Pređi na sadržaj

Ženidba Ognjan - Vuka

Izvor: Викизворник

* * *


Ženidba Ognjan - Vuka

0001 Podranio Ognjanine Vuče,
0002 podranio u lov u planinu
0003 u neđelju na vaskrsenije,
0004 za njim stara majka pristajaše
0005 a te njemu tijo govoraše:
0006 "Ne id’ tamo, Ognjanine Vuče!
0007 A ne’jde se jutros u planinu,
0008 no se jutros ide k namastiru
0009 da se moliš bogu po zakonu,
0010 da ostojiš božestvenu tajnu."
0011 Vuk bijaše, majku ne slušaše,
0012 no otide gori uz planinu,
0013 kad je bio na drumu zelenu,
0014 kad evo ti na drumu đevojka,
0015 za pasom joj šipka od čelika,
0016 a uz ramo zlaćena strijela,
0017 tijo Vuče njojzi progovara:
0018 "Mak’ s’ otole sa druma, đevojko,
0019 e l’ ne mogu griješiti dušu
0020 niti moju sablju poganiti,
0021 bih ti mladoj osjekao glavu,
0022 ja li tvoje lice nagrdio,
0023 ili tvoje oči zamutio."
0024 Tijo njemu mlada progovara:
0025 "Ču li, Vuče, jedini u majke!
0026 Ja big tebi oči opalila
0027 i zenice crne izvadila,
0028 osvetila pobratima moga,
0029 pobratima Marić-Usejina,
0030 ljto si njega pogubio lani,
0031 na Kruščicu, na vodu studenu,
0032 majku ti mu zavio u crno,
0033 ostavio majku samohranu,
0034 ostavio seku bez zakletve,
0035 ka i tvoje što će ostanuti,
0036 danas, Vuče, u gori zelenoj,
0037 da od koga ne bi ni žalio,
0038 od lijepe na drumu đevojke."
0039 Za to Vuče ni habera nejma,
0040 nego pođe malo naprijeda,
0041 neće l’ bjelu vilu ufatiti.
0042 Viđe vila da je poginula,
0043 ona zape strelu za tetivu,
0044 ona gađa Vuka Ognjanina,
0045 lahko gašđa, dobro pogodila,
0046 posred pasa da ne čini glasa.
0047 Vuče pade u travu zelenu,
0048 Vuče pade a vila dopade,
0049 neće li mu oči izvaditi.
0050 Viđe Vuče đe je poginuo,
0051 bogom kumi prebijelu vilu:
0052 "Bogom sestro, od planine vilo!
0053 Nemoj meni oči izvaditi,
0054 niti moje lice nagrditi,
0055 čini mi se neću umrijeti."
0056 Vila bila, za boga primila,
0057 pa je njemu život oprostila,
0058 pa junaka turi na đogina,
0059 a posla ga dvoru bijelome,
0060 po sokolu Komnen-barjaktaru,
0061 još je vila Vuku govorila:
0062 "Pobratime, Ognjanine Vuče!
0063 Kada dođeš tvom bijelom dvoru,
0064 zaklopi se u šikli odaju,
0065 a đe tebi niko ne dolazi,
0066 ja ću doći na pencer od kule,
0067 i donijet bilja svakojaka,
0068 ja ću tvoje rane izvidati."
0069 Ode Vuče dvoru bijelome,
0070 kad li dođe svom bijelu dvoru,
0071 zaklopi se u šikli odaju,
0072 a đe Vuku nitko ne dolazi,
0073 ćaše jadna ostarala majka
0074 da previja svome sinu rane,
0075 no joj ne da OgnjanineVuče.
0076 A to vreme za malo stanulo,
0077 al’ evo ti od planine vile,
0078 ona nosi bilje svakojako,
0079 ona vida Ognjanina Vuka.
0080 vidala ga te ga izvidala,
0081 pa je ona Vuku oženila,
0082 drugom vilom iz gore zelene,
0083 ona vjenča Ognjanina Vuka,
0084 Vuk je s vilom porod izrodio,
0085 porodio Zmaj i Ognjan-Vuka,
0086 pa svjem zdravje i pomoć od boga,
0087 nek’ takoga Srba svakojega.


Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]