Epitafi u dragačevskim selima: Tijanje
Epitafi u dragačevskim selima: Tijanje su svedočanstva prepisana sa krajputaša i starih nadgrobnih spomenika u selu Tijanje (Opština Lučani).
Crkva
[uredi]Spomenik Josifu Milovanoviću (†1827) (Tijanje - crkva)
- 1810. zdje soveršisja Hram
- svjatago V[eliko] M[učenika] Prokopija
- s trudom svjaščenika
- JOSIFA MILOVANOVIĆA – POPOVIĆA
- bivšeg žitelja tijanjskog
- paroha istog hrama
- gdje mošti ovog pokojnika
- s niže ovog natpisa uz hram počivaju.
- Prestavio se u večnost
- 14 septembra 1827 godine.
- Ovaj spomen podiže mu
- blagodarni sin ego
- Petronije Popović.
Krajputaši
[uredi]Krajputaš Savku Milovankoviću (†1876) (kraj puta Tijanje – Zeoke)
- Ovaj spomenik
- pokazuje ime krabrog voinika
- I-ve čete Dragačevskog bataljona
- SAVKA MILOVANKOVIĆA
- iz Tijanja
- koi pogibe na Suvom rtu
- 17. jula 1876 god.
- boreći se s Turcima
- za veru i otačastvo srpsko:
- Spomenik podiže
- sinovac njegov Mića Milovanković
- iz Tijanja
- Pisa Đorđe V. Mitrović
Krajputaš Milutinu Gavriloviću (†1913) (kraj puta Tijanje – Zeoke)
- Ovaj spomenik
- pokazuje našeg brata
- MILUTINA GAVRILOVIĆA
- iz Tijanja
- bivšeg hrabrog vojnika
- 4 čete 1 bataljona 10 pešadijskog puka
- stalnog kadra
- koji ratova protiv Turaka 1912.god.
- Poginu za dobro otadžbine
- u borbi protiv Arnauta
- u selu Vasjatu u Arbaniji
- 13 septembra 1913 g.
- u 21 godini svoje mladosti
- Bog da ga prosti
- Spomen mu podigoše:
- brat Miljko;
- žena Dragojla;
- sin Dragiša
- i kćer Desanka u
- 1921 g.
- Pisa Đorđe V. Mitrović
- 16 – 9 – [1]921 g.
Krajputaš braći Dragutinu (†1912) i Dragiši (†1915) (Tijanje, kraj puta)
- Ovaj spomen
- pokazuje dva brata
- pok. Dragutina i Dragišu
- DRAGUTIN
- poživi 24. g.
- a kao vojnik 10 puk
- poginuo u Draču 1912. god.
- Dragiša poživio 20 god.
- poginuo kao kadrovac
- 1915 god u Albaniji
- Ovaj spomen podigoše im
- braća Joviša Milutin i Dragomir
Krajputaš Dragoljubu Stančiću (†1915) (kraj puta Tijanje – Zeoke)
- Spomenik ovaj
- pokazuje srpskog ratnika
- DRAGOLjUBA STANČIĆA
- iz Tijanja
- rođen 1895 god.
- Bivši vojnik Kruševačkig
- rezernih trupa, mladića.
- Kao regrut stupijo je u rat
- protiv Austrijanaca 1914 god.
- a poginu na bojnom polju,
- hrabro boreći se
- i braneći svog kralja i otadžbinu,
- položi svoj život
- 10 septembra 1915 god.
- u 21 godini mladosti svoje
- Spomen podiže mu
- verna supruga Zorka
- i kćer Koviljka
- 1927. god.
Krajputaš Aleksiju Protiću (†1916) (kraj puta Tijanje – Negrišori)
- Večiti uspomenik
- oslobodijocu ove zemlje
- ALEKSIJE Ž. PROTIĆ
- zemljodelac iz Negrišora
- rođen 11 – II – 1879 god.
- Izvrsan prestavnik kmet sela,
- a rezerni narednik
- mitraljeskog odeljenja 10 p. puka II poz;
- u evropskom ratu
- u putu kući iz Francuske
- na Solunski položaj
- u borbi sa morskim dubinama
- poginuo 23 Oktombra 1916 godine.
- Po sudbini Boga nije imao poroda.
- Spomenik ovaj spodižemu
- ožalošćena supruga Sofija
Krajputaš Velisavu Kulaševiću (†1916) (kraj puta Tijanje – Zeoke)
- Za slobodu
- Zbogom otac, zbogom majko
- i vi zbogom sestre mile
- ja otidok da za navek
- sebi stvorim zadužbinu
- za slobodu ja sam pao
- i za srpstvo život dao
- odvojig se ovog sveta
- od 20 svojih leta
- A sloboda znate šta je
- koja miran život daje
- Daleko tamo kraj mora,
- tamo ležim ja
- VELISAV KULAŠEVIĆ
- iz ovog sela.
- Rođen 22 marta 1894 god.
- a poginuo 20 marta 1916 god.
