Žalbu čini Starina Novače,
Kad se odmetnu gori Romaniji
Su njegova trideset ajduka:
„Braćo moja, trideset ajduka,
Da vi vakat i vrijeme kažem, 5
Što me danas spremi u ajduke:
Orah, kopah ne daše mi Turci,
Pasah ovce, poklaše ih vuci,
Uzeh pušku, odoh u ajduke;
Evo ima sedam godin' dana, 10
Od kako sam na Hercegovini;
Robih, palih, a sijekoh glave.
Na se dadoh goru Romaniju
I prokletom drumu čavlenku,
Kud putuju od Udbine Turci 15
A put turske Foče i Taslidže.
Sve razbijah careve mirije
I sjeka`sam po drumova Turke.
Evo, braćo, sada da vi kažem:
Nastanih se kamenoj pećini 20
U prostranu goru Romaniju;
Imah brata čiču Radivoja
I Grujicu jedinoga sina,
Tu živjesmo da sedam godina.
Grujicu sam odgojio sina, 25
Pošto sam ga divno odgojio,
Neće sa mnom više u ajduke,
No s' odmetnu dijete Grujica,
Ostavi me gori Romaniji.
Braćo moja, trideset ajduka! 30
Više jesam junak ostario,
Ostario megdan ostavio;
U Grujicu ne nadam se sina,
Radivoje čiča preminuo.
Sad sam pao u teške okove. 35
Ne znam šta ću od života svoga!
Zaista mi došlo poginuti
I pričekat' Krajinovića Muja,
Kad naiđe od turske Udbine.
Da on Foči ide i Teslidži, 40
Da on nosi careve mirije,
Neću li se š njime udesiti,
Neću li mu glavu pogubiti,
Ili moju tuna ostaviti.“
No ga teše trideset ajduka: 45
„Nemoj tako, Starina Novače,
Evo tebe trideset ajduka
Mjesto sina Novaković Gruja.
Štogođ rečeš sve ćemo slušati,
Kudgođ rečeš svi ćemo oditi.“ 50
I na tome, te, ga ustaviše
I ne ide da čeka Turčina,
No ostade gori Romaniji.
Starost ga je velja priklopila,
Ma ga služe trideset ajduka, 55
Sve ga služe ka' no' oca svoga
Mjesto sina Novaković Gruja.
Izvor
Luburić, Andrija, Zbirka narodnih pesama. Arhiv Srbije, Beograd, Žalba Starine Novaka na Grujovu neposlušnost, IX, br. 101.
