Ženidba Miljenka Vojinovića, nećaka Marka Kraljevića5
0001 Lovi lovak Kraljeviću Marko
0002 Po planini, po gori zelenoj,
0003 Sa svojijem Miljenkom neputom.
0004 Love lova, ne gledaju sunce,
0005 Miljenku se pogledati dalo,
0006 Vidi Miljen na zapadu sunce,
0007 Pa poviče tanko iza glasa:
0008 ”Ajme, dundo, milo dobro moje!
0009 Lov lovimo, sunce ne gledamo,
0010 Evo žarko na zapadu sunce,
0011 A mi, dundo, konak ne nađosmo,
0012 Sad kud ćemo, dundo, dobro moje?”
0013 Govori mu Kraljeviću Marko:
0014 ”Ne boj mi se, moj Miljenko sinko!
0015 Konak nam je u Budimu gradu,
0016 U sv’jetloga kralja budinskoga,
0017 Ondi nam je konak i večera.”
0018 To izrekli, udariše konje,
0019 Okrenuše Budimu b’jelomu.
0020 Kad su bili gradu na poglede,
0021 L’jepo Marko svjetuje Miljenka:
0022 ”O Miljenko, moje d’jete drago!
0023 Kad dođemo gradu na kapiju,
0024 Nać hoćemo sv’jetla kralja straže,
0025 Pitat će nam konje i oružje.
0026 Ne daj, sinko, konja ni oružja,
0027 Na konjima u grad ušetajmo,
0028 A na vratim straže darivajmo.
0029 Kad dođemo dvore pred kraljeve,
0030 Izić hoće sv’jetla kralja sluge,
0031 Pitat će nam konje i oružje,
0032 Konje dajmo, oružje ne dajmo,
0033 Pod oružjem u dvor ušetajmo.
0034 Đe nađemo kralja budinskoga,
0035 Gledaj dobro, moje d’jete drago!
0036 Mene Marka, mila dunda tvoga,
0037 Kako s’ budem kralju poklanjati,
0038 Kak’ ja budem, tako i ti, sinko!
0039 A ti više od dunda tvojega,
0040 Ljubi kralja u bijele ruke
0041 I ti reci kralju budinskomu:
0042 ” ”Prosti meni, sv’jetla kruno moja!
0043 N’jesam ovdi nikad dohodio,
0044 Od Budima ne znadem adeta,
0045 Ljube li se b’jele noge vaše,
0046 Ja bih vama i to učinio.” ”
0047 Tijem dođu gradu na kapiju,
0048 Dočekaše sv’jetla kralja straže,
0049 Pitaju im konje i oružje.
0050 Ne da Marko konja ni oružja,
0051 Neg dariva na vratima straže.
0052 I prođoše gradu kroz kapiju,
0053 Na konjima u grad uhodiše.
0054 Kad dođoše pred dvore kraljeve,
0055 Izišle su sv’jetla kralja sluge,
0056 Pitaše ima konja i oružje.
0057 Konje daše, oružje ne daše,
0058 Pod oružjem u dvor uhodiše
0059 K sv’jetlu kralju u treće tavane.
0060 Kad su došli u treće tavane,
0061 Prema njima kralju išetao.
0062 Marko mu se poklonio l’jepo,
0063 A za njime dijete Miljenko,
0064 Ljubi kralja u bijele ruke.
0065 Miljenko je krlalju govorio:
0066 ”Prosti mene, sv’jetla kruno moja!
0067 N’jesam ovdi nikad dohodio,
0068 Od Budima adete ne znadem,
0069 Ljube li se b’jele noge tvoje,
0070 A ja bih ti i to učinio,
0071 Ja bih tebi noge poljubio.”
0072 Govori mu kralju od Budima:
0073 ”O Miljenko, moj labude b’jeli!
