Biloj kuli Glumca Osmanage,
0376 Obojica ate odsidoše,
0377 A izašla do dva Glumčevića,
0378 Vodaju im ate po avliji,
0379 Obi pobre u kulu unišle.
0380 Kad dan prođe, tavna noćca dođe,
0381 Pa kada su pobre večerale,
0382 Diže glavu Hadžagić Mujaga,
0383 Pa on veli Glumac-Osmanagi:
0384 „Slatki adže, Glumac-Osmanaga!
0385 Bi li mene ćeo poslušati,
0386 Da’ti uzmeš pobratima moga,
0387 Pa da siđeš dizdarevoj kuli,
0388 Da zaprosiš meni divičicu.“
0389 „ „Hoću, sine, vjeru ti zadajem.“ “
0390 Namah adže na noge skočio,
0391 Pa samurli ćurak ogrnuo,
0392 A zapali fenjer-vidilicu,
0393 Pa on nazu kajser-jemerlije,
0394 Za njim skoči Velagić Ahmete,
0395 Otiškoše niz kamenu kulu,
0396 Oni idu dizdarevoj kuli,
0397 Ugleda ih Dizdarević Meho,
0398 Meho spade u svoju avliju,
0399 Da dočeka oba pobratima,
0400 On od age fenjer ujagmio,
0401 Pa pred njima uz mostove pođe,
0402 Dovede ih odaji na vrata,
0403 Tudi sidi dizdar Hasanaga,
0404 Salam viknu Glumac Osmanaga,
0405 Njima dizdar, salam otprimio,
0406 Pa ispred njih na noge skočio,
0407 Kod sebe im misto načinio.
0408 Ja kad oba sila u odaji,
0409 Njima Meho kahvu natočio.
0410 Osmanaga da miruje ne će,
0411 Pred dizdara na kolino skoči,
0412 Salam dade, zaprosi divojku:
0413 „Daj mi Zlatu po božijem putu
0414 Za sinovca Hadžagić-Mujagu
0415 Od Nadina i debela mora.“
0416 Dizdar Mehi govorio svome:
0417 „Hajde pitaj Zlate na odžaku,
0418 Hoće li je babo pokloniti.“
0419 A proču se Zlate pred vratima:
0420 „Slatki babo, dizdar-Hasanaga!
0421 Ako ’š duši misto ufatiti,
0422 Mehe podaj Hadžagić-Mujagi!“
0423 Dade babo, ni riči ne reče,
0424 Iznovice sili u odaji,
0425 Unese kahvu Dizdarević Meho.
0426 Ja kad oni hahvu posrkaše,
0427 Diže glavu Velagić Ahmete,
0428 Pa dizdaru tiho govorio:
0429 „Prijatelju, dizdar-Hasanaga!
0430 Daj uvedi na prsten divojku,
0431 Da ja lipu prstenujem Zlatu.“
0432 Od odaje vrata poletiše,
0433 A uskoči Zlate u odaju,
0434 Pa poleti svome roditelju,
0435 U obi ga ruke poljubila,
0436 Pa kod njega Glumca Osmanagu,
0437 Izmače se, podviš stade ruke,
0438 Upita se za zdravlje s Ahmetom.
0439 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0440 Tad Velagić na noge skočio,
0441 On popade za ruku divojku,
0442 Okreće je za žarkim sunašcem,
0443 Natače joj od zlata prstenje,
0444 Pa posipa kićenu divojku,
0445 Niz nju baci stotinu cekina,
0446 Pa on veli dizdar-Hasanagi:
0447 „Prijatelju, dizdar-Hasanaga!
