Žena bez srca/19

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

DRUGI ČIN
◄   III IV V   ►

IV

DR. JAKŠIĆ, ONA

DR. JAKŠIĆ (Vraća se stolu i staje pred onom sklopljenom knjigom o kojoj je maločas bila reč. Hteo bi da je otvori i učini to, ali je odmah ponova sklopi)
ONA (Na vratima): Jeste li sami?
DR. JAKŠIĆ (Prijatno iznenađen): Oh, da? O, da!
ONA (Ulazeći): Znam da vam je neprijatno kada vas ovde uznemiravam pa sam naročito izabrala ovaj sat kad primate pacijente. (Skida šešir) Ovako je mnogo zgodnije, ako bi ko naišao vi recite da sam pacijent.
DR. JAKŠIĆ: Pa vi to i jeste!
ONA (Sedajući koketno u fotelju): No, dakle, da čujem od čega bolujem?
DR. JAKŠIĆ: To je lako utvrditi i bez pregleda.
ONA: Ha, ha, ha! Znate li šta bi mi činilo naročito zadovoljstvo?
DR. JAKŠIĆ: Da čujem!
ONA: Sedite, sedite ovde kraj mene.
DR. JAKŠIĆ (Sedne na naslon od fotelje).
ONA: Činilo bi mi naročito zadovoljstvo da dovedem kakvoga doktora u zabunu. Da mu se požalim na primer na lupanje srca, da skinem odelo i on da mi nasloni glavu na grudi i da sluša... da sluša... sluša... i da ne čuje ništa. Ha, ha, ha!
DR. JAKŠIĆ (Obgrli joj glavu): Mene na taj način ne bi doveli u zabunu.
ONA: Eh?
DR. JAKŠIĆ: Kadgod sam naslonio glavu na vaše grudi ja sam čuo lupanje svoga srca.
ONA: A moga?
DR. JAKŠIĆ: Vi ga nažalost nemate.
ONA: Gle, ama zar vi smete to tako reći: ,,vi ga na žalost nemate!“. Ličite mi na razbojnika koji je pljačke radi upalio crkvu pa se vajka kako nema sad, na žalost, gde da se pomoli Bogu.
DR. JAKŠIĆ: Opljačkao sam mrtvo srce.
ONA: Sad drugi put, a prvi put?
DR. JAKŠIĆ: Bilo prvi ili drugi put, ja vam dugujem srce. Zar ne rekoste sami da vam dugujem srce?
ONA: No, pa vratite mi ga!
DR. JAKŠIĆ: To bi hteo, oh, još kako bih hteo.
ONA: Ali niste kadri?
DR. JAKŠIĆ: Bio bih; ljubav je kadra sve. Tu moć ste joj i vi sami priznali, jer vam je zadahnula život u mrtvo telo. Bio bih kadar, ali vi velite osećate se sretniji bez srca (Uzima je za ruke).
ONA: Istina je pa... ipak, moram vam priznati da ima momenata kada bi poželela da imam srce.
DR. JAKŠIĆ: Poželeli?... Recite mi kada, koji su to momenti?
ONA: Kada osetim da me neko iskreno voli, poželela bi da i ja njega mogu iskreno voleti.
DR. JAKŠIĆ (Grli je): Jeste li to poželeli kadgod od kad ste sa meni vratili?
ONA: No, no, no... hoćete valjda da vam ljubav izjavljujem... Ostavite to... volite me i eto... to je dosta. Ne tražite od mene što ne mogu dati.
DR. JAKŠIĆ: Uložiću sve napore svoje, sve znanje svoje, svu ljubav svoju, samo da vam vratim srce u grudi.
ONA: Na operacionom stolu?
DR. JAKŠIĆ: Ah, ne, draga moja. Srce nije onaj mali mišić tamo. Srce je kult, vaspitanje, oblagorođena priroda, srce je...
ONA: A to sve meni nedostaje, je l’ te?
DR. JAKŠIĆ: Ne, ali je sve to kod vas podivljalo. Razočarenje u životu često podivlja instinkte. Valja vas opitomiti, valja vas vratiti sebi, svojoj prirodi.
ONA: Mislite da ćete uspeti?
DR. JAKŠIĆ: Nadam se, jer verujem u moć ljubavi.
ONA: Pa ipak... zato vam treba mnogo žrtava podneti.
DR. JAKŠIĆ: Više zar no što ih podnosim?
ONA: Više, oh, mnogo više! Žena je nenasita žrtava koje se za nju čine. Ja sam ljubomorna.
DR. JAKŠIĆ: Oh, kako bi mi to godilo. Gde ima ljubomore tu ima i ljubavi. To je dobar znak.
ONA: Ali, ne tumačite to kao dobar znak. Nije to ljubomora, ja sam samo sebična.
DR. JAKŠIĆ: To je ipak to! Recite, recite mi na koga ste ljubomorni?
ONA: Na te knjige, na te eksperimente], na onaj operacioni sto. Posvećujete svemu tome više pažnje no meni.
DR. JAKŠIĆ: To je moj poziv... moja dužnost...
ONA: Poziv, dužnost! Žena ne pita za pozive i dužnosti... Zar za vas poziv i dužnost smeju biti preči od mene?
DR. JAKŠIĆ: To ne bi bila više žrtva, to bi bilo odricanje.
ONA: Da, da, da, odricanje... našli ste zgodnu reč. Odite da vas nagradim što ste našli tako zgodnu reč. (Podnosi mu usne koje on poljubi) Tek kada se odrečete sami sebe, verovaću vam da pripadate meni..
DR. JAKŠIĆ (Brižno): Tek tada?
ONA: Samo tada!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 81 godina.