Ženidba Toma barjaktara
0001 Vino piju trideset Senjana
0002 Usred Senja, grada bijeloga,
0003 Vino piju, razgovaraju se.
0004 Kad se ladna vina napojiše,
0005 A od vina ćeif zauzeše,
0006 Staše falit’ svoje pobratime,
0007 Neko kuma, neko pobratima,
0008 Neko opet svojega sestrića.
0009 Ma ne fali Ivo Senjanine,
0010 No podocno Ivo besjedio:
0011 „A ja imam sestrića mojega,
0012 Sestričića Toma barjaktara,
0013 Jošt se nije dite oženio,
0014 Teke su ga brci promaknuli,
0015 Ali ću ga oženiti Ivo!“
0016 To začuo Tomo barjaktare,
0017 Pak ujicu riječ besjedio:
0018 „Fala tebe, moj ujače Ivo,
0019 Na sve tvoje lijepe đevojke,
0020 Ja se nikad oženiti neću
0021 Ni đevojkom niti udovicom,
0022 Ni za ženom iza žia muža,
0023 No sam čuo davno đe pričaju
0024 Da je jedna lijepa đevojka
0025 U Udbinju, gradu bijelome,
0026 Divna šćerca Budaline Tala,
0027 A sestrica Muja i Alije,
0028 Vjerenica Grličić’ Mustafe ─
0029 Šnjom se“, reče, „oću oženiti,
0030 Ali šnjome ali s nijednome! “
0031 Riječ reče, na noge ustade,
0032 Gospodi se divno poklonio
0033 I otide na svoje dvorove;
0034 Na se metnu odijelo divno:
0035 Na se vrže od zlata košulju,
0036 Vrh košulje toke pozlaćene,
0037 A svrh toka zelenu dolamu,
0038 Vrh dolame dvoje-troje toka,
0039 Opasa se pasom i kolanom,
0040 Za pojasom dvije puške male,
0041 Nit’ su lite ni čekićem bite,
0042 No u Mletke od zlata savite
0043 I u lijep kalup slijevane,
0044 U njih gvožđa ni drveta nema,
0045 Potle čekić koji vatru gradi,
0046 Među njima srebrna andžara,
0047 A o bedri đordu okovanu,
0048 A na rame bistra dževerdara,
0049 Kojega je nakrcao divno ─
0050 Dva fišeka, dvanaest balota
0051 Za kurvića Grličić’ Mustafu,
0052 Ako bi se đegođ udesio
0053 Da mu pušku saspe u njedrima
0054 I šnjima mu srce ištetio.
0055 Pak dovati pretila đogina,
0056 Pak se turi sila na bijesa
0057 I odleće planinom zelenom
0058 Kao zv’jezda noći pro nebesa.
0059 Al’ Turčinu dolećeše glasi,
0060 I kad začu milo mu ne bilo,
0061 Pa on dobra konja dovatio
0062 I za Tomom u poćeru pođe.
0063 Lako ide, pristiže ga brzo,
0064 Ovako mu riječ besjedio:
0065 „Svrati konja, Tomo barjaktare,
0066 Da proženem zekalja mojega,
0067 E ću ići u Udbinju gradu
0068 Da dovedem lijepu đevojku,
0069 Ere si se zafalio, kurvo,
0070 Da ćeš mi je ugrabit’ zanago!“
0071 No besjedi Tomo barjaktare:
0072 „Prođi mi se, Grličić’ Mustafa,
0073 E tako mi Boga i Jovana,
0074 Ako bih se, momče, nasrdilo,
0075 Po tebe mi dobro biti neće,
0076 Svezaću ti ruke naopako!“
0077 No kad viđe Grličić Mustafa,
0078 Ture viknu, bedevija riknu,
0079 A dva mrka zavijaju vuka,
0080 Stoji zvizda sivoga sokola
0081 Ne bi li se momče prepanulo.
0082 Za to Toma ni abera nema,
0083 No dovati pera buzdovana
0084 I udari Grličić’ Mustafu,
0085 Pade Ture na travi zelenoj,
0086 Pa mu sveza ruke naopako,
0087 Pa ga vodi pod jelom zelenom,
0088 I uze mu od zlata kandžiju,
0089 Što je njemu cura darovala,
