Женидба Тома барјактара

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Тома барјактара

0001 Вино пију тридесет Сењана
0002 Усред Сења, града бијелога,
0003 Вино пију, разговарају се.
0004 Кад се ладна вина напојише,
0005 А од вина ћеиф заузеше,
0006 Сташе фалит’ своје побратиме,
0007 Неко кума, неко побратима,
0008 Неко опет својега сестрића.
0009 Ма не фали Иво Сењанине,
0010 Но подоцно Иво бесједио:
0011 „А ја имам сестрића мојега,
0012 Сестричића Тома барјактара,
0013 Јошт се није дите оженио,
0014 Теке су га брци промакнули,
0015 Али ћу га оженити Иво!“
0016 То зачуо Томо барјактаре,
0017 Пак ујицу ријеч бесједио:
0018 „Фала тебе, мој ујаче Иво,
0019 На све твоје лијепе ђевојке,
0020 Ја се никад оженити нећу
0021 Ни ђевојком нити удовицом,
0022 Ни за женом иза жиа мужа,
0023 Но сам чуо давно ђе причају
0024 Да је једна лијепа ђевојка
0025 У Удбињу, граду бијеломе,
0026 Дивна шћерца Будалине Тала,
0027 А сестрица Муја и Алије,
0028 Вјереница Грличић’ Мустафе ─
0029 Шњом се“, рече, „оћу оженити,
0030 Али шњоме али с ниједноме! “
0031 Ријеч рече, на ноге устаде,
0032 Господи се дивно поклонио
0033 И отиде на своје дворове;
0034 На се метну одијело дивно:
0035 На се врже од злата кошуљу,
0036 Врх кошуље токе позлаћене,
0037 А сврх тока зелену доламу,
0038 Врх доламе двоје-троје тока,
0039 Опаса се пасом и коланом,
0040 За појасом двије пушке мале,
0041 Нит’ су лите ни чекићем бите,
0042 Но у Млетке од злата савите
0043 И у лијеп калуп слијеване,
0044 У њих гвожђа ни дрвета нема,
0045 Потле чекић који ватру гради,
0046 Међу њима сребрна анџара,
0047 А о бедри ђорду оковану,
0048 А на раме бистра џевердара,
0049 Којега је накрцао дивно ─
0050 Два фишека, дванаест балота
0051 За курвића Грличић’ Мустафу,
0052 Ако би се ђегођ удесио
0053 Да му пушку саспе у њедрима
0054 И шњима му срце иштетио.
0055 Пак довати претила ђогина,
0056 Пак се тури сила на бијеса
0057 И одлеће планином зеленом
0058 Као зв’језда ноћи про небеса.
0059 Ал’ Турчину долећеше гласи,
0060 И кад зачу мило му не било,
0061 Па он добра коња доватио
0062 И за Томом у поћеру пође.
0063 Лако иде, пристиже га брзо,
0064 Овако му ријеч бесједио:
0065 „Сврати коња, Томо барјактаре,
0066 Да проженем зекаља мојега,
0067 Е ћу ићи у Удбињу граду
0068 Да доведем лијепу ђевојку,
0069 Ере си се зафалио, курво,
0070 Да ћеш ми је уграбит’ занаго!“
0071 Но бесједи Томо барјактаре:
0072 „Прођи ми се, Грличић’ Мустафа,
0073 Е тако ми Бога и Јована,
0074 Ако бих се, момче, насрдило,
0075 По тебе ми добро бити неће,
0076 Свезаћу ти руке наопако!“
0077 Но кад виђе Грличић Мустафа,
0078 Туре викну, бедевија рикну,
0079 А два мрка завијају вука,
0080 Стоји звизда сивога сокола
0081 Не би ли се момче препануло.
0082 За то Тома ни абера нема,
0083 Но довати пера буздована
0084 И удари Грличић’ Мустафу,
0085 Паде Туре на трави зеленој,
0086 Па му свеза руке наопако,
0087 Па га води под јелом зеленом,
0088 И узе му од злата канџију,
0089 Што је њему цура даровала,
0090 Па одлеће друмом зеленијем.
