Pase ovce Eva Radojeva,
Tri jutarca do žarkog sunašca.
Kad četvrto jutro osvanulo,
A žarano sunce zastajalo,
Pitala ga Eva Radojeva:
"Oj, žarano, đe si zastajalo?"
"Zastajalo čudo gledajući:
Đe umire jedinac u majke.
Njemu majka više glave sjedi,
Suze briše, belu knjigu piše,
Kosu reže, belu knjigu veže,
Suze tare, belu knjigu šalje;
Pa je šalje na devet gradova,
Da mu dođe sve devet sestara,
Ne piše im da je umro bajo,
Već im piše da se ženi bajo.
Svaka seja konja osedlala,
A najmlađa konja i sokola.
Kad su došli blizu bela dvora -
Ne čuju se dude i svirale,
Ne čuju se kićeni svatovi,
Već se čuju drveni majstori,
I čuje se grlo materino.
Svaka seja tu je priplakala,
A najmlađa mrtva zemlji pala.
