Женидба Ива Голотрба

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Вино пије од Јањока краљу
0002 У Јањоку граду бијеломе,
0003 Шњиме пије тридест капетана
0004 И тридесет и три џенерала;
0005 Ал’ ето ти једнога јунака,
0006 На њему је чудно одијело:
0007 Кроз чакшире пропала кољена,
0008 Кроз рукаве пропали лактови,
0009 Кроз капу му перчин пропаднуо;
0010 А на њему ни кошуље нема;
0011 Опасао мукадем појаса,
0012 За појасом двије Даницкиње,
0013 Обадвије у чистоме злату;
0014 О бедри му дуга палошина
0015 Од мушкијех пуно девет педи;
0016 Чудно њега по имену вичу:
0017 Од Јањока Голотрбе Иво.
0018 Како дође, Божју помоћ даде;
0019 Пом’коше се један до другога,
0020 Код краља му мјесто учинише;
0021 Дадоше му тридест чаша вина,
0022 Ожђелдија и добродошница,
0023 Попи Иво, а не скваси брка.
0024 Окренуше редом пити вино,
0025 Па говори тридест капетана:
0026 „О Иване од Јањока била!
0027 „Јер с’ не жениш? Бог те не убио!
0028 „Ев’ нас овђе тридест капетана,
0029 „И тридесет и три џенерала,
0030 „У свакога има по ђевојка,
0031 „У ког сестра, у ког мила шћерца,
0032 „Проси, Иво, у кога ти драго,
0033 „Сваки ће ти цуру поклонити.”
0034 Ал’ говори Голотрбе Иво:
0035 „Вала вама, тридест капетана;
0036 „Ал’ сам Богу јемин учинио,
0037 „Да се јунак оженити не ћу
0038 „Ни Латинком ни Српкињом младом,
0039 „Осим ћери Глумца Осман-аге,
0040 „Побратиме, из Турске Удбиње.”
0041 Згледаше се тридест капетана,
0042 Згледаше се, па се осмјенуше.
0043 Мрско бјеше Голотрбу Иву,
0044 Ђе се њему смију капетани;
0045 Не шће шњима више пити вина,
0046 Веће скочи на ноге лагуне,
0047 Па он оде низ бијелу кулу,
0048 Палош броји басамаке редом;
0049 Оде право својој танкој кули,
0050 Па отвора попете сепете,
0051 Те он вади ђузел ђеисију,
0052 А на плећи танану кошуљу,
0053 До појаса од чистога злата,
0054 Од појаса од бијеле свиле;
0055 По кошуљи два јелека танка,
0056 А по њима зелену доламу,
0057 На долами тридесет путаца;
0058 По долами токе и јелеке,
0059 Златне токе од оке четири;
0060 А на главу калпак и челенке,
0061 Један калпак, девет челенака,
0062 И десета факља окована,
0063 Из ње су му до три пера златна,
0064 Што јунака бију по плећима,
0065 А покрај ње крило оковано,
0066 Што јунака брани од времена,
0067 Од времена и од вјетра љута;
0068 А на ноге ковче и чакшире,
0069 Жуте му се ноге до кољена;
0070 Жуте му се, како у сокола;
0071 Па припаса мукадем појаса,
0072 И за појас двије Даницкиње
0073 Све у чисто заљевене злато;
0074 И припаса дугу палошину;
0075 Па он сиђе низ танану кулу,
0076 Те опрема у подруму дора,
0077 Опреми га, што се љепше може:
0078 Уд’ри нањга седло сератлијско,
0079 Штоно носе по крајини Турци,
0080 Објеси му златне кубурлије,
0081 А гадаре с обадвије стране;
0082 Па се њему баци на рамена,
0083 Он окрену кроз Јањока града,
0084 Оде право пољем Јањочкијем;
0085 Привати се Јањочкога луга,
0086 А од луга у Огорјелицу,
0087 У њој га је ноћца уватила,
0088 А у зору паде под Удбињу,
0089 Баш под кулу Глумца Осман-аге;
0090 Прокашља се неколико пута
0091 Испод куле Глумца Осман-аге,
0092 Кад погледа кули на пенџере,
0093 Указа се на пенџеру рука.
