Ženidba Iva kapetana

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba Iva kapetana

0001 Zaprosio Ivo kapetane
0002 Preko mora u Mletke latinske,
0003 U silnoga dužda Latinina,
0004 Ivo prosi, dužde mu je daje,
0005 Predade danak za đevojku.
0006 Brzo Ivo svadbu uglavio
0007 Dokle pođe i skupi svatove.
0008 Pođe Ivo na svoje dvorove,
0009 Tu počinu za neđelju danah
0010 I pokupi kićene svatove.
0011 No ga sitna knjiga dopanula
0012 Od njegove Latinke đevojke,
0013 U knjigu se Ivu pozdravila:
0014 „Čuješ li me, Ivo kapetane,
0015 Nemo’ vodit’ u Mletke svatove,
0016 No ih vodi u Kunar planinu;
0017 U neđelju koja prva dođe
0018 Dovedi stotinu Senjanah,
0019 Povede me od Udbinja Mujo ─
0020 U bapka me prekupi za blago!“
0021 Kad Ivana knjiga dopanula,
0022 Viđe vlašić što mu knjiga piše,
0023 Njemu bjehu na sakup svatovi,
0024 On okrenu stotinu svatovah.
0025 Otud ide dijete Jovane,
0026 Bješe momče od petnaes’ ljetah,
0027 On sablju o bedrici vuče,
0028 Nema majka do njega jedinoga ─
0029 To je sestrić Iva kapetana.
0030 A sestriću Ivan besjedio:
0031 „Kuj ti hoćeš, dijete Jovane?!
0032 O, sestriću, sjedi na dvorove!
0033 Ako će ti ujak poginuti,
0034 Na poklon ti sve njegovo blago“.
0035 No govori Jovan ujaku:
0036 „O, ujače, nijedni junače,
0037 Što mi blago i dvorove kažeš,
0038 Ne bi ti se u njih ustavio,
0039 I da mi daš blago Jankovića,
0040 Što ja ujnu okom viđeti neću!“
0041 Pa se ondolen podignuli,
0042 Zapadoše u Kunar planinu.
0043 Sva družina meterize grade,
0044 Do ne hoće Ivo kapetane,
0045 Te zapade nasred druma puta,
0046 Za kamenom i za džeferdarom.
0047 Ali idu kićeni svatovi,
0048 Oni zabun čine planinama.
0049 No družini Ivo govorio:
0050 „Čujete li me, moja braćo draga,
0051 Nemo’ koji pušku opaliti
0052 Dok ne pukne moga džeferdara,
0053 E sam njega dobro napunio ─
0054 Sedam majah zelenoga praha,
0055 Zrno jedno od pedeset dramah!“
0056 Sva družina njega poslušala,
0057 Ivo svate napuštio blizu,
0058 I upali sjajna džeferdara
0059 I pogodi Kovačinu Rama,
0060 Proz Rama Jelečković Muja,
0061 A proz Muja Tanković Osmana,
0062 Proz Osmana Mahmut-bega luda,
0063 Ludo čedo roda gospockoga,
0064 A proz njega staroga Jemin-agu,
0065 Pogodi ga u prsi široke.
0066 Jošt zrno probijat’ hoćaše,
0067 No je pašče kosti ukrutilo,
0068 Te se u stare kosti ustavilo.
0069 Kako puče puška Ivanova,
0070 Tu panula lazina Turakah.
0071 I tu puče stotina pušakah
0072 I obali stotinu Turakah.
0073 Viđeše se svati i Senjanin,
0074 Ubiše se ognjem iz pušakah,
0075 Dok planinu magla pritisnula,
0076 Ne vidi se konja ni junaka.
0077 Od svatovah niko ne uteče,
0078 Do uteče od Lijevna Mujo
0079 I uvede Latinku đevojku
0080 Na putalja konja golemoga.
0081 Od svatovah niko ga ne viđe,
0082 No ga viđe dijete Jovane
0083 I zami ga zelenom planinom.
0084 Dok đetetu noge okračale,
0085 Sjede momče, riječ besjedilo:
0086 „Divna li si, ujakova ujna,
0087 Jesi divna, nogo si tuđa!“
0088 Jovan je Turčinu govorio:
0089 „O, Turčine, rodila te kurva,
0090 Povrni se malo natragove
0091 Da bijeli medan dijelimo!“
0092 Ne smije se povrnuti Mujo,
0093 A tader ga ukori đevojka:
0094 „Kuj me hoćeš, od Lijevna Mujo,
0095 No izljezi đetetu na medan!“
0096 Izjede ga ukor i sramota,
0097 Od konja na dolinu skače,
0098 Skida tader Latinku đevojku,
0099 Er je sveza za jelu zelenu,
0100 Strah je njega da mu ne pomože,
0101 Pa izljeze Jovanu na medan,
0102 Đe se sreli, tu se udariše,
0103 Kudije Jovan udaraše,
0104 Onudije živi oganj skače,
0105 A ostra se đorda zavraćaše;
0106 No kudije udaraše Mujo,
0107 On po litru mesa osijeca,
0108 Do ruke mu crna krvca skače,
0109 Devet ranah udari Jovanu,
0110 Svaka rana od pede junačke.
0111 Stade padat’ Jovan na koljena,
0112 No ga gleda Latinka đevojka,
0113 Pa Jovanu riječ govorila:
0114 „Haj, Jovane, rđa te ubila!
0115 Da l’ ne vidiš, jadi ga viđeli,
0116 E ja na Muja pancijer košulja,
0117 Na koju sablja ne prijenja,
0118 No položi sablju povrh trave,
0119 Ne bi li mu noge ugrabio!“
0120 Pa na prešu posluša đevojku,
0121 Položi sablju povrh trave, ─
0122 Blago tome kome Bog pomaga! ─
0123 Obje mu je noge okinuo,
0124 Pade Ture na zelenu travu,
0125 Jovan mu glavu okinuo,
0126 Od ranah se Jovan prenemože,
0127 Pade momče na zelenu travu,
0128 Pa polako pobavučke pođe,
0129 Pa đevojci odriješi ruke.
0130 Nu mu ujna bila preboleća,
0131 Na dijete rane sagledala,
0132 Sa sebe dovati jaglaka
0133 I đetetu rane uvijala,
0134 Dok se rane krvcom ispunjale,
0135 Pred sobom ga bači na putalja,
0136 Zami ga zelenom planinom.
0137 Senjane Ivan okupio,
0138 Svaki mu je na broj izlazio,
0139 Ali su mu sedam poginuli
0140 I nema mu sestrića Jovana.
0141 On ga minu u planinu tražit’,
0142 Džeferdara nosi naopako
0143 I sestrića uz planinu tuži:
0144 „Lele mene, mio sestričiću,
0145 Što ću tvojoj jadnoj majci kazat’?!“
0146 Tader ga suze propanule,
0147 Začu ga dijete Jovane,
0148 Pa ujaku Jovan govorio:
0149 „Nemo’ kukat’, moj mio ujače,
0150 Evo vodim tvoju vjernu ljubu
0151 I oko nje sam rane dobio,
0152 Dobio sam puno devet rane,
0153 Bog neka zna oću li ostanuti,
0154 Hajde, ujače, medige da tražiš,
0155 A ja pođoh Senju bijelome!“
0156 Ivo pođe i medige nađe
0157 I dovede ih na luda Jovana;
0158 Vidali ga po godine danah,
0159 Dokle Jovan na noge skočio
0160 I na sebe opasa pojasa,
0161 Medizima ećimščinu plati.
0162 I to bilo kad se činilo.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća, Beograd, 1974.