Ženidba Iva Golotrba

0001 Vino pije od Janjoka kralju
0002 U Janjoku gradu bijelome,
0003 Šnjime pije tridest kapetana
0004 I trideset i tri dženerala;
0005 Al’ eto ti jednoga junaka,
0006 Na njemu je čudno odijelo:
0007 Kroz čakšire propala koljena,
0008 Kroz rukave propali laktovi,
0009 Kroz kapu mu perčin propadnuo;
0010 A na njemu ni košulje nema;
0011 Opasao mukadem pojasa,
0012 Za pojasom dvije Danickinje,
0013 Obadvije u čistome zlatu;
0014 O bedri mu duga palošina
0015 Od muškijeh puno devet pedi;
0016 Čudno njega po imenu viču:
0017 Od Janjoka Golotrbe Ivo.
0018 Kako dođe, Božju pomoć dade;
0019 Pom’koše se jedan do drugoga,
0020 Kod kralja mu mjesto učiniše;
0021 Dadoše mu tridest čaša vina,
0022 Ožđeldija i dobrodošnica,
0023 Popi Ivo, a ne skvasi brka.
0024 Okrenuše redom piti vino,
0025 Pa govori tridest kapetana:
0026 „O Ivane od Janjoka bila!
0027 „Jer s’ ne ženiš? Bog te ne ubio!
0028 „Ev’ nas ovđe tridest kapetana,
0029 „I trideset i tri dženerala,
0030 „U svakoga ima po đevojka,
0031 „U kog sestra, u kog mila šćerca,
0032 „Prosi, Ivo, u koga ti drago,
0033 „Svaki će ti curu pokloniti.”
0034 Al’ govori Golotrbe Ivo:
0035 „Vala vama, tridest kapetana;
0036 „Al’ sam Bogu jemin učinio,
0037 „Da se junak oženiti ne ću
0038 „Ni Latinkom ni Srpkinjom mladom,
0039 „Osim ćeri Glumca Osman-age,
0040 „Pobratime, iz Turske Udbinje.”
0041 Zgledaše se tridest kapetana,
0042 Zgledaše se, pa se osmjenuše.
0043 Mrsko bješe Golotrbu Ivu,
0044 Đe se njemu smiju kapetani;
0045 Ne šće šnjima više piti vina,
0046 Veće skoči na noge lagune,
0047 Pa on ode niz bijelu kulu,
0048 Paloš broji basamake redom;
0049 Ode pravo svojoj tankoj kuli,
0050 Pa otvora popete sepete,
0051 Te on vadi đuzel đeisiju,
0052 A na pleći tananu košulju,
0053 Do pojasa od čistoga zlata,
0054 Od pojasa od bijele svile;
0055 Po košulji dva jeleka tanka,
0056 A po njima zelenu dolamu,
0057 Na dolami trideset putaca;
0058 Po dolami toke i jeleke,
0059 Zlatne toke od oke četiri;
0060 A na glavu kalpak i čelenke,
0061 Jedan kalpak, devet čelenaka,
0062 I deseta faklja okovana,
0063 Iz nje su mu do tri pera zlatna,
0064 Što junaka biju po plećima,
0065 A pokraj nje krilo okovano,
0066 Što junaka brani od vremena,
0067 Od vremena i od vjetra ljuta;
0068 A na noge kovče i čakšire,
0069 Žute mu se noge do koljena;
0070 Žute mu se, kako u sokola;
0071 Pa pripasa mukadem pojasa,
0072 I za pojas dvije Danickinje
0073 Sve u čisto zaljevene zlato;
0074 I pripasa dugu palošinu;
0075 Pa on siđe niz tananu kulu,
0076 Te oprema u podrumu dora,
0077 Opremi ga, što se ljepše može:
0078 Ud’ri nanjga sedlo seratlijsko,
0079 Štono nose po krajini Turci,
0080 Objesi mu zlatne kuburlije,
0081 A gadare s obadvije strane;
0082 Pa se njemu baci na ramena,
0083 On okrenu kroz Janjoka grada,
0084 Ode pravo poljem Janjočkijem;
0085 Privati se Janjočkoga luga,
0086 A od luga u Ogorjelicu,
0087 U njoj ga je noćca uvatila,
0088 A u zoru pade pod Udbinju,
0089 Baš pod kulu Glumca Osman-age;
0090 Prokašlja se nekoliko puta
0091 Ispod kule Glumca Osman-age,
0092 Kad pogleda kuli na pendžere,
0093 Ukaza se na pendžeru ruka.
0094 Reče riječ Golotrbe Ivo:
0095 „Čija ruka ima na pendžeru?