0448 Eto tebi na amariet Zlata,
0449 Zlate čuvaj, a glave ne čuvaj,
0450 A nami se i svatovom nadaj,
0451 Kad ti prođe punih petnejst dana.“
0452 To rekoše, niz kulu krenuše,
0453 Sašli kuli Glumca Osmanage.
0454 Kad je sutra bio dan osvano,
0455 Pa šćahoše momci polaziti,
0456 Ne dade im Glumac Osmanaga,
0457 I treću ih noćcu ustavio.
0458 Taj glas puče po Udbini biloj,
0459 Da su sašla do dva pobratima,
0460 Isprosili Zlatu dizdarevu.
0461 Kad u jutro danak osvanuo,
0462 Obi pobre ate pojahaše,
0463 Otiskoše gradu na kapiju,
0464 Momci jašu, ni za što ne znadu,
0465 Oni jašu šenli i veselo.
0466 Kad siđoše u Otres-planinu,
0467 Oba momka dočeka busija,
0468 Iz busije Gavran-kapetane,
0469 Kod njega je stotina plaćnika,
0470 Oni na njih oganj oboriše,
0471 Hadžagiću gola sijnu ćorda,
0472 Pa uskoči momak u busiju,
0473 Čudno momak po busiji skače,
0474 Sve on traži Gavran-kapetana,
0475 On ga traži, a naći ne mere,
0476 Pobigo je u Otres-planinu,
0477 A iskoči Hadžagić Mujaga,
0478 Uz planinu nametnu dorata.
0479 Kad iziđe na pola planine,
0480 Tudi stiže Gavran kapetana,
0481 On se fati perna buzdohana,
0482 Sa dorata udari Gavrana,
0483 Pade Gavran u Otres-planini,
0484 A Mujaga skoči sa dorata,
0485 Pa saveza Gavranove ruke,
0486 Pa dorata poklopio svoga,
0487 A Gavrana goni savezata.
0488 U planini oganj utišao.
0489 Kad Hadžagić do razboja siđe,
0490 Nađe pobru Velagić-Ahmeta,
0491 Gdje on ranjen sidi u planini,
0492 Četiri ga puške udarile,
0493 A kod njega dvanejst plaćenika,
0494 Ni na kakvu ruse glave nema,
0495 Mrtav đogat leži kod njegaka.
0496 Tad Hadžagić suzama prolio:
0497 „Hairala, Bogom pobratime!
0498 Jesu li ti rane pribolkinje?“
0499 Njemu veli Velagič Ahmete:
0500 „Hairli su rane na menika,
0501 Al đogata priboliti ne ću,
0502 Jer veš moja krila opadoše.“
0503 A Hadžagić frci sa dorata:
0504 „Ne budali, Bogom pobratime!
0505 Ako bude u životu glava,
0506 Dobro znadeš pobratima svoga,
0507 Da u njega imade cekina,
0508 Boljeg ću ti konja nabaviti.“
0509 To mu reče, privede Gavrana,
0510 Sedlo snimi sa mrtva đogata,
0511 Na Gavrana metnu kapetana,
0512 Na njeg vrže svoga pobratima,
0513 Otiskoše kroz Otres-planinu.
0514 Kad siđoše kuli Hadžagića,
0515 Snimi svoga pobru sa Gavrana,
0516 Unese ga u kulu kamenu,
0517 Pa na jatak pobru povalio
0518 I utegnu rane po njemuka:
0519 „Ne ćeš, pobro, svojoj biloj kuli,
0520 Da te viđa tvoja stara majka,
0521 Dok ti rane ne zamlade, pobro.“
0522 Tad Hadžagić u avliju siđe,
0523 Da namiri svog konja dorata,
0524 Kad li dorat ranu zadobio,
0525 (A Hadžagić nije opazio)
0526 Sve mu štrca kraj kolana krvca,
0527 Njemu grozne suze poletiše,
0528 Pa mu sijnu golotrba ćorda,
0529 Njom udari Gavran-kapetana.
0530 Kad je s njega poletila glava,
0531 Sa glave mu škrljka poskočila,
0532 A iz škrljke knjiga iskočila,
0533 Knjigu uze, pečat odvalio,
0534 Iz nje s’ trista prosu madžarija.
0535 Ta je knjiga sa Krbave ravne
0536 Kopileta Kozlić-Aliage,
0537 Šta je Alija u knjizi pravio:
0538 „Pobratime, Gavran-kapetane!
0539 Jesi l’ čuo i haber uzeo?
0540 Ja zavrgo sebi jaukliju
0541 Lipu Zlatu dizdar-Hasanage,
0542 Onda sašlo dvoje kopiladi
0543 Od Nadina i sinjega mora,
0544 Hadžagiću i s njim Velagiću,
0545 Priprosiše moju divičicu.
0546 Eto tebi knjiga od meneka!
0547 Dede četu skupi na Kotaru,
0548 Evo tebi za trista cekina,
0549 Svedi četu u Otres-planinu,
0550 Tu ih radi dobro dočekati,
0551 Samo živih nemoj upuštati,
0552 Strašljiva su oba pobratima.“
0553 Kad Hadžagić knjigu providio,
0554 On je sebi vrže u džepove,
0555 Pa okrenu kroz Nadin bijeli,
0556 Da dovede prehitra berbera,
0557 Da mu pobra liči Velagića
0558 I njegova ranjena dorata,
0559 Berber liči za sedam nedilja.
0560 Kada osma nastala nedilja,
0561 Agi pade knjiga na kolino
0562 Od punice Hasanaginice,
0563 Ona njemu u knjizi pravila:
0564 „O moj zete Hadžagić-Mujaga!