0074 Ti si mi se l’jepo poklonio,
0075 Ko da si se ovdi porodio
0076 U Budimu, gradu bijelome.”
0077 Pa ih vodi za svjetle sopre,
0078 Za svijetle sopre zasjedoše,
0079 Tu se nosi pivo i jedivo.
0080 Monci služe oko sopre sv’jetle.
0081 Kad evo ti kraljice budinske,
0082 Sestre drage kralja budinskoga,
0083 Pa se njima pokloni lijepo,
0084 Sjede kralju bratu uz koljeno.
0085 Na nju gleda dijete Miljenko,
0086 Omilje mu kraljica budinska,
0087 Sestra draga budinskoga kralja,
0088 Od jada ga zaboljela glava.
0089 Niti pije, niti šta blaguje,
0090 Neg na dunda glavu naslonio.
0091 Govori mu Kraljeviću Marko:
0092 ”Što je tebi, moj Miljenko sinko!
0093 Koja se je tebi dogodila?
0094 Al te danas sunce obrvalo
0095 Lov loveći gori po zelenoj?”
0096 Govori mu dijete Miljenko:
0097 ”Mili dundo, Kraljeviću Marko!
0098 Nije mene sunce obrvalo
0099 Lov loveći gori po zelenoj,
0100 Neg me mori kraljica budinska,
0101 L’jepa ti je, milosan moj dundo!
0102 Da bi meni Bog i sreća dala,
0103 Da mi bude moja vjerenica.”
0104 Žo to bilo Kraljeviću Marku,
0105 Pa ba bili vrazi naučili
0106 I govori Miljenku neputu:
0107 ”Ostavi se, moje d’jete drago!
0108 Ti ne gledaj kraljicu budinsku,
0109 Ne da kralju rođene sestrice
0110 Za nijednog na sv’jetu junaka,
0111 Kojeg nije porodila majka
0112 I juančk’jem postisnula pasom,
0113 Da on pođe u zelene luge,
0114 Čak daleko pod Orlove St’jene,
0115 Đe orlova provire vodica,
0116 Koja baca valove krvave
0117 I udara u Orlove St’jene.
0118 Ko prepliva studenu vodicu
0119 Pod oružjem i pod kabanicom,
0120 I pod puškom malom i velikom
0121 I svijetlom sabljom okovanom,
0122 Da ispliva u Orlove St’jene.
0123 Pak se penje u St’jene Orlove.
0124 S onu stranu St’jena Orlovijeh,
0125 Ondi cvati Petrovo cvijeće.
0126 Ko ubere cvijeća Petrova,
0127 Donese ga Budimu b’jelome,
0128 Š njim daruje kralja budinskoga,
0129 On će njemu rođenu sestricu
0130 Za njegovu mladu vjerenicu.”
0131 Muči Miljen, ne govori ništa,
0132 Erbo misli, da će biti tako.
0133 Sve to kralju od Budima gleda,
0134 Pak dozivlje Kraljevića Marka:
0135 ”Što je tvomu neputu Miljenku,
0136 Što je na te glavu naslonio,
0137 Niti pije, niti šta blaguje?”
0138 Laže Marko kralju budinskomu:
0139 ”Ništa, kralju, sv’jetla kruno moja!