0096 „ Il’ je ženska, il’ je đevojačka?”
0097 Progovara sa pendžera đevojka:
0098 „Nije ženska, već je đevojačka:
0099 „Jedne ćeri Glumca Osman-age.”
0100 Reče njojzi Golotrbe Ivo:
0101 „O Fatijo, ćeri Osmanova!
0102 „Ukaži se kuli na pendžere,
0103 „Da te vidim mrkijem očima,
0104 „Da ne žalim, Glumčeva Fatijo:
0105 „Triput sam te u oca prosio,
0106 „U tvog oca, Glumca Osman-age,
0107 „Ja te prosih, on mi te ne dade,
0108 „Sad sam poš’o u kršnu Kladušu,
0109 „Da ja prosim Mujinu Hajkunu,
0110 „Da je vodim, da se ženim njome.”
0111 Kad to čula Fatija đevojka,
0112 Onda bješe njemu besjedila:
0113 „Oj Boga ti, neznan seratlija!
0114 „Otkuda si, od koga li grada?”
0115 Progovara od Janjoka Ivo:
0116 „O Fatijo, lijepa đevojko!
0117 „Ja sam junak od Barata grada,
0118 „Ja sam dizdar u Baratu gradu,
0119 „Ja sam glavom od Barata Mujo.”
0120 Reče njemu lijepa đevojka:
0121 „Goni konja pred bijele are,
0122 „Čekaj baba iz planine moga,
0123 „Kad ja rečem, daće mene babo.”
0124 Veli Ivo lijepoj đevojci:
0125 „Oj Boga mi, Glumčeva Fatijo!
0126 „Ja sam Bogu jemin učinio,
0127 „Da t’ u oca više prosit’ ne ću:
0128 „Već ak’ hoćeš sa mnom vjekovati,
0129 „Čekaću te polu od sahata,
0130 „Dok se spremiš na tananoj kuli,
0131 „Da te bacim za se na dorata;”
0132 Pa okrenu pomamna dorina.
0133 Al’ govori Fatija đevojka:
0134 „Čekaj, Mujo, polu od sahata,
0135 „Sok se spremim na tananoj kuli.”
0136 Ivo svoga odsjede dorata,
0137 Pa on sjede polu od sahata;
0138 Stade zveka niz tananu kulu:
0139 Stoji zveka drobnijeh đerdana,
0140 Stoji škripa žutijeh kavada,
0141 Stoji klepet mestva i papuča,
0142 Al’ eto ti Fatije đevojke,
0143 Ona nosi u desnici ruci
0144 Baš bisage žutijeh dukata;
0145 U lijevoj nosi kupu vina,
0146 Da napoji od Barata Muja;
0147 Predanj metnu u zelenu travu,
0148 Poljubi ga u bijelu ruku,
0149 On đevojku među oči crne;
0150 Popi vino, a uze bisage,
0151 Pa ih baci na dorata svoga,
0152 Pa se doru na ramena baci,
0153 On Fatiji pruži desnu ruku,
0154 Pa je baci za se na dorata:
0155 Tri puta je opasao pasom,
0156 A četvrtom od mača kajasom;
0157 Pa okrenu brdu uz planinu.
0158 Kad iziđe brdu na planinu.
0159 Đe imaju druma tri-četiri:
0160 Koji Nišu, koji Šibeniku,
0161 Koji ide Baratu Turskome,
0162 Tada reče Glumčeva Fatija:
0163 „Oj čuješ li, od Barata Mujo!
0164 „Ja sam čula od baba mojega,
0165 „Kako stoje drumi na planini,
0166 „Ti nijesi druma pogodio,
0167 „Ti ne ideš Baratu Turskome,
0168 „Već Janjoku gradu kaurskome.”
0169 Al’ govori od Janjoka Ivo:
0170 „Oj đevojko, Glumčeva Fatijo!