0090 Pa odleće drumom zelenijem.
0091 Kada dođe u Udbinju gradu
0092 Pred dvorove Muja i Alije,
0093 Pa uljeze kuli u avliju,
0094 Pa je bojno koplje pobusao,
0095 A pri koplje konja privezao,
0096 Pa uljeze u bijelu kulu.
0097 Ali piju tri Turčina vino ─
0098 Jedno mi je Gojeni Alija,
0099 A drugo je od Udbinje Mujo,
0100 A treće je Budalina Tale,
0101 Služi vino nađinđer đevojka.
0102 Kad se oni napojiše vina,
0103 Tedoše se razgovarat’ Turci,
0104 Pa besjedi Tale Budalina:
0105 „O, Bogu vi, moji pobratimi,
0106 Ko je više izgubio glava?“
0107 Al’ besjedi Gojeni Alile:
0108 „Ja sam dosta čuda ogradio,
0109 Izgubio vojske tri stotine
0110 I sve, Tale, Srba i banova!“
0111 Al’ besjedi od Udbinje Mujo:
0112 „I ja tako, Tale Budalina,
0113 Ranjenijeh ni broja se ne zna!“
0114 No besjedi od Udbinje Tale:
0115 „O, Bogu ti, Mujo i Alija,
0116 Ja obidoh zemlje i gradove
0117 I izgubih glava nekoliko,
0118 A ne viđoh golema junaka,
0119 Što jednoga mlada Senjanina,
0120 Po imenu Toma barjaktara,
0121 A sestrića Iva Senjanina ─
0122 Silan li je, tri ga bili jada,
0123 Koliko je silan i bijesan,
0124 Koliko je u godinu dana,
0125 Toliko je dobio megdana!“
0126 A besjedi Gojeni Alile:
0127 „Ne budali, Tale Budaline,
0128 Ja ću poći Senju bijelome
0129 I posjeći Toma barjaktara
0130 I od njega donijeti glavu,
0131 Donijeti u Udbinju gradu!“
0132 Ma ne reče Ture „ako Bog da“,
0133 Kome nikad ni pomoći neće.
0134 Oni misle niko ih ne čuje,
0135 A to Tomo i sluša i gleda,
0136 Prepade se, pođe natragove
0137 I on siđe u mermer-avliju,
0138 Pa okroči konja golemoga,
0139 Pa on kuca alkom na vratima.
0140 Al’ iz kule besjedi đevojka:
0141 „Koji kuca alkom u vratima,
0142 U srce mu živo udarilo,
0143 Ka’ i oće danas, ako Bog da ─
0144 Evo piju tri Turčina vino,
0145 Jedno mi je Budaline Tale,
0146 A drugo su Mujo i Alija!“
0147 Listo ga je mlada uspoznala,
0148 Ovako mu riječ besjedila:
0149 „Ajd’ otole, Tomo barjaktare,
0150 Ajde mudro, ne pogini ludo!“
0151 Ali Tomo curi progovara:
0152 „Muč’, đevojko, ne govorila ga,
0153 Nije ovo Tomo barjaktare,
0154 Nego j’ ovo Grličić Mustafa;
0155 Ako li se mlada ne vjeruješ,
0156 Odi siđi u mermer-avliju
0157 Da pogledaš od zlata kandžiju,
0158 Što si mene mlada darovala,
0159 A ja tebe prsten po zakonu!“
0160 Luda bješe, pak se prevarila,
0161 Siđe listo u mermer-avliju;
0162 No da vidiš Toma barjaktara,
0163 Dovati je za bijele ruke,
0164 Pak je tura za se na konjica,
0165 Tri puta je opasao pasom,
0166 A četvrtom od sablje kaišom,
0167 Pa odleće planinom zelenom.
0168 Kada dođe preko vode Save,
0169 Pa pogleda jele i borove,
0170 Pa ugleda suhovrhu jelu,
0171 Po biljegu Ture naodio,
0172 Kod njega je šator razapeo,
0173 Pod šatorom pije vino ladno,
0174 Pije vino, a ljubi đevojku
0175 Na sramotu Grličić’ Mustafe.
0176 Pa pogleda preko vode Save
0177 I ugleda golema junaka ─
0178 Listo ga je momče uspoznao