0140 Nego danas gori po zelenoj
0141 Žarko ga je sunce obrvalo,
0142 Pak ga malo glava zaboljela.”
0143 Kad to čuje kralju od Budima,
0144 Iza sopre na noge skočio,
0145 Pa mlađijem zapovjeda dava,
0146 Da odvedu Marka i Miljenka
0147 U odaje na meka dušeka,
0148 Da s’ odmore i borave sanka.
0149 U odaju odveše Miljenka,
0150 Staivše ga na meke dušeke,
0151 Pokraj njega Kraljevića Marka.
0152 Marko trudan i umoran bio,
0153 Zaspa Marko kako zaklan da je.
0154 Svi pospali po dvoru kraljevu,
0155 Ma ne spava dijete Miljenko,
0156 Neg se meka diže iz dušeka
0157 I kraljeve dvore prošetao
0158 Brez dubl’jera i brez kalauza,
0159 I nađe se pred dvorom kraljev’jem.
0160 Kad se nađe u mermer-avliji,
0161 Tu iznađe vrana konja svoga
0162 U avliji kralja budinskoga.
0163 Iz avlije konja izvodio,
0164 Meće mu se se Miljen na ramena,
0165 Udari ga preko b’jela grada
0166 I otide zelen u luge.
0167 A on Marko čudan san sasnio,
0168 Da je imo sivoga sokola
0169 Kod njegova ramena desnoga,
0170 Da je njemu soko poletio
0171 Čak daleko za goru na vodu,
0172 U hladnu se vodu utopio,
0173 Da ga veće nije ni vidio.
0174 Od sna se je plaho razbudio,
0175 Pak govori Kraljeviću Marko:
0176 ”O Miljenko, moje d’jete drago,
0177 Što sam snio i u snu vidio!
0178 Da sam imo sivoga sokola
0179 Kod mojega ramena desnoga,
0180 Da je meni soko poletio,
0181 Na daleko za goru na vodu,
0182 Da s’ u hladnu vodu utopio.
0183 Moj Miljenko, što bi ovo bilo?”
0184 Al se Marku niko ne ozivlje.
0185 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0186 Da se njemu niko ne ozivlje,
0187 Stade pipat po meku dušeku,
0188 To t’ Miljenka u dušeku nema.
0189 Kad to vidje Kraljeviću Marko,
0190 U srcu se junak zabolio,
0191 Od očiju suze oborio,
0192 Plače Marko svojega neputa:
0193 ”Ajme meni, do Boga miloga!
0194 Ko će doći Karlovcu b’jelomu,
0195 K sestri mojoj, majci Miljenkovoj?”
0196 Kako cvili Kraljeviću Marko,
0197 Čuo ga je kralju od Budima,
0198 Skočio se na noge lagane,
0199 Iz dušeka, u čemu se nađe,
0200 S voštenijem u ruci dubl’jerom,
0201 Na odaju Kraljeviću Marku
0202 I govori kralju od Budima:
0203 ”Što je tebi, Kraljeviću Marko!
0204 Što je tvomu Miljenku neputu?
0205 Ali ti je Miljen preminuo?”
0206 Ali mu je Marko govorio:
0207 ”Prođi me se, sv’jetla kruno moja!
0208 Dobavi mi voštena dubl’jera,
0209 Da ja bacam ruho i oružje,
0210 Da otiđem za gore na vode,
0211 Bit će mi se Miljen utopio.”
0212 Kad to čuje kralju od Budima,
0213 Tešk’jem se je čudom začudio,
0214 Pa mu nosi voštena dubl’jera.
0215 Brzo se je opravio Marko,
0216 Na se oblači svoje ruho tanko
0217 I njegovo oružje svijetlo.
0218 Sluge su mu konja izvodile,
0219 Metnuo se konju na ramena
0220 I otide za goru na vodu.
0221 A Miljenko, jadna njemu majka!
0222 Prije zore na vodu dopane,
0223 Prije zore dobra dva sahata.
0224 Ukraj vode konja ostavio,
0225 Bacio se u vodu studenu
0226 Pod oružjem i pod kabanicom
0227 I pod puškom malom i velikom,
0228 I pod britkom sabljom okovanom.
0229 Misli Miljen, da će preplivati.
0230 Dobro pliva od sred vode hladne.
0231 Kad je bio nasred vode hladne,
0232 Uzavrela voda na valove,
0233 Na valove modre i krvave,
0234 Triput gore bilo, nego prije.
0235 Ruho mu se vode napojilo
0236 I njegovo svijetlo oružje,
0237 Veće jadan plivati ne može,
0238 Priteško mu ruho i oružje.
0239 Š njim okreće studena vodica,
0240 Obrće ga tamo i ovamo,
0241 Dokle ga je u dno obrnula.
0242 Tonut stane, jadna njemu majka!
0243 Ištom zora zabijeli b’jela,
0244 U to doba Kraljeviću Marko
0245 Vidi dobra konja Miljenkova,
0246 Đe je vezan ukraj vode hladne,
0247 Pa je konju Marko besjedio:
0248 ”Đe s’, dorate, moja brza vilo!