0171 „Nije ovo od Barata Mujo,
0172 „Već ako si čula po čuvenju
0173 „Od Janjoka Golotrba Iva.”
0174 U to doba niz goru zelenu,
0175 Primiše se Janjočkoga luga;
0176 Al’ eto ti jednoga junaka
0177 Na vrančiću konju pomamnome,
0178 Krvave mu noge do koljena,
0179 A junaku ruke do ramena;
0180 Kako srete Golotrba Iva,
0181 Tako njemu Božju pomoć daje:
0182 Božja pomoć, Golotrbe Ivo!”—
0183 „ „Zdravo da si, od Barata Mujo!” ”
0184 Pa mu veli Golotrbe Ivo:
0185 „Dokle si mi, Mujo, prolazio?
0186 „Jesi l’ iš’o do Janjoka moga?
0187 „Kamo tebe družina ostala?”
0188 Veli njemu od Barata Mujo:
0189 „Oj Boga mi, Golotrbe Ivo!
0190 „Išao sam Janjoku tvojemu,
0191 „Odveo sam do trideset druga,
0192 „A katane mene pripaziše,
0193 „Sve mi tridest druga pogubiše;
0194 „Ja posjekoh trideset i četiri,
0195 „Pa utekoh na vrančiću mome.
0196 „Dokle si ti prolazio, Ivo?
0197 „Jesi l’ bio do Barata moga?
0198 „Kamo tvoja družina ostala?
0199 Veli njemu Golotrbe Ivo:
0200 „Ja nijesam ni im’o družine,
0201 „Osim Boga i dorata moga,
0202 „Spustio se malo u Udbinju,
0203 „Do pod kulu Glumca Osman-age,
0204 „Izmamio Glumčevu Fatiju,
0205 „I evo je za mnom na doratu.”
0206 Progovori Glumčeva Fatija:
0207 „Crn ti obraz, od Barata Mujo,
0208 „Među braćom sjutra na divanu,
0209 „K’o što ti je danas na mejdanu!
0210 „Na tvoje me ime prevario:
0211 „Ne kaže se Golotrbe Ivo,
0212 „Već se kaže od Barata Mujo.”
0213 Kad to začu od Barata Mujo,
0214 Onda Ivu bješe besjedio:
0215 „Za što kurvo, Golotrbe Ivo!
0216 „Tuđe ime ti uzimaš na se,
0217 „Te ti mamiš Turkinje đevojke?”
0218 Pa poteže pušku iz kubura,
0219 Ne udara Golotrba Iva,
0220 Da đevojku krozanj ne ubije,
0221 Već dorata među oba oka;
0222 Pade dorat u zelenu travu
0223 I pritište nogu Ivanovu;
0224 Kotrlja se Golotrbe Ivo,
0225 Na Ivanu teško zveči perje,
0226 A katane vranca uplašile,
0227 Nagoni ga od Barata Mujo,
0228 Da Ivanu osiječe glavu,
0229 Nagoni ga, a vranac zazire;
0230 Dok se malo poizvadi Ivo,
0231 Pa poteže pušku od pojasa,
0232 Preko sebe dade vatru živu:
0233 Loša Muju sreća priskočila:
0234 Pogodi ga među oke čarne,
0235 Odr’ješi se od konja dorata,
0236 Pa on vata vranca Mujagina,
0237 Svoje sedlo na njeg’ preturio,
0238 Pa se baci njemu na ramena,
0239 Baci za se Turkinju đevojku,
0240 Pa on ode lugom pjevajući,
0241 Osta Mujo nogom kopajući;
0242 Privati se polja Janjočkoga,
0243 A stražari njega pripaziše,
0244 Na muštuluk kralju otidoše:
0245 „Evo, kralju, Golotrba Iva,
0246 „I on jaše vranca Mujagina.”
0247 Ne vjeruje od Janjoka kralju,
0248 Dok ne viđe crnijem očima,
0249 A kad viđe crnijem očima.
0250 On obori tridest baljemeza,
0251 Pa Ivana među oči ljubi.
0252 Velik kralju šenluk učinio,
0253 Kao da je zemlju zadobio.
0254 Ivan vodi u crkvu đevojku,
0255 Pokrsti je, i vjenča je za se,
0256 Odvede je u bijele dvore,
0257 Pa je ljubi, kadgođ se probudi.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 73-79.