0094 Рече ријеч Голотрбе Иво:
0095 „Чија рука има на пенџеру?
0096 „ Ил’ је женска, ил’ је ђевојачка?”
0097 Проговара са пенџера ђевојка:
0098 „Није женска, већ је ђевојачка:
0099 „Једне ћери Глумца Осман-аге.”
0100 Рече њојзи Голотрбе Иво:
0101 „О Фатијо, ћери Османова!
0102 „Укажи се кули на пенџере,
0103 „Да те видим мркијем очима,
0104 „Да не жалим, Глумчева Фатијо:
0105 „Трипут сам те у оца просио,
0106 „У твог оца, Глумца Осман-аге,
0107 „Ја те просих, он ми те не даде,
0108 „Сад сам пош’о у кршну Кладушу,
0109 „Да ја просим Мујину Хајкуну,
0110 „Да је водим, да се женим њоме.”
0111 Кад то чула Фатија ђевојка,
0112 Онда бјеше њему бесједила:
0113 „Ој Бога ти, незнан сератлија!
0114 „Откуда си, од кога ли града?”
0115 Проговара од Јањока Иво:
0116 „О Фатијо, лијепа ђевојко!
0117 „Ја сам јунак од Барата града,
0118 „Ја сам диздар у Барату граду,
0119 „Ја сам главом од Барата Мујо.”
0120 Рече њему лијепа ђевојка:
0121 „Гони коња пред бијеле аре,
0122 „Чекај баба из планине мога,
0123 „Кад ја речем, даће мене бабо.”
0124 Вели Иво лијепој ђевојци:
0125 „Ој Бога ми, Глумчева Фатијо!
0126 „Ја сам Богу јемин учинио,
0127 „Да т’ у оца више просит’ не ћу:
0128 „Већ ак’ хоћеш са мном вјековати,
0129 „Чекаћу те полу од сахата,
0130 „Док се спремиш на тананој кули,
0131 „Да те бацим за се на дората;”
0132 Па окрену помамна дорина.
0133 Ал’ говори Фатија ђевојка:
0134 „Чекај, Мујо, полу од сахата,
0135 „Сок се спремим на тананој кули.”
0136 Иво свога одсједе дората,
0137 Па он сједе полу од сахата;
0138 Стаде звека низ танану кулу:
0139 Стоји звека дробнијех ђердана,
0140 Стоји шкрипа жутијех кавада,
0141 Стоји клепет мества и папуча,
0142 Ал’ ето ти Фатије ђевојке,
0143 Она носи у десници руци
0144 Баш бисаге жутијех дуката;
0145 У лијевој носи купу вина,
0146 Да напоји од Барата Муја;
0147 Предањ метну у зелену траву,
0148 Пољуби га у бијелу руку,
0149 Он ђевојку међу очи црне;
0150 Попи вино, а узе бисаге,
0151 Па их баци на дората свога,
0152 Па се дору на рамена баци,
0153 Он Фатији пружи десну руку,
0154 Па је баци за се на дората:
0155 Три пута је опасао пасом,
0156 А четвртом од мача кајасом;
0157 Па окрену брду уз планину.
0158 Кад изиђе брду на планину.
0159 Ђе имају друма три-четири:
0160 Који Нишу, који Шибенику,
0161 Који иде Барату Турскоме,
0162 Тада рече Глумчева Фатија:
0163 „Ој чујеш ли, од Барата Мујо!
0164 „Ја сам чула од баба мојега,
0165 „Како стоје друми на планини,
0166 „Ти нијеси друма погодио,
0167 „Ти не идеш Барату Турскоме,
0168 „Већ Јањоку граду каурскоме.”
0169 Ал’ говори од Јањока Иво:
0170 „Ој ђевојко, Глумчева Фатијо!
0171 „Није ово од Барата Мујо,
0172 „Већ ако си чула по чувењу
0173 „Од Јањока Голотрба Ива.”