0565 Ti si skoro sašo na Udbinu,
0566 Te si moju isprosio Zlatu,
0567 Rok stavio punih petnejst dana;
0568 Evo punih sedam nediljica,
0569 Kako tebe raz divojke nema,
0570 Veš na Zlatu prosci navalili,
0571 A najvećma Kozlić Aliaga,
0572 Taj se aga nikad i ne diže,
0573 Vavik išće od dizdara Zlatu,
0574 On bi dao, al Zlatija ne će.
0575 Pa eto ti knjiga od meneka:
0576 De mi haber šalji od sebeka,
0577 Ako ’š doći raz moje divojke;
0578 Ako l’ ne ćeš moje divičice,
0579 Da za drugog udajem divojku.“
0580 Mujaga joj drugu otpisuje:
0581 „Čuj, punice Hasanaginice!
0582 Nadaj mi se u ovoj nedilji;
0583 Da ne dođem ove nediljice,
0584 Zlatu daji, kud je tebi drago!“
0585 Kad Mujaga knjigu otpravio,
0586 Onda pođe kroz Nadin kameni
0587 Biloj kuli Mahmut-tefterdara,
0588 Tefterdaru turski salam viknu:
0589 „Adže slatki, ja ti ljubim ruku!
0590 Daj mi đogu sa jasala svoga
0591 Mome pobri Velagić-Ahmetu
0592 Za gotovih trista madžarija,
0593 Jer je njegov đogat poginuo.
0594 Još te molim i ruku ti ljubim,
0595 Podigni mi do jutra svatove,
0596 Da idemo na široku Liku
0597 Poraz Zlate dizdar-Hasanage.“
0598 Dade aga đogu sa jasala,
0599 Reče njemu dignuti svatove.
0600 Hadžagić se natrag povratio,
0601 On povede velikog đogata
0602 I opremi na avliji đogu,
0603 A Velagić ni za što ne znade.
0604 Njemu uđe Hadžagić Mujaga,
0605 Pa on veli pobratimu svome:
0606 „De se spremi, pobro, u odaji,
0607 Pa ti siđi svojoj biloj kuli,
0608 Nek te vidi ostarila majka,
0609 Da su tvoje rane zamladile.“
0610 Tad Velagić na noge skočio,
0611 Opremi se hitro u odaji,
0612 S pobrom svojim siđe na avliju.
0613 Njemu veli Hadžagić Mujaga:
0614 „Eto tebi gotova đogata!
0615 Ja sam tebi boljeg nabavio,
0616 Što sam reko, ni slagao nisam.“
0617 Tad Velagić poside đogata
0618 I odjaha svojoj biloj kuli,
0619 Kod majke je konak učinio.
0620 Kad im sutra bio dan osvano,
0621 Spremiše se oba Hadžagića,
0622 Mlađi Osman, stariji Mujaga,
0623 K njima dođe Velagić Ahmete,
0624 Pomoli se Mahmut-fefterdaru
0625 Na gavranu ko na gorskoj vili,
0626 A za agom trista konjanika.
0627 I oni sva tri ate pojahaše,
0628 Iz avlije ate iskočiše,
0629 A Mujaga knjigu izvadio,
0630 Pa je pruži Mahmut-tefterdaru.
0631 Kad on viđa knjigu Kozličinu,
0632 Na njemu se dlaka podignula,
0633 Knjigu sebi vrže u džepove,
0634 Pa prid njima vranca upravio.
0635 Ne šče aga na Otres-planinu,
0636 Već okrenu na Kotar kameni,
0637 Ašićare jašu uz Kotare,
0638 Njima niko ni mukaet nije,
0639 Udariše u Vučjak-planinu.
0640 Kad siđoše na mehke rudine,
0641 Na golemo. čudo nagaziše,
0642 Jer izašo Lika-Mustajbeže
0643 I uz bega ličke nabodice,
0644 Dočekaše kićene svatove
0645 Na salamu i turskom ićramu,
0646 Pa pred njima Mustajbeže pođe,
0647 Spored s njime Mahmut-tefterdaru.
0648 Momci mladi, a ati pomamni,
0649 Uz rudine džilit zametnuli.
0650 Janda jaše Hadžagić Mujaga
0651 Na doratu nujan i zlovoljan,
0652 Dopade do njeg Kozlić Aliaga,
0653 Pa njemuka veli sa đogata:
0654 „Dede mi, aga, na džilit iziđi!“
0655 To Mujaga teško dočekao,
0656 Dorata vrnu na kajasu svoga,
0657 Upravi ga natrag Vučijaku,
0658 Aliaga nametnu đogata.
0659 Ja kad viđa, da stignuti ne će,
0660 On na njega džilit otisnuo.
0661 Kad je njemu džilit poletio,
0662 Hadžagić s’ povi po sedlu doratu,
0663 Iznad njega džilit poletio,
0664 Dofati mu kalpak i čelenke.
0665 Ufati kalpak Hadžagić Mujaga,
0666 Ufati ga, na glavu bacio,
0667 Pa on natrag okrenu dorata,
0668 A pobiže Kozlić Aliaga,
0669 Sustiže ga Hadžagić Mujaga,
0670 A sijnu mu golotrba ćorda,
0671 On udari Kozlić-Aliagu
0672 Iznad pasa i pušaka malih,
0673 Dvi ga pole oko pasa pale.
0674 Kad viđaše ličke nabodice,
0675 Svak se tomu čudu začudio,
0676 Na begu se dlaka podignula,
0677 Pred njeg stade Mahmut-tefterdaru,
0678 Begu dade knjigu Kozličinu.
0679 Kad beg viđa, što se u njoj piše,
0680 On povika sa goluba svoga:
0681 „Čujte, dico, moji sokolovi!