0091 Када дође у Удбињу граду
0092 Пред дворове Муја и Алије,
0093 Па уљезе кули у авлију,
0094 Па је бојно копље побусао,
0095 А при копље коња привезао,
0096 Па уљезе у бијелу кулу.
0097 Али пију три Турчина вино ─
0098 Једно ми је Гојени Алија,
0099 А друго је од Удбиње Мујо,
0100 А треће је Будалина Тале,
0101 Служи вино нађинђер ђевојка.
0102 Кад се они напојише вина,
0103 Тедоше се разговарат’ Турци,
0104 Па бесједи Тале Будалина:
0105 „О, Богу ви, моји побратими,
0106 Ко је више изгубио глава?“
0107 Ал’ бесједи Гојени Алиле:
0108 „Ја сам доста чуда оградио,
0109 Изгубио војске три стотине
0110 И све, Тале, Срба и банова!“
0111 Ал’ бесједи од Удбиње Мујо:
0112 „И ја тако, Тале Будалина,
0113 Рањенијех ни броја се не зна!“
0114 Но бесједи од Удбиње Тале:
0115 „О, Богу ти, Мујо и Алија,
0116 Ја обидох земље и градове
0117 И изгубих глава неколико,
0118 А не виђох голема јунака,
0119 Што једнога млада Сењанина,
0120 По имену Тома барјактара,
0121 А сестрића Ива Сењанина ─
0122 Силан ли је, три га били јада,
0123 Колико је силан и бијесан,
0124 Колико је у годину дана,
0125 Толико је добио мегдана!“
0126 А бесједи Гојени Алиле:
0127 „Не будали, Тале Будалине,
0128 Ја ћу поћи Сењу бијеломе
0129 И посјећи Тома барјактара
0130 И од њега донијети главу,
0131 Донијети у Удбињу граду!“
0132 Ма не рече Туре „ако Бог да“,
0133 Коме никад ни помоћи неће.
0134 Они мисле нико их не чује,
0135 А то Томо и слуша и гледа,
0136 Препаде се, пође натрагове
0137 И он сиђе у мермер-авлију,
0138 Па окрочи коња големога,
0139 Па он куца алком на вратима.
0140 Ал’ из куле бесједи ђевојка:
0141 „Који куца алком у вратима,
0142 У срце му живо ударило,
0143 Ка’ и оће данас, ако Бог да ─
0144 Ево пију три Турчина вино,
0145 Једно ми је Будалине Тале,
0146 А друго су Мујо и Алија!“
0147 Листо га је млада успознала,
0148 Овако му ријеч бесједила:
0149 „Ајд’ отоле, Томо барјактаре,
0150 Ајде мудро, не погини лудо!“
0151 Али Томо цури проговара:
0152 „Муч’, ђевојко, не говорила га,
0153 Није ово Томо барјактаре,
0154 Него ј’ ово Грличић Мустафа;
0155 Ако ли се млада не вјерујеш,
0156 Оди сиђи у мермер-авлију
0157 Да погледаш од злата канџију,
0158 Што си мене млада даровала,
0159 А ја тебе прстен по закону!“
0160 Луда бјеше, пак се преварила,
0161 Сиђе листо у мермер-авлију;
0162 Но да видиш Тома барјактара,
0163 Довати је за бијеле руке,
0164 Пак је тура за се на коњица,
0165 Три пута је опасао пасом,
0166 А четвртом од сабље каишом,
0167 Па одлеће планином зеленом.
0168 Када дође преко воде Саве,
0169 Па погледа јеле и борове,
0170 Па угледа суховрху јелу,
0171 По биљегу Туре наодио,
0172 Код њега је шатор разапео,
0173 Под шатором пије вино ладно,
0174 Пије вино, а љуби ђевојку
0175 На срамоту Грличић’ Мустафе.
0176 Па погледа преко воде Саве
0177 И угледа голема јунака ─
0178 Листо га је момче успознао
0179 Да је оно од Удбиње Мујо.