0179 Da je ono od Udbinje Mujo.
0180 Udari ga perom buzdovanom,
0181 Pade Mujo na travi zelenoj,
0182 Pa mu b’jele savezao ruke,
0183 Pak ga vodi Grličić’ Mustafi
0184 I priveza Muja uz Mustafu.
0185 Evo jopet pod šatorom pođe,
0186 Pije vino, a ljubi đevojku
0187 Pred očima Muja i Mustafe.
0188 Pa pogleda preko vode Save,
0189 Te ugleda drugoga junaka
0190 Na zelena konja kako trava ─
0191 Listo ga je Tomo uspoznao
0192 Da je ono Gojeni Alija.
0193 Ovako mu Ale progovara:
0194 „Stani, kurvo, Tomo barjaktare,
0195 Čiju li si zarobio seju ─
0196 Da si mene jučer odbjegnuo,
0197 Danas bih te Ture ufatio!“
0198 Al’ kad viđe Tomo barjaktare,
0199 Udari ga pernim buzdovanom,
0200 Pade Ale na travi zelenoj.
0201 I njemu je savezao ruke,
0202 Pak ga vodi Tomo pod šatorom,
0203 Pak ga Tomo sveza kod onije,
0204 Jopet curi pod šatorom pođe,
0205 Pije vino i ljubi đevojku.
0206 Pa ugleda golemog junaka
0207 I njega je listo uspoznao
0208 Da je ono Budalina Tale;
0209 Ne bilo mu milo nikoliko,
0210 Al’ mu milo za nevolju bilo.
0211 Kad se oni onđe sastadoše,
0212 Reče riječ Budalina Tale:
0213 „Stani, kurvo, Tomo barjaktare,
0214 Lako ti se š đecom premetati,
0215 Ali nije sa starijem Talom!“
0216 Na britke se sablje udariše,
0217 Britke im se sablje salomiše;
0218 Za b’jela se grla dovatiše,
0219 Ćeraju se tamo i ovamo.
0220 Al’ se Turčin jači naodio,
0221 Pa je Toma zemljom sastavio,
0222 Pa mu sveza ruke naopako,
0223 Pa Turcima pod šatorom pođe,
0224 Ovako je njima besjedio:
0225 „Avaj, Turci, boži suludnjaci,
0226 Sinoć bjesmo sofri za trpezom,
0227 Faliste se kuli bijeloj
0228 A da ćete Toma izgubiti!“
0229 A besjedi Mujo i Alija:
0230 „Ah, za Boga, Tale Budaline,
0231 Nas je Tomo kuče prevarilo,
0232 Pa pospasmo pod jelom zelenom,
0233 Pa je nama savezao ruke!“
0234 A kad viđe Tomo barjaktare,
0235 On mi jadan svezan progovara:
0236 „Što lažete, crn vi obraz bio,
0237 No za Boga, Tale Budaline,
0238 Odi pušti obadva Turčina,
0239 Oslobodi moje b’jele ruke,
0240 Pušti ih k mene na travi zelenoj ─
0241 Ako bi mi savezali ruke,
0242 Mani sabljom, posjeci mi glavu;
0243 A ako mi Bog i sreća dade
0244 Da bih njima savezao ruke,
0245 Podaj mene nađi[n]đer đevojku
0246 Da je vodim Senju bijelome!“
0247 A kad ono Tale razumio,
0248 Oslobodi obadva Turčina
0249 I sokola Toma barjaktara,
0250 Pak ih pušti na travi zelenoj.
0251 A da ti je stati pa gledati,
0252 I da vidiš tri dobra junaka,
0253 Ćeraju se tamo i ovamo,
0254 Ma se Tomo jai naođaše,
0255 Obadva je zemlji sastavio,
0256 Obojici savezao ruke.
0257 A kad viđe Tale Budalina,
0258 Obdari mu lijepu đevojku,
0259 Curu dava, ovako govori:
0260 „Ajde zbogom, Tomo barjaktare,
0261 Ajde zbogom i sretno ti bilo,
0262 Junački si na megdan dobio!“
0263 Zdravo dvoru bijelome pođe,
0264 I pokrsti lijepu đevojku
0265 I uze je za dragu ljubovcu.
0266 To je bilo kada se činilo,
0267 Sve su laži, a Bog je istina!