0682 Ko bi stao sad pred Hadžagića,
0683 On bi stao i pred Mustajbega;
0684 Jer što traži Kozlić Aliaga,
0685 Što on traži, to danaske nađe.“
0686 Kad to čulo šezdeset Kozlica,
0687 Na Krbavu ate okrenuše,
0688 A svatovi s begom na Udbinu.
0689 Kad su svati sišli na Udbinu,
0690 Udbinjani preićramli Turci,
0691 Sve na japte svate pojagmiše,
0692 Rod junački u dvor divojački,
0693 Hadžagić nikom na konake ne će,
0694 On prid gradom odjaha dorata.
0695 Kad to viđa lički Mustajbeže,
0696 On povika Talu Ličanina,
0697 Pa izvadi knjigu Kozličinu,
0698 A dade je Tali Ličaninu:
0699 „Eto, sine, knjige Kozličine,
0700 Vodi sebi Hadžagić-Mujagu!
0701 Kada sutra bio dan osvane,
0702 Od tebe gledam zdrava Hadžagića.“
0703 Tale mu veli:„Ne brini se s time!
0704 Ja s’ ne bojim šezdeset Kozlica,
0705 Dok je mojih trijest pobratima.“
0706 Tale skoči na kulaša svoga,
0707 Pa on dođe Hadžagić-Mujagi:
0708 „Bujrum, pobro, meni na konake!“
0709 A Hadžagić poside dorata,
0710 Pa za Talom njega upravio
0711 Do Trnovca i Talina dvora,
0712 Sa Udbine tri puna sahata.
0713 Ja kad sađe do Talina dvora:
0714 Kula kuća od liskova pruća,
0715 Talini dvori šašom pokriveni,
0716 Dvoja su mu vrata na kućaru,
0717 Vihar puše, a vrati mu njiše.
0718 Sve se čudi Hadžagić Mujaga,
0719 Šta će mu Tale dati večerati.
0720 U avliju ate uskočiše,
0721 Obojica ate odjahaše,
0722 Pred njih mali Rade iskočio,
0723 Hadžagića ufati dorata,
0724 Tale sape velikog kulaša,
0725 Na njeg dvoje vrže bukagije,
0726 Ispušta ga Lici na obalu,
0727 Nek mu bira travu ditelinu.
0728 A Hadžagić na tepu iziđe,
0729 Na hladilo Tale Ličanina,
0730 Pa on Talu gleda u avliji,
0731 Kako Tale uzvrim rukave,
0732 Pa on loži vatre po avliji,
0733 Šezdeset je i tri naložio.
0734 Sve se čudi Hadžagić Mujaga,
0735 Što on’like vatre loži Tale.
