Žabe, panj i hidpa
| ←Petao, lisica i kokoške | Žabe, panj i hidpa Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Dve žabe (prva basna)→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Žabe živjahu u jednom ritu u neprestanom nesoglasiju i meždousobnoj kavgi. Počnu želiti sebi poglavara, koji bi ih u dobap poredak postavio. Padne po slučaju jedan veliki panj u rit. Onda se one uplaše i stanu za neko vreme mirovati. No videći potom da se panj ne miče, počnu opet zlo živiti. Tada im se pošlje hudra koja ih načne hvatati i proždirati. Od toga vremena žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se god sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša, mnogo govore a ništa ne tvore, i zato od njihova sovjeta ništa se dobro ne rađa.
Žabe ovde predstavljaju takove narode koji bez nauke i dobrih zakona živu u smušteniju. Panj znači lenive poglavare koji leže kao nečuvstveni, niti su kadri što dobro učiniti. Hidra se priupodobljava mučitelju koji smiri ljude, ali im sam zlo tvori.
Uči nas ova basna, dakle, da rod čelovečeski ne može blagopolučan biti niti u beznačalstvu i pustom samovoljstvu, niti pak pod vladjeteljem lenivim, koji za svoje podane niti mari nit se stara, niti, na konac, pod mučiteljem koji ih samo proždire. Hoće se, dakle, car! No car prosvešten, trudoljubiv, pravedan, čelovekoljubivi otac, prosvetitelj i premudri zakonodavac naroda svoga. Ščastljiv narod kojemu milostivo nebo takovoga vladjetelja pošlje! No tada je uprav ščastljiv i dostojan imati ga kad ga ljubi kako o c a, rado sluša i povinuje mu se.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|