0174 У то доба низ гору зелену,
0175 Примише се Јањочкога луга;
0176 Ал’ ето ти једнога јунака
0177 На вранчићу коњу помамноме,
0178 Крваве му ноге до кољена,
0179 А јунаку руке до рамена;
0180 Како срете Голотрба Ива,
0181 Тако њему Божју помоћ даје:
0182 Божја помоћ, Голотрбе Иво!”—
0183 „ „Здраво да си, од Барата Мујо!” ”
0184 Па му вели Голотрбе Иво:
0185 „Докле си ми, Мујо, пролазио?
0186 „Јеси л’ иш’о до Јањока мога?
0187 „Камо тебе дружина остала?”
0188 Вели њему од Барата Мујо:
0189 „Ој Бога ми, Голотрбе Иво!
0190 „Ишао сам Јањоку твојему,
0191 „Одвео сам до тридесет друга,
0192 „А катане мене припазише,
0193 „Све ми тридест друга погубише;
0194 „Ја посјекох тридесет и четири,
0195 „Па утекох на вранчићу моме.
0196 „Докле си ти пролазио, Иво?
0197 „Јеси л’ био до Барата мога?
0198 „Камо твоја дружина остала?
0199 Вели њему Голотрбе Иво:
0200 „Ја нијесам ни им’о дружине,
0201 „Осим Бога и дората мога,
0202 „Спустио се мало у Удбињу,
0203 „До под кулу Глумца Осман-аге,
0204 „Измамио Глумчеву Фатију,
0205 „И ево је за мном на дорату.”
0206 Проговори Глумчева Фатија:
0207 „Црн ти образ, од Барата Мујо,
0208 „Међу браћом сјутра на дивану,
0209 „К’о што ти је данас на мејдану!
0210 „На твоје ме име преварио:
0211 „Не каже се Голотрбе Иво,
0212 „Већ се каже од Барата Мујо.”
0213 Кад то зачу од Барата Мујо,
0214 Онда Иву бјеше бесједио:
0215 „За што курво, Голотрбе Иво!
0216 „Туђе име ти узимаш на се,
0217 „Те ти мамиш Туркиње ђевојке?”
0218 Па потеже пушку из кубура,
0219 Не удара Голотрба Ива,
0220 Да ђевојку крозањ не убије,
0221 Већ дората међу оба ока;
0222 Паде дорат у зелену траву
0223 И притиште ногу Иванову;
0224 Котрља се Голотрбе Иво,
0225 На Ивану тешко звечи перје,
0226 А катане вранца уплашиле,
0227 Нагони га од Барата Мујо,
0228 Да Ивану осијече главу,
0229 Нагони га, а вранац зазире;
0230 Док се мало поизвади Иво,
0231 Па потеже пушку од појаса,
0232 Преко себе даде ватру живу:
0233 Лоша Мују срећа прискочила:
0234 Погоди га међу оке чарне,
0235 Одр’јеши се од коња дората,
0236 Па он вата вранца Мујагина,
0237 Своје седло на њег’ претурио,
0238 Па се баци њему на рамена,
0239 Баци за се Туркињу ђевојку,
0240 Па он оде лугом пјевајући,
0241 Оста Мујо ногом копајући;
0242 Привати се поља Јањочкога,
0243 А стражари њега припазише,
0244 На муштулук краљу отидоше:
0245 „Ево, краљу, Голотрба Ива,
0246 „И он јаше вранца Мујагина.”
0247 Не вјерује од Јањока краљу,
0248 Док не виђе црнијем очима,
0249 А кад виђе црнијем очима.
0250 Он обори тридест баљемеза,
0251 Па Ивана међу очи љуби.
0252 Велик краљу шенлук учинио,
0253 Као да је земљу задобио.
0254 Иван води у цркву ђевојку,
0255 Покрсти је, и вјенча је за се,
0256 Одведе је у бијеле дворе,
0257 Па је љуби, кадгођ се пробуди.