0180 Удари га пером буздованом,
0181 Паде Мујо на трави зеленој,
0182 Па му б’јеле савезао руке,
0183 Пак га води Грличић’ Мустафи
0184 И привеза Муја уз Мустафу.
0185 Ево јопет под шатором пође,
0186 Пије вино, а љуби ђевојку
0187 Пред очима Муја и Мустафе.
0188 Па погледа преко воде Саве,
0189 Те угледа другога јунака
0190 На зелена коња како трава ─
0191 Листо га је Томо успознао
0192 Да је оно Гојени Алија.
0193 Овако му Але проговара:
0194 „Стани, курво, Томо барјактаре,
0195 Чију ли си заробио сеју ─
0196 Да си мене јучер одбјегнуо,
0197 Данас бих те Туре уфатио!“
0198 Ал’ кад виђе Томо барјактаре,
0199 Удари га перним буздованом,
0200 Паде Але на трави зеленој.
0201 И њему је савезао руке,
0202 Пак га води Томо под шатором,
0203 Пак га Томо свеза код оније,
0204 Јопет цури под шатором пође,
0205 Пије вино и љуби ђевојку.
0206 Па угледа големог јунака
0207 И њега је листо успознао
0208 Да је оно Будалина Тале;
0209 Не било му мило николико,
0210 Ал’ му мило за невољу било.
0211 Кад се они онђе састадоше,
0212 Рече ријеч Будалина Тале:
0213 „Стани, курво, Томо барјактаре,
0214 Лако ти се ш ђецом преметати,
0215 Али није са старијем Талом!“
0216 На бритке се сабље ударише,
0217 Бритке им се сабље саломише;
0218 За б’јела се грла доватише,
0219 Ћерају се тамо и овамо.
0220 Ал’ се Турчин јачи наодио,
0221 Па је Тома земљом саставио,
0222 Па му свеза руке наопако,
0223 Па Турцима под шатором пође,
0224 Овако је њима бесједио:
0225 „Авај, Турци, божи сулудњаци,
0226 Синоћ бјесмо софри за трпезом,
0227 Фалисте се кули бијелој
0228 А да ћете Тома изгубити!“
0229 А бесједи Мујо и Алија:
0230 „Ах, за Бога, Тале Будалине,
0231 Нас је Томо куче преварило,
0232 Па поспасмо под јелом зеленом,
0233 Па је нама савезао руке!“
0234 А кад виђе Томо барјактаре,
0235 Он ми јадан свезан проговара:
0236 „Што лажете, црн ви образ био,
0237 Но за Бога, Тале Будалине,
0238 Оди пушти обадва Турчина,
0239 Ослободи моје б’јеле руке,
0240 Пушти их к мене на трави зеленој ─
0241 Ако би ми савезали руке,
0242 Мани сабљом, посјеци ми главу;
0243 А ако ми Бог и срећа даде
0244 Да бих њима савезао руке,
0245 Подај мене нађи[н]ђер ђевојку
0246 Да је водим Сењу бијеломе!“
0247 А кад оно Тале разумио,
0248 Ослободи обадва Турчина
0249 И сокола Тома барјактара,
0250 Пак их пушти на трави зеленој.
0251 А да ти је стати па гледати,
0252 И да видиш три добра јунака,
0253 Ћерају се тамо и овамо,
0254 Ма се Томо јаи наођаше,
0255 Обадва је земљи саставио,
0256 Обојици савезао руке.
0257 А кад виђе Тале Будалина,
0258 Обдари му лијепу ђевојку,
0259 Цуру дава, овако говори:
0260 „Ајде збогом, Томо барјактаре,
0261 Ајде збогом и сретно ти било,
0262 Јуначки си на мегдан добио!“
0263 Здраво двору бијеломе пође,
0264 И покрсти лијепу ђевојку
0265 И узе је за драгу љубовцу.
0266 То је било када се чинило,
0267 Све су лажи, а Бог је истина!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.