Женидба Огњан - Вука
0001 Подранио Огњанине Вуче,
0002 подранио у лов у планину
0003 у неђељу на васкрсеније,
0004 за њим стара мајка пристајаше
0005 а те њему тијо говораше:
0006 "Не ид’ тамо, Огњанине Вуче!
0007 А не’јде се јутрос у планину,
0008 но се јутрос иде к намастиру
0009 да се молиш богу по закону,
0010 да остојиш божествену тајну."
0011 Вук бијаше, мајку не слушаше,
0012 но отиде гори уз планину,
0013 кад је био на друму зелену,
0014 кад ево ти на друму ђевојка,
0015 за пасом јој шипка од челика,
0016 а уз рамо злаћена стријела,
0017 тијо Вуче њојзи проговара:
0018 "Мак’ с’ отоле са друма, ђевојко,
0019 е л’ не могу гријешити душу
0020 нити моју сабљу поганити,
0021 бих ти младој осјекао главу,
0022 ја ли твоје лице нагрдио,
0023 или твоје очи замутио."
0024 Тијо њему млада проговара:
0025 "Чу ли, Вуче, једини у мајке!
0026 Ја биг теби очи опалила
0027 и зенице црне извадила,
0028 осветила побратима мога,
0029 побратима Марић-Усејина,
0030 љто си њега погубио лани,
0031 на Крушчицу, на воду студену,
0032 мајку ти му завио у црно,
0033 оставио мајку самохрану,
0034 оставио секу без заклетве,
0035 ка и твоје што ће останути,
0036 данас, Вуче, у гори зеленој,
0037 да од кога не би ни жалио,
0038 од лијепе на друму ђевојке."
0039 За то Вуче ни хабера нејма,
0040 него пође мало наприједа,
0041 неће л’ бјелу вилу уфатити.
0042 Виђе вила да је погинула,
0043 она запе стрелу за тетиву,
0044 она гађа Вука Огњанина,
0045 лахко гашђа, добро погодила,
0046 посред паса да не чини гласа.
0047 Вуче паде у траву зелену,
0048 Вуче паде а вила допаде,
0049 неће ли му очи извадити.
0050 Виђе Вуче ђе је погинуо,
0051 богом куми пребијелу вилу:
0052 "Богом сестро, од планине вило!
0053 Немој мени очи извадити,
0054 нити моје лице нагрдити,
0055 чини ми се нећу умријети."
0056 Вила била, за бога примила,
0057 па је њему живот опростила,
0058 па јунака тури на ђогина,
0059 а посла га двору бијеломе,
0060 по соколу Комнен-барјактару,
0061 још је вила Вуку говорила:
0062 "Побратиме, Огњанине Вуче!
0063 Када дођеш твом бијелом двору,
0064 заклопи се у шикли одају,
0065 а ђе теби нико не долази,
0066 ја ћу доћи на пенцер од куле,
0067 и донијет биља свакојака,
0068 ја ћу твоје ране извидати."
0069 Оде Вуче двору бијеломе,
0070 кад ли дође свом бијелу двору,
0071 заклопи се у шикли одају,
0072 а ђе Вуку нитко не долази,
0073 ћаше јадна остарала мајка
0074 да превија своме сину ране,
0075 но јој не да ОгњанинеВуче.
0076 А то време за мало стануло,
0077 ал’ ево ти од планине виле,
0078 она носи биље свакојако,
0079 она вида Огњанина Вука.
0080 видала га те га извидала,
0081 па је она Вуку оженила,
0082 другом вилом из горе зелене,
0083 она вјенча Огњанина Вука,
0084 Вук је с вилом пород изродио,
0085 породио Змај и Огњан-Вука,
0086 па свјем здравје и помоћ од бога,
0087 нек’ такога Срба свакојега.