0249 A đe ti je jada gospodare?”
0250 Dorat zvižde i u vodu gleda
0251 I on kaže, da se utopio.
0252 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0253 Sebe svlači do košulje tanke,
0254 Pa se baci u vodu studenu.
0255 Pliva Marko kako b’jela vila.
0256 Kad je bio posred vode hladne,
0257 Dobro svane i sunce ograne,
0258 U vodu se hladnu zagledao,
0259 Pod sobom je Miljenka vidio.
0260 Njori Marko vodi u dubine,
0261 Miljenku se kosa dobavio,
0262 Za kose ga rukom uhvatio,
0263 Pa ga vuče iz vode studene.
0264 U to doba kralju od Budima
0265 Su svojijeh dvanaes momaka,
0266 Viče kralju tanko glasovito:
0267 ”U životu je li ti Miljenko?”
0268 Govori mu Kraljeviću Marko:
0269 ”Bog će dati, sv’jetla kruno moja!
0270 Bog će dati, da će dobra biti,
0271 Nit se miče, niti sobom tiče.”
0272 Kad iz vode istegnu Miljenka,
0273 Dvije vatre ognja sastaviše,
0274 Među ognje postave Miljenka,
0275 Obrću ga s desne na lijevu,
0276 Oko živa ognja prigrijali.
0277 Izišla su puna dva sahata,
0278 Nit se miče, niti sobom tiče.
0279 Kad vidio Marko Kraljeviću,
0280 Cmili Marko kako zmija ljuta,
0281 Kose kida, grdi svoje lišce:
0282 ”Ajme meni, jadna moja majko!
0283 Ko će poći bijelu Karlovcu?”
0284 Kad su prošla puna dva sahata,
0285 Miljenko se micati počeo
0286 I svoje je oči otvorio.
0287 Kad vidio kralju od Budima,
0288 Da je Miljen u životu bio,
0289 Šalje monke put Budima grada,
0290 Da dovedu prebrze kovčije,
0291 A i štogod od potrebe što je,
0292 Što će kr’jepit na vodi Miljenka.
0293 Sluge sv’jetle kralja poslušale,
0294 Hitro pođu Budimu b’jelome,
0295 Dovedoše prebrze kovčije
0296 I sve, što je kralju naredio.
0297 Brzo došli, kovčije doveli
0298 I ponude od potrebe što je.
0299 Na vodi ga malo potkr’jepiše,
0300 Pa ga meću u kovčije tanke,
0301 Odvedu ga Budimu b’jelome
0302 U odaju kralja budinskoga.
0303 Dobavili hitre medikare,
0304 Da vidaju mladoga Miljenka.
0305 Oko njega obl’jeće kraljica,
0306 Sestra dragha kralja budinskoga.
0307 Glas do glasa, junak do junaka,
0308 To se čulo u Karlovcu b’jelom
0309 Do bijele kule Vojinove.
0310 Obaznala Miljenkova majka,
0311 Sestra draga Kraljevića Marka.
0312 Ne kazaše, kakono je bilo,
0313 Neg rekoše, da je preminuo
0314 U kraljevu dvoru bijelome.
0315 Te žalosti ko nije vidio,
0316 A od jadne Miljenkove majke,
0317 Toga niko kazat ne umije.
0318 Da s’ od grada ne skupe gospoda
0319 I tanahne dvore Vojinove
0320 Tažit jadnu majku Miljenkovu,
0321 Gotovo se pomamiti ćaše.
0322 Ali vele gospoda od grada:
0323 ”Umiri se, Miljenkova majko!