0736 Kad Hadžagić okom pogledao,
0737 Pomoli se ispod kraja raja,
0738 Oni gone ovce jalovice
0739 I još gone prihodne ovnove,
0740 U Talinu stiraše avliju,
0741 Oni kolju ovce jalovice,
0742 A gotove vatre naložite,
0743 Sve po dvoje tudi navrgoše,
0744 Sasipaju ječam na kamaru.
0745 Sve se čudi Hadžagid Mujaga,
0746 Kom on’like Tale ovce kolje.
0747 Kad njima se alaj pomolio,
0748 Prid alajom jedan na ždralanu,
0749 On poznade Vrhovca Alagu,
0750 Za Alagom trijest konjanika,
0751 U avliji ate razjahaše.
0752 Još se njima alaj pomolio,
0753 Mala četa dvanejst konjanika,
0754 A pred njima Ogrošević Ale.
0755 Još se njima alaj pomolio,
0756 Pred alajom jedan na alatu,
0757 To je glava Ruda Salihaga,
0758 A za njime dvaest konjanika.
0759 Još se njima alaj pomolio,
0760 A pred njime jedan na đogatu,
0761 Vrani mu pali po ramenih brci
0762 Niz ilike do pušaka malih,
0763 Za njim jaše trijest konjanika.
0764 Poznade ga Hadžagić Mujaga,
0765 Jer je glava od Kladuše Mujo,
0766 Pa on Tali tiho govorio:
0767 „Davor Tale, Bogom pobratime,
0768 Ko će sade s Mujom govoriti?
0769 Jere sam mu daju pogubio,
0770 Njegova daju, Kozlić-Aliagu.“
0771 Veli njemu Tale Ličanine:
0772 „Brate dragi, to je briga moja.“
0773 Kad Hrnjica viđa Hadžagića,
0774 Digli mu se brci na gubici
0775 Ka na vuku u zloj godinici,
0776 A prid njega Tale izletio,
0777 Njemu Mujo turski salam viknu,
0778 Njemu Tale salam otprimio,
0779 Pa on Muji hožgeldiju daje:
0780 „Jesi l’, pobro, zdravo i veselo?“
0781 „ „Zdravo, Tale, milom Bogu fala!“ “
0782 Dade mu Tale knjigu Kozličinu,
0783 Hrnjica Mujo knjigu razavio.
0784 Kad vidio knjigu dajidžinu,
0785 Polegoše brci na gubici,
0786 Pa doskaka do tepe ledene.
0787 Hadžagiću turski salam viknu,
0788 Hadžagić mu salam otprimio.
0789 A Hrnjica odjaha đogata,
0790 Hadžagiću na tepu iziđe,
0791 A Hadžagć na noge skočio,
0792 Kod sebe mu misto načinio,
0793 Njega Mujo rukom pregrlio:
0794 „E aferim, Hadžagić-Mujaga!
0795 Sad ja znadem, da si muška glava.
0796 Kozlice su nevirno pletivo,
0797 A dajidže m’ se, brate, prigodile.
0798 Pa to nisi, brate, učinio,
0799 Da je meni posli haber došo,
0800 Kakvu je dajo knjigu opravio,
0801 Ja bi tebe ćordom udario,
0802 A sad znadem, da si muška glava,
0803 Baš kad traži, nek i nađe, pobro!“
0804 Tu će oni konak učiniti,
0805 Svu noć piše, sana nejmadoše.
0806 Kad im sutra bio dan osvanu,
0807 Oni dobre ate pojahaše,
0808 A podviknu Tale Ličanine:
0809 „Kuja mu bio i otac i majka,
0810 Ko za Talom okrenuti ne će,
0811 Pa u Talin odžak ispucati.“
0812 On se fati merdžanli kubura,
0813 Pa na jedna vrata uskočio,
0814 U svoj Tale odžak ispucao,
0815 Pa na druga vrata iskočio,
0816 Sve su za njim pobre okrenule,
0817 Pa u Talin odžak ispucaše.
0818 A kad viđa mali Radovane,
0819 On se fati cerova ugarka,
0820 Pa upali Taloševe dvore,
0821 Njemu Tale veli sa kulaša:
0822 „Nemoj Rade, Bogom pobratime!
0823 Zar bi naše upalio dvore?
0824 Vidiš ove braće i družine,
0825 Mi što smo ih noćas dočekali,
0826 Svakom dali, brate, večerati:
0827 Još što ima gotovih cekina,
0828 Rade, brate, pa u naših dvorih,
0829 Još bi ih mogli trijest dočekati.“
0830 Lako je Tali dočekati bilo,
0831 Begove dok je ispod kraja raje,
0832 Jer će raja dati večerati.
0833 Otiskoše od Talina dvora.
0834 Kada oni sišli na Udbinu,
0835 Svi izašli kićeni svatovi,
0836 A i s njima beg Mustajbeg-Lika,
0837 Kod njih sidi na konju divojka,
0838 Otiskoše niz mehke rudine,
0839 A beg prati kićene svatove
0840 I sve s begom ličke nabodice.
0841 Kad su sišli na pola rudina,
0842 Tad Mustajbeg ustavi goluba,
0843 Pa on veli Glumcu Osmanagi:
0844 „Čuješ, aga, moj akranu stari!
0845 Eto tebi kićenih svatova,
0846 A i tvoga Hadžagić-Mujage,
0847 A i mojih ličkih nabodica,
0848 Pa isprati kićene svatove,
0849 Provedi ih kroz Otres-planinu!“
0850 To beg reče, povrati goluba.
0851 Glumac ide naprid pred svatovi
0852 I uz agu dvi pune hiljade,
0853 Trista s njima kićenih svatova.
0854 Kad siđoše do Otresa crna,
0855 Na golemo čudo nagaziše,
0856 Kraj Otresa butum pocrnilo
0857 Od škrljaka i od telećaka,
0858 Jer je sašo Vučan kapetane,
0859 Nasrid polja šator razavio,
0860 Pod šatorom ladno pije vino.
0861 Iz šatora vlašče iskočilo,
0862 Ono nosi knjigu u procipu,
0863 Do svatova kad je doletilo,
0864 Ono njima dobro jutro viče:
0865 „Dobro jutro, age i spahije!
