Žena bez srca/31
XVI
DR. JAKŠIĆ, ONA
DR. JAKŠIĆ (Pošto jo žena otišla): Čuste li ovu ženu?
ONA (Ona je dosad, slušajući majku, najpre digla glavu pa, interesujući se sve više, uzdigla se i na ruci. Sad se mirno, pribrano, kao pobeđena zver diže i prilazi Jakšiću): Čula sam.
DR. JAKŠIĆ: Svaku, svaku njenu reč?
ONA: Čula sam.
DR. JAKŠIĆ: Nije potrebno ni jednu njenu reč da vam ponovim?
ONA: Ne!
DR. JAKŠIĆ: E Tada! (Skida sa čiviluka jedan beli bolnički mantil) Obucite ovu odeću! (Raširi i pridržava)
ONA (Gleda ga ne razumevajući)
DR. JAKŠIĆ (Odlučnije): Obucite ovu odeću!
ONA (Oblači): A zatim?
DR. JAKŠIĆ: A zatim... (Obgrli je) Hajde, pođite da vas odvedem.
ONA: Kuda?
DR. JAKŠIĆ: Tamo... kraj postelje samrtnikove.
ONA (Trgne se): Tamo?
DR. JAKŠIĆ: Da, tamo!
ONA (Pogleda ga duboko u oči): Ne!
DR. JAKŠIĆ: Tamo na postelji leži mladić kome, i ako uspelom operacijom, još nije pomoženo. On još uvek lebdi između života i smrti. Njemu treba mnogo, vrlo mnogo moralne snage da, bi se u borbi sa smrću održao. Tu moralnu snagu daće mu sreća, jedan delić sreće... dajte mu je! Svaki osmeh koji ga ozari sa vašega prisustva kraj njegove postelje, biće jedan korak bliže njegovom spasenju. Spasite ga, on vam je zadahnuo dušu onda kada ste već bili namenjeni mrtvačnici.
ONA: A uvreda?
DR. JAKŠIĆ: Čuste li šta kaže ona bedna i teško uvređena žena: život je stariji od svake uvrede.
ONA (Lomi se, bori sama sa sobom. najzad savlađujući se odluči): Vodite me!
DR. JAKŠIĆ (Obgrli je i odvodi levim vratima)
3 A V E S A
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|