0324 Umiri se, nije preminuo,
0325 Vet boluje u kuli kraljevoj,
0326 U Budimu, gradu bijelome.”
0327 Al im ona da vjeruje ne će,
0328 Sva se u crno ruho oblačila,
0329 Sluge su joj konje opravile.
0330 Sva u crnu kako kukavica
0331 Bacila se konju na ramena
0332 I otide put Budima grada.
0333 Zdravo dođe Budimu b’jelome
0334 Na kapiju kralja budinskoga,
0335 Đe se straža na kapiji šeta.
0336 Božiju mu pomoć nazivala:
0337 ”Bog na pomoć, sv’jetla kralja stažo!
0338 Bi li meni pokazao pravo,
0339 Ko premine u dvoru kraljevu,
0340 Ovo vr’jeme od petnaes dana,
0341 Koga li su izn’jeli iz grada?”
0342 Govori joj sv’jetla kralja straža:
0343 ”Zdravo bila, sirota djevojko!
0344 Kad me pitaš, kazat ću ti pravo.
0345 Odi nije niko preminuo
0346 U kraljevu dvoru bijelome,
0347 Nit su koga izn’jeli iz grada,
0348 Neg boluje jedno monče mlado,
0349 Ima dunda Kraljevića Marka,
0350 On je roda od Vojinovića,
0351 Po imenu dijete Miljenko
0352 Iz Karlovca, bijeloga grada.”
0353 Kad to čula Miljenkova majka,
0354 Stoprv u nju duh uljego bio,
0355 Ruku baca u džepe svilene
0356 I povadi dvadeset dukata
0357 I dariva na vratima stražu:
0358 ”Na ti ovo, sv’jetla kralja stražo!
0359 Ako Bog da, da bude istina,
0360 Kad se vratim od Budima grada,
0361 Onda ću te darivati bolje.”
0362 Tijem pođe gradu kroz kapiju.
0363 Dokle dođe pred dvore kraljeve,
0364 Na prozoru kraljica djevojka,
0365 Sestra draga kralja budinskoga.
0366 Kad vidjela Miljenkovu majku,
0367 Miljenka je dozivat stanula:
0368 ”O Miljenko, milo moje drago!
0369 Nu t’ odovud drage sestre tvoje,
0370 Sva u crnu ruhu obučena.”
0371 Kad to čuje mlađahni Miljenko,
0372 Kraljici je Miljen govorio:
0373 ”Otkle sestra, draga dušo moja!
0374 Kad ja nemam brata ni sestrice?”
0375 Pa iznosi na prozore glavu
0376 Kad vidio milu svoju majku,
0377 Pa govori kraljici budinskoj:
0378 ”Ajme meni, draga moja dušo!
0379 Ovo ti je mila moja majka.”
0380 Pa potrče kuli niz skaline
0381 I Miljenko i djevojka mlada,
0382 Pa se majci poklone lijepo.
0383 Pod njom dobra konja uhitiše,
0384 Sa konja je na ruke primiše.
0385 Ide majka zagrlit Miljenka,
0386 Da ga ljubi lišce u bijelo,
0387 Ali prije na zemlju padnula.
0388 Prepade se kraljica budinska,
0389 Ona misli, da je preminula.
0390 Uzeše je ruke na bijele,
0391 Uniješe dvore u kraljeve,
0392 Staviše je meke na dušeke.
0393 Dobaviše hitra medikara,
0394 Da joj nude i ponude dade.
0395 A oko nje obl’jeće kraljica,
0396 Dok ustane Miljenkova majka
0397 Iz onoga mekoga dušeka,
0398 Pa se šeta po dvoru kraljevu
0399 S dragom sestrom kralja budinskoga
0400 I s Miljenkom, sinom rođenijem.
0401 Tu su stali nedjelju danaka,
0402 A Miljenko kralju govorio:
0403 ”Sv’jetli kralju, vjerna šuro moja!