0866 Koje vam je Hadžagić Mujaga?
0867 Evo bile knjige za njegaka.“
0868 A Hadžagić pred njeg iskočio:
0869 „Čuj, vlaščicu na polju zelenom,
0870 Ovo je, dragi, Hadžagić Mujaga!“
0871 Ama vlašče kad ga je vidilo,
0872 Sebi škrljku turnu pod pazuho,
0873 Pa se sedam puta poklonio,
0874 Hadžagiću i doratu dođe,
0875 Pa u čizmu agu poljubio,
0876 A pruži mu knjigu u procipu.
0877 Uze aga, pa je razavio,
0878 Kad li knjiga Vučan-kapetana.
0879 Šta je Vuče u knjizi pravio:
0880 „Eto knjige, Hadžagić-Mujaga!
0881 Ti si brata pogubio moga,
0882 Meni ne bi za to hator bio,
0883 Što si njega glavom rastavio,
0884 Nego mi je hator ostanuo,
0885 Što si na njeg digo pobratima,
0886 A i sedlo pobrina đogata,
0887 Pa ih snio do Nadina bila,
0888 Osam punih što ima sahata.
0889 Sad ćeš meni stati na braniku,
0890 Pa ćemo se, aga, ogledati.“
0891 Kad je momak knjigu providio,
0892 Vlahu dade četiri cekina:
0893 „Na, vlaščiću, pa se napoj vina!
0894 Ako tebi bude do njegaka,
0895 Pa ti zdravo siđeš na Kotare,
0896 Spominjat ceš Hadžagić-Mujaga.“
0897 Dobro njega vlašče zahvaljuje,
0898 Pa odskaka do Šatora bila.
0899 Oni tudi svate ustaviše,
0900 A Hadžagić odside dorata,
0901 On ugleda za dvanejst atova,
0902 Vodaju se kraj šatora bila,
0903 A Mujaga do bunara siđe,
0904 Abdest uze kod vode bunara,
0905 Pa on klanja dva hadži-rećata,
0906 Onda dođe do dorata svoga,
0907 A brat Osman njemu poletio:
0908 „Slatki brate, u mene jedini!
0909 Daj ti meni Vuka i mejdana,
0910 Da ja njemu na mejdan iziđem.“
0911 „ „Ne dam, brate, u mene jedini!“ “
0912 A dopade Velagić Ahmete,
0913 I on mejdan išće kod Otresa,
0914 Ne da momak od sebe mejdana.
0915 Hadžagić se s njime halalio,
0916 A i svojom dilber-divičicom,
0917 Svi mu hair-dovu učiniše.
0918 On dorata poklopio svoga,
0919 Pa otišće dora velikoga,
0920 Vrlo konja rasrdio svoga,
0921 Do šatora nare pokazuje,
0922 Ustavi ga kod šatora bila,
0923 Pod šatorom čudo ugledao.
0924 Gdje mu sidi Vučan kapetane
0925 I kod njega jedanejst Kozlica.
0926 Kozličići s njime piju vino,
0927 A Hadžagić Vuku govorio:
0928 „Ustaj, Vuče, da se ogledamo!“
0929 Njemu veli Vučan kapetane:
0930 „Čuj Turčine, Hadžagić-Mujaga!
0931 Što si s’ tako asi učinio,
0932 Pa nit Boga vičeš nit salama?“
0933 Njemu veli -Hadžagić Mujaga:
0934 „Ta kopile, Vučan-kapetane!
0935 Dušmanin si, za Boga ne znadeš,
0936 Ne triba ti Boga nazivati,
0937 Nejmam kome salam naviknuti,
0938 Vire mi moje, kad to Turci nisu.
0939 Kozlice su nevirno pletivo,
0940 Jere ih je Mara porodila
0941 Ne turčita, nićah ne činita,
0942 Pod pregačom i pod povezačom,
0943 Nego ustaj, da se ogledamo!“
0944 Vučan viče na svoje soldate:
0945 „Brže moga vrana velikoga!“
0946 Soldati mu vrana dovedoše
0947 U marvantih i čatal-ularih,
0948 Na noge skoči Vučan kapetane,
0949 Sa gavrana marvant oborio,
0950 Pa on vrana poklopio svoga,
0951 Dadoše mu koplje ubodicu,
0952 A Hrnjica mejdan razmirio
0953 U duljinu šezdeset kopalja,
0954 U širinu dvaest i četiri,
0955 Pa u gotov mejdan uskočiše.
0956 Vučan veli Hadžagić-Mujagi:
0957 „Kako ćemo mejdan učiniti?“
0958 „ „Biraj, Vuče, kako tebi drago!
