ŽDRALI
Sunce tinja kroz oblake,
Šume rude, trava vene,
U okolo ćute njive
I poljane ostavljene.
Usamljeni vetar bludi,
Po poljani tek se čuju
Klici gore iznad mene,
Kada ždrali proputuju —
Jest, nekada, dok je bilo
Neiskusno srce mlado,
Kako li bih poleteo
Za ždralima i ja rado.
Onde, kamo oni lete,
Sunce sija. cveta cveće —
Al’ za njima mene više
Prazna želja ne pokreće:
Kako tamo s cvećem stoji,
Kako zora tamo rudi,
Ne znam — al’ zlo mora biti,
Kad su ljudi svuda ljudi...
