Oblaga se samovil’ devojka:
ko izbroji lista na jablana
i napoji konja kroz prstena
i probije drvo javorovo
on da uzne samovil’ devojku. 5
Navati se Petar Latinine
pa izbroji lista na jablana,
pa napoji konja kroz prstena,
pa probije drvo javorovo
i osvoji samovil’ devojku. 10
Pokaja se samovil’ devojka
pa govori ostarele majke:
„Idi, male, onam’ u planinu
pa nakopaj žutu rujevinu,
okupaj me žutom rujevinom 15
pa me uvi’ u meke postelje,
sad će doći Petar Latinine.“
Dan osvanu i sunce ogranu,
tupan bije i karabe svire,
otud ide Petar Latinine. 20
Privati ga majka devojačka,
al’ govori Petar Latinine:
„Dobro jutro, majko devojačka!“
„Bog pomog’o, Petre Latinine!“
„Kamo tebe samovil' devojka?“ 25
Al’ govori ostarela majka:
„Devojka je još sinoć umrela.“
Al’ govori Petar Latinine:
„Boga tebe, majko devojačka,
sramota je s tebe da govorim, 30
al’ ne može bez govor da bude:
da ju turim jednu grudvu leda,
možda bi se malo razabrala,
možda bi me s oči pogledala?"
Odobri mu majka devojačka 35
tr ju turi jednu grudvu leda,
al’ devojka mrtva kano mrtva.
Pa govori Petar Latinine:
„Boga tebe, majko devojačka,
sramota je s tebe da govorim, 40
al’ ne može bez govor da bude:
da ju turim jednu ljutu guju,
možda bi se malo razabrala
e da bi mi nešto dokazala?"
Odobri mu majka devojačka 45
te ju turi jednu ljutu guju,
al’ devojka mrtva kano mrtva.
Pa govori Petar Latinine:
„Boga tebe, majko devojačka,
sramota je s tebe da govorim, 50
al’ ne može bez govor da bude:
da ju turim ruku od junaka,
možda bi se malo razabrala,
možda bi me s oči pogledala?"
Odobri mu majka devojačka 55
te ju turi ruku od junaka,
al’ devojka mrtva kano mrtva.
Tad govori Petar Latinine:
„Boga vama, kićeni svatovi,
vrćajte se natrag na tragovi, 60
na tragovi, na svoji dvorovi,
devojka je mrtva kano mrtva.“
Kad otide Petar Latinine,
tad govori ostarela majka:
„Boga tebe, samovil’ devojko, 65
kak’ otrpe onu grudvu leda,
kak’ otrpe onu ljutu guju,
kak’ otrpe ruku od junaka?“
Progovori samovil’ devojka:
„Lak’ otrpe’ onu grudvu leda, 70
lak’ otrpe’ onu ljutu guju;
kad mi turi ruku od junaka,
umal’ ti se, male, ne nasmeja’
da otidem u latinsku zemlju!“
Romansa. Pandan ima u „Malom Radsjici“. Samovile se pominju i u pesmama južne Srbije (v. Jeremija M. Pavlović „Stari život i običaji narodni u južnoj Srbiji“ — po narodnim pesmama, Beograd, 1962, str. 91). O samovilama ili samodivama vidi, pored ostalog, i u knjizi: M. Arnaudovъ „Očerki po bъlgarskiя folklorъ“ (Sofiя, 1934), u kojoj ima i prisvojenih makedonskih pesama.