0959 Tvoje zvanje, tvoje obiranje.“ “
0960 Njemu Vuče veli sa gavrana:
0961 „Bjež’, Turčine, turska je starija!“
0962 A Hadžagić pade po doratu,
0963 Za njim Vuče nametnu gavrana.
0964 Ja kad sišli na pola mejdana,
0965 Viđa Vuče, da stignuti ne će,
0966 Otišće za njim koplje ubodicu.
0967 Dobar dorat Hadžagić-Mujage
0968 Kad opazi koplje ubodicu,
0969 On se baci s desna na lijevo,
0970 A mimo njeg koplje proletilo,
0971 Na njega puče iz pušaka malih,
0972 Obi momka puške prometnuše.
0973 Vučan natrag povrati gavrana,
0974 Mujaga za njim nametnu dorata,
0975 Pa u logor oba zaroniše,
0976 A u modar plamen ogreznuše,
0977 A podviknu Glumac Osmanaga:
0978 „Brže dovu, Šuval-efendija,
0979 Da brez dove ne ginu junaci!“
0980 Efendija dovu zaučio,
0981 A ostali aminuju Turci,
0982 Od po dove Turci poletiše.
0983 Nije brata, dok ne rodi majka,
0984 Ko će prvi munu ujagmiti?
0985 Ujagmi je Hadžagić Osmane,
0986 Jer on mrči pade po perčinu,
0987 A Velagić za njim na đogatu.
0988 Dok ostali poletiše Turci,
0989 Oba momka u logor unišla,
0990 A ostali udariše Turci.
0991 Ja kad sila na silu udari,
0992 Tu se sitan oganj prolomio,
0993 Otres ko kad u abez propade,
0994 Jer su Turci ljuto udarili,
0995 A kauri vatrom dočekali.
0996 Pa se jednom vatrom premetnuše,
0997 I drugom se vatrom udariše,
0998 A za Boga i za golu ćordu,
0999 Pa se s njima pomišaše Turci,
1000 Pa se gone pod Otresom crnim,
1001 Frcaju jednim glave sa ramena,
1002 Ama jednim ruke iz ramena,
1003 Ranjeni ječe, jer ih zdravi gnječe.
1004 Sve Hadžagić po logoru skače,
1005 Pa on traži Vučan-kapetana,
1006 On ga traži, da nađe ne mere,
1007 Pa Hadžagić upravi đogata,
1008 Uz planinu momak udario,
1009 Al je njemu kasno na um palo,
1010 Da je Vučan uz Otres pobigo,
1011 A ugleda jedanejst Kozlica,
1012 Gdje su za njim ate nametnuli.
1013 Brz je dorat Hadžagina sina.
1014 Kad ih viđa Hadžagić-Osmane,
1015 Za njima se Osman nametnuo,
1016 Za Osmanom trideset katana,
1017 A za :njima Velagić Ahmete.
1018 Da vidimo Hadžagić-Mujagu!
1019 On iziđe vrhu na planinu
1020 Pa iskoči na duge poljane
1021 Blizu hunke carske i ćesarske,
1022 Pa on stiže Vučan-kapetana,
1023 Pa se fati perna buzdohana,
1024 Njemu veli Hadžagić Mujaga:
1025 „Stan’, kopile, Vučan-kapetane!
1026 Ne ’š uteći ni glave odniti.“
1027 Sa dorata pa ga udario,
1028 Skoči momak sa dorata svoga,
1029 Vučanove ruke savezao,
1030 Ufati mu vrana velikoga,
1031 Pa on dobra vrana poklopio,
1032 U jedeku doru prevezao,
1033 Pa povrati Vučan-kapetana,
1034 Pa ga goni natrag savezata.
1035 Kad on siđe na pola planine,
1036 Na golemo čudo nagazio,
1037 Jer on nađe Velagić-Ahmeta,
1038 Gdje on ranjen sidi u Otresu,
1039 A proliva suze niz obraze,
1040 Mrtav mu đogo leži u planini.
1041 Kad pogleda Hadžagić Mujaga,
1042 Mujaga veće čudo ugledao,
1043 Jer on viđa jedanejst Kozlica,
1044 Ni na kakvu ruse glave nema,
1045 Kod njih nađe svog brata Osmana,
1046 Gdje on mrtav leži u planini,
1047 Kod njih petnejst kraljevih platnika,
1048 Ni na kakvu ruse glave nema,
1049 A on veli Velagić-Ahmetu:
1050 „Hairola, Bogom pobratime!
1051 Jesu li ti rane prebolkinje?“
1052 „ „Jesu, pobro, rane prebolkinje,
1053 Al đogata preboliti ne ću,
1054 Đogata moga i Osmana tvoga,
1055 Kamo srića, da sam poginuo!“ “
1056 A Hadžagić frci sa gavrana,
1057 Pobratimu besidio svome:
1058 „Muči, pobro, luda glava nisi!
