Žalbu čini Starina Novače,
Kad se odmetnu gori Romaniji
Su njegova trideset ajduka:
„Braćo moja, trideset ajduka,
Da vi vakat i vrijeme kažem, 5
Što me danas spremi u ajduke:
Orah, kopah ne daše mi Turci,
Pasah ovce, poklaše ih vuci,
Uzeh pušku, odoh u ajduke;
Evo ima sedam godin' dana, 10
Od kako sam na Hercegovini;
Robih, palih, a sijekoh glave.
Na se dadoh goru Romaniju
I prokletom drumu čavlenku,
Kud putuju od Udbine Turci 15
A put turske Foče i Taslidže.
Sve razbijah careve mirije
I sjeka`sam po drumova Turke.
Evo, braćo, sada da vi kažem:
Nastanih se kamenoj pećini 20
U prostranu goru Romaniju;
Imah brata čiču Radivoja
I Grujicu jedinoga sina,
Tu živjesmo da sedam godina.
Grujicu sam odgojio sina, 25
Pošto sam ga divno odgojio,
Neće sa mnom više u ajduke,
No s' odmetnu dijete Grujica,
Ostavi me gori Romaniji.
Braćo moja, trideset ajduka! 30
Više jesam junak ostario,
Ostario megdan ostavio;
U Grujicu ne nadam se sina,
Radivoje čiča preminuo.
Sad sam pao u teške okove. 35
Ne znam šta ću od života svoga!
Zaista mi došlo poginuti
I pričekat' Krajinovića Muja,
Kad naiđe od turske Udbine.
Da on Foči ide i Teslidži, 40
Da on nosi careve mirije,
Neću li se š njime udesiti,
Neću li mu glavu pogubiti,
Ili moju tuna ostaviti.“
No ga teše trideset ajduka: 45
„Nemoj tako, Starina Novače,
Evo tebe trideset ajduka
Mjesto sina Novaković Gruja.
Štogođ rečeš sve ćemo slušati,
Kudgođ rečeš svi ćemo oditi.“ 50
I na tome, te, ga ustaviše
I ne ide da čeka Turčina,
No ostade gori Romaniji.
Starost ga je velja priklopila,
Ma ga služe trideset ajduka, 55
Sve ga služe ka' no' oca svoga
Mjesto sina Novaković Gruja.
