Žena bez srca/6

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

PRVI ČIN
◄   V VI VII   ►

VI

PREĐAŠNjI

Dr. JAKŠIĆ (Preleteo je pogledom preko pisma): Kolega Ljubičić piše da bi rad bio jesenas da saopšti u Lekarskom društvu svoja iskustva u lečenju raka serumom.
DR. PERIŠIĆ: Doduše interesantna, ali već dovoljno iscrpena tema.
DR. NOVAK: Pravo da vam kažem ja sam kod te bolesti izgubio svako poverenje prema serum-terapiji.
DR. STEFANOVIĆ: Ja sam od uvek samo u nož verovao.
DR. PERIŠIĆ: U nož verujemo svi pa ipak ne sme se ni nož uzeti kao jedno sretstvo.
DR. JAKŠIĆ (Pošto je pročitao i ono pismo ženskom rukom pisano, diže se naglo i nrlo uzbuđen): Ovo je... ja ovo ne razumem... ovo je tako čudna stvar!
DR. NOVAK: To vas je pismo nešto uznemirilo, kolega?
DR. JAKŠIĆ (Primetno uzbuđen): Više nego uznemirilo... ja ne umem da se priberem, ne umem da savladam uzbuđenje.
DR. STEFANOVIĆ: No, eto vam opravdanja za onaj vaš princip da operator ne treba da čita poštu pre no svrši operaciju. Da vam je to pismo došlo pre operacije?
DR. JAKŠIĆ: Ja se odista ne bi smeo da prihvatim noža. Jer ovo, gospodo.... verujte... nije obična stvar... ja nisam dovoljno pametan!... Ne znam da ko ne zbiva šalu sa mnom, ali to bi bila tako gruba šala!
DR. PERIŠIĆ: Recite nam bar šta je u tom pismu, ako to nije kakva tajna?
DR. JAKŠIĆ: Vi bi mi se nasmejali ili bar ne bi verovali... kao što i ja ne znam: zaslužuje li stvar ovo uzbuđenje koje je izazvalo kod mene ili i ja treba da se nasmejem?
DR. PERIŠIĆ: Dakle, recite nam u čemu je, pa da se zajedno nasmejemo.
DR. JAKŠIĆ: Ovo pismo, gospodo, za koje vam maločas rekoh da je ženskom rukom pisano piše mi jedna pokojnica. Da, gospodo, piše mi osoba koja je pre tri meseca umrla.
DR. STEFANOVIĆ (Slatko se smeje): To je odista interesantna korespodencija.
DR. PERIŠIĆ: Još ako je to i pacijent.... No, hvala lepo, ako bi počeli da mi pišu svi moji pokojni pacijenti.
DR. STEFANOVIĆ: To ne može ništa drugo biti do jedna vrlo neukusna šala.
DR. PERIŠIĆ: Šalje li vam pokojnica i adresu za odgovor?
DR. NOVAK: Ja mislim da je adresa svih pokojnica post restante.
DR. JAKŠIĆ: Ja bih vrlo rado pristao uz vas, gospodo, da stvari dam neozbiljan značaj ali... vidite, ima tu izvesnih okolnosti... na primer... ovo je isti onaj rukopis kojim su bila pisana prva ljubavna pisma koja sam nekada, u mladosti dobivao.
DR. PERIŠIĆ: E, sad već prelazimo na drugi teren. Čim je u stvar umešana ljubav tim samim je tu i lukavstvo, mislim žensko lukavstvo i, tada su mnoge stvari, koje bi inače mogle biti nejasne, same sobom objašnjavaju...
DR. JAKŠIĆ: Po sredi ne može biti lukavstvo. Žena koja mi ovo piše i koja mi je nekada, u mladosti, istim rukopisom pisala ljubavna pisma, ležala je pre tri meseca mrtva na mome operacionom stolu.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 82 godine.