1059 Fala Bogu i današnjem danu,
1060 Kad je tvoja u životu glava.
1061 Ja ne žalim brata ni đogata,
1062 Brat je muški glavu izgubio,
1063 Pogubio jedanejst Kozlica.
1064 Eto ti vranca, bolji od đogata,
1065 Dobra vrana Vučan-kapetana.“
1066 Pa podiže svog brata Osmana,
1067 Diže njega na dorata svoga,
1068 A Velagić poklopi gavrana,
1069 Niz planinu ate otiskoše,
1070 Neka idu, kako njima drago!
1071 Da vidimo Glumca Osmanagu
1072 A i agu Mahmut-tefterdara!
1073 Rastirali, garet učinili,
1074 Pa hodaju po razboju Turci,
1075 A prevrću mrtve i ranjene,
1076 Pa šehite na polje iznose,
1077 Kopaju ih po polju zelenom,
1078 Dvista tudi dadoše šehita,
1079 A i više ima ranjenika.
1080 A sve cvili Zlate dizdareva,
1081 Jer joj nema Hadžagić-Mujage.
1082 Kad pogleda Glumac Osmanaga,
1083 On ugleda oba pobratima,
1084 Izađoše iz Otres-planine,
1085 Velagić jaše na gavranu dobru,
1086 Pišice ide Hadžagić Mujaga,
1087 Dorata vodi, na njem brata nosi.
1088 Kad donese svog brata Osmana,
1089 Snimiše ga sa dorata Turci,
1090 Na polju ga oni ukopaše,
1091 Više njega kolac ispraviše,
1092 Pa na kolac digoše Vučana,
1093 Neka čuva Hadžagić-Osmana.
1094 Dok po vlasih šićar pokupiše,
1095 Ličani se natrag povratiše,
1096 Odnesoše svoje ranjenike,
1097 Nadinlije odoš’ do Nadina,
1098 Jope idu šenli i veselo,
1099 Pivaju im momci u svatovih,
1100 Ko pogino, da mu kuća znade.
1101 Kad siđoše do Nadina bila
1102 I do kule Hadžagić-Mujage,
1103 On unese pobru u odaju,
1104 Povali ga na jataku svome,
1105 Pa nastavi šenluk i veselje,
1106 A dobavi prehitra berbera,
1107 Da on liči pobratima svoga.
1108 Pobru liči i čini veselje
1109 U biloj kuli za nedilju dana,
1110 Oženi se Zlatom dizdarevom.
1111 Kad su prošle tri pune nedilje,
1112 Pobrine mu rane zamladiše,
1113 A Mujaga rano podranio,
1114 Jere njemu osvanu nedilja,
1115 Mujaga nazu kajser-jemerlije,
1116 Sađe kuli Mahmut-tefterdara.
1117 Kad uniđe aga u odaju,
1118 Kad li aga sidi kod pendžera,
1119 Pred njeg momak pade na kolino,
1120 Salam viknu, Hanku zaprosio:
1121 „Daj mi Hanku po božijem putu,
1122 Da oženim pobratima svoga,
1123 Svoga pobru Velagić-Ahmeta.“
1124 Dade je aga, ni riči ne reče,
1125 Pa sigura Hanku na odžaku.
1126 Uze je momak za desnicu ruku,
1127 Svede je kuli Velagić-Ahmeta,
1128 Pa je dade Velagića majki:
1129 „Davor majko pobratima moga,
1130 Evo tebi snaha od meneka!“
1131 „ „Neka, sinko, milom Bogu fala,
1132 Kad je majka snahu dočekala!“ “
1133 Velagić Ahmet ni za što ne znade,
1134 Jer u kuli sidi Hadžagića.
1135 Hadžagić se natrag povratio,
1136 Pa je pobri govorio svome:
1137 „De se spremi, Bogom pobratime!
1138 Da siđemo tvojoj biloj kuli,
1139 Da vidimo, šta ti majka radi.“
1140 Velagić se hitro opremio,
1141 Izvedoše iz prezida vranca,
1142 Pa ga vode niz Nadin kameni,
1143 Sašli kuli Velagić-Ahmeta,
1144 Privezaše na jasle gavrana,
1145 Oba ušla u halvat-odaju.
1146 Kad Velagić u odaju uđe,
1147 Staru majku u ruku poljubi,
1148 Viđa Ahmet Hanku u budžaku,
1149 U budžaku pod puli duvakom.
1150 Vrlo momku to je milo bilo,
1151 Nastaviše šenluk i veselje,
1152 Sa pendžera poliću dimovi,
1153 Jer pucaju iz pušaka malih,
1154 Kod pendžera mezu postavili,
1155 Oni piju konda prolivaju.
1156 Tako piše za nedilju dana,
1157 Pa on Hanku nićah učinio,
1158 Velagić se s njome oženio.
1159 Tako su se pobre poženile,
1160 Nikada ih nisu prekorili,
1161 Što su tade ćorde krvavili
1162 Po Otresu, visokoj planini.
