Žena bez srca/10
X
PREĐAŠNjI bez DR. JAKŠIĆA
DR. PERIŠIĆ: No, kako vam se cela ova stvar dopada?
DR. NOVAK: Gospodo, nezgodno mi je reći, ali bi ovo mogla biti pojava iz Kraft-Ebingove oblasti.
DR. STEFANOVIĆ: Vi stvari pridajete veći značaj no što ga ima. U celoj toj stvari nema ničeg neobičnog — samo ono malo sanjalačke ljubavi kolege Jakšića.
DR. PERIŠIĆ: To je baš ono što me iznenađuje.
DR. NOVAK: Ne znam jeste li ga posmatrali kad je govorio o mrtvoj ženi, kako je njegov pogled sanjalački lutao, kako mu je čelo sjalo nekom mladošću i zanosom. Interesantno, vrlo interesantno! Ja ga s te strane nisam poznavao.
DR. PERIŠIĆ: Ja sam ga, pravo da vam kažem, smatrao kao strogo ozbiljnog naučnika.
DR. STEFANOVIĆ: Vi, kolega, zaboravljate, da je to još mlad. čovek! I, zar najzad naučnik ne sme voleti?
DR. PERIŠIĆ: Ne, kolega.
DR. STEFANOVIĆ: Poznavajući vašu gospođu ja sam uveren da ste se vi oženili iz ljubavi, a imate izvesno o sebi mišljenje da ste ozbiljan čovek koji se bavi naukom.
DR. PERIŠIĆ: Ta da...
DR. STEFANOVIĆ: Pa vidite, kod sebe ste pristali da izmirite tu svoju ozbiljnost a...
DR. NOVAK (Koji je prišao stolu za pisanje i posmatrao srce): Ne razumem samo, zašto je kolegi Jakšiću trebalo da konzervira ovo srce u špiritusu?
DR. PERIŠIĆ: Vidite, vidite; ima tu neke sentimentalnosti i poezije. Hteo je da sačuva srce koje je prvi put za njim zakucalo.
DR. NOVAK: I Drži ga ovde, na svom stolu za pisanje kako bi mu uvek bilo pred očima.
DR. PERIŠIĆ: Poezija, kažem vam, poezija.
DR. STEFANOVIĆ: Slušajte! Koliko se ja sećam Jakšić je odista kao maturant pisao stihove... jest, jest, sećam se dobro... pisao je stihove.
|