0404 Ja ću poći put Karlovca s majkom.
0405 Neton zdravo u Karlovac dođem,
0406 Po Karlovcu kupit ću svatove,
0407 Nadaj mi se u prve nedjelje.”
0408 To izreče, pa se opraviše.
0409 Monci njima dobre konje izvedoše,
0410 Baciše se konjma na ramena,
0411 Sv’jetla kralja pratiše ih sluge
0412 I kraljica djevojka lijepa.
0413 Sve ih prati gradu kroz kapije,
0414 Na kapijam straže darovaše
0415 I pođoe zdravo i veselo.
0416 Kraljica se u Budim vratila
0417 Sa njezin’jem moncim i dvoranim,
0418 A Miljenko u Karlovac dođe.
0419 Za malahno Miljen počinuo.
0420 I to vr’jeme za dugo ne bilo,
0421 Kupi Miljen kićene svatove
0422 Sve po pušci i po desnoj ruci,
0423 Sve po izbor plemiće junake,
0424 Dobre konje trećom potkovane,
0425 Koji mogu stignut i ubjegnut.
0426 Pa otide iz Karlovca grada,
0427 Zdravo dođe Budimu b’jelome.
0428 Lijepo ga kralju pričekao,
0429 U bijele dvore ubjegnuli,
0430 A za pune sopre posjednuli.
0431 Tu se čini veliko veselje,
0432 Kralj udava rođene sestrice.
0433 Tu su stali dva tri b’jela dana.
0434 Kad to vidje dijete Miljenko,
0435 Haber dava svetskome čaušu.
0436 Čauš viče tanko, glasovito:
0437 ”O na noge, svi moji svatovi!
0438 Braćo moja, konje otpravljajte,
0439 Da idemo, da mi putujemo.
0440 Za Miljena, misliti će majka
0441 I za naska, njegove svatove,
0442 Da po putu n’jesmo poginuli,
0443 Da nas nije kogod napadnuo,
0444 Oteo nam blago i djevojku.
0445 Vet na noge, sivi sokolovi!”
0446 Kad to čuli kićeni svatovi,
0447 Svi svatovi na noge skočiše,
0448 Svoje dobre otpravljaju konje,
0449 A iz dvora iznose darove.
0450 Svakoga su l’jepo darovali,
0451 Svakom dali, što je za kog bilo,
0452 Baš i Marku Miljenkovu kumu,
0453 Kraljeviću Miljenkovu dundu,
0454 A đeveru pod v’jencem nevjestu
0455 I uza nju nebrojeno blago
0456 I tanahno u sanducim ruho.
0457 Zdravo idu gradu kroz kapiju
0458 Put Karlovca grada bijeloga.
0459 Zdravo idu put Karlovca grada,
0460 A prate ih hiljade soldata,
0461 Što ih sv’jetli kralju opremio,
0462 Da ih prate na pogled Karlovcu.
0463 Kad su bili Karlovcu na pogled,
0464 Soldati se na se uzvrnuše,
0465 A Miljenko u Karlovac dođe,
0466 Zdravo svoje dovede svatove
0467 I kraljice pod v’jencem djevojke.
0468 Tu izađe malo i veliko,
0469 Da mi gleda kitu i svatove
0470 I kraljicu nevjestu pod v’jencem.
0471 Kad dođoše dvore pred bijele,
0472 Miljenkova išetala majka,
0473 Pod nevjestom konja uhitila,
0474 A kraljicu na ruke primila:
0475 ”Dobro došla, draga nevo moja!”
0476 Pa je vodi dvore u bijele.
0477 Tu se čini veliko veselje,
0478 U Miljenka, u dvoru bijelu.
0479 Kad se mrkla nojca prihvatila,
0480 Razd’jele se kićeni svatovi,
0481 Svaki ide b’jelu dvoru svome.
0482 Osta Miljen s milom majkom svojom
0483 I s kraljicom, njegovom ljubovcom.
0484 I oni se l’jepo milovali
0485 Kak’ u glavi crne oči svoje.
0486 Umriješe, ne prekoriše se.
