Žela moba gospodar Lazara,
Vazdan žela, vazdan prepjevala;
To ne pjeva seja Lazareva.
Pitala je ljuba Lazareva:
"Jer ne pjevaš, sejo Lazareva? 5
Il' je tebi snop širok,
Il' je tebi srp golem,
Il' je tebi snaga malaksala?"
Al' govori seja Lazareva:
"Nije meni snop širok, 10
Nije mi ni srp golem,
Nije meni snaga malaksala,
Jarko nam je sunce prigrijalo,
Provenu mi neven i kadipa[1]!"
Al' govori ljuba Lazareva: 15
"Ne budali, sejo Lazareva,
Do l' ti idi dvoru bijelomu,
Pa uzimaj vedro olagano,
Pa pomuzi do devet ovaca,
Pa ti zalij neven pod jeliku!" 20
To je seja snaje poslušala;
Ona ide dvoru bijelome,
Ona svoju prevarila snaju;
Ona neće vedro olagano,
Uze prelu u desnicu ruku, 25
Ona ide u goru zelenu,
Ona dođe pod jelu zelenu,
Kako stade, nako čedo pade!
Kad s' obazru Lazareva seka,
Al' to ide bratac na konjicu; 30
Baca prelu pod zelenu jelu,
A vretence u zelenu travu,
Pa poteče uz goru zelenu,
Za njom Lazo na konju zelenu!
Al' govori Lazo sa konjica: 35
"Bogom tebi, sestrice jedina!
Ajde sa mnom, dvoru bijelome;
Ti urani jutrom na vodicu,
Pa s' pofali svojoj drugarici:
"Moja drugo, da ti nešto kažem - 40
Sinoć mi se snaja porodila,
Jutros čedo kruva zaiskalo!"