- kao vojnik I čete I bataljona 11 puka
- Poginuo kroz Albaniju
- u ostupanju k moru i Solunu
- Na sve strane cveta cveće
- mene moji videt neće
- jer, daleko ja sam osto
- pokraj puta spomen posto.
- Zamislite braćo mila
- što je bila Evropska sila
- moralo je biti tako
- jer živeti nije bilo lako.
- Odakle sam znate rodom
- ja pozdravljam mojim grobom.
- Roditelji moji mili
- vi ste dar otadžbini priložili.
Krajputaš Milisavu Kulaševiću (†1916) (kraj puta Tijanje – Zeoke)
- Zdravo, zdravo brate mili
- svud zajedno mi smo bili
- teške muke smo patili
- dok smo Srpstvo izbavili
- Zdravo, zdravo, brate Veljo
- moja bratska verna željo
- pokraj tebe svud sam stao
- i s tobom sam život dao
- Sve što si mi brate reko
- sve na to si pravo steko
- za zasluge tvoje brate
- eto stojim sve uzate
- MILISAV KULAŠEVIĆ
- iz ovog sela,
- rođen 23 decembra 1897. g.
- a poginuo 1. aprila 1916 g.
- u Francuskoj od nemačke vojske
- kao regrut
- Oj Srpkinje mile sestre
- lepo cveće vi naberite
- i na moj spomen donesite
- ja sam mlađan za vas pao
- i za vas sam život dao
- u najlepše doba cveta
- u 20 svojig leta.
- U najlepše doba svoje
- ja ostavih roditelje moje
- da tuguju i da plaču
- jer su izgubili snagu jaču.
- Ko će njima kuću raditi
- i ko će ig lebom raniti
- da li ima srca koga
- da im prizna osim boga.
- Eto braćo sve je tako
- njima sada nije lako.
- Nas dvojica braće mile
- naše misli složne bile.
- U željama radnim postigli bi
- da nas ratno vreme ne pogubi.
- Moj grob ostade daleko
- u Francuskoj ko što reko.
- Roditelji moji dobri
- ja pozdravljam mojim grobom
- a otac mi pozdrav prima
- slava vama junacima.
- Ova dva spomenika
- podigoše im
- otac Milenko
- i zet Dobrosav Miletić
- i majka Jelka
- i sestre Milja, Đuka i Stoja
- 1922 god.
Krajputaš Milovanu Milovankoviću (†1918) (kraj puta Tijanje – Zeoke)
- Spomen ovaj što na bregu sija
- i ovde se diže
- braćo i sestre priđite mu bliže
- i viđite šta sve ovde piše
- Spomen pokazuje ime
- MILOVANA Lj. MILOVANKOVIĆA
- iz Tijanja
- bivšeg vojnika 2-ge pozicijone baterije
- šumad. divizije koji požive 38 god.
- A braneći svoju otadžbinu
- umre u ropstvu u gornjoj Madžarskoj
- u varoši Nadmeđiri
- 13. aprila 1918 god.
- I tamo je sahranjen.
- Bog da mu dušu prosti.
- Ovaj spomen podigoše
- mu njegova supruga Stoja
- i sinovi Dragutin, Despot i Andrija
- Milovanković
- Pisa Tihomir D. Petronijević
- iz Lisica u 1930. g.
Seosko groblje
[uredi]Spomenik Milovanu Simeunoviću (†1848) (Tijanje – seosko groblje)
- 1848
- Ovde počiva
- rab boži
- MILOVAN SIMEUNOVIĆ
- ž. sela tijanja
- poživi 45 G.
- umre 19. F.
Spomenik Gavrilu Milosavljeviću (†1849) (Tijanje – seosko groblje)
- 1849
- Ovde Počiva
- Rab Božii
- GAVRIL Z. MILOSAVLjEVIĆ
- Žitel Tijanski.
- Poživi 37 g
- pr 15 Avg:
- pisa radisav čikiriz
- sela rtiu
Spomenik Zagorki Popović (†1849) (Tijanje – seosko groblje)
- 1849
- Ovde počiva
- raba božija
- ZAGORKA
- supruga Petronija popovića
- ž. sela Tijanja
- požive 32 L:
- prestavise 16 No[v]e[mbra]
Spomenik devojci Jovani Puzić (†1850) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovde počiva
- Raba Božija
- JOVANA
- devica bivša,
- isprošena
- u Rudničku Nahiju
- S: Milićevce
- kći počivšeg
- Dmitra Đor: Puzića
- žitelja Tijanjskog:
- požive 18 g:
- umre 12 Oktombra
- 1850 leta
Spomenik Jovanu Iliću (†1855) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovde Počiva
- rab Boži IOVAN ILIĆ
- Žitel Tijanski
- Ž : 22 G :
- umre 15 Junija 1855.
Spomenik Milisavu Petroviću (†18??) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovde Počiva
- Rab Boži
- MILISAV PETROVIĆ
- Bivši kmet
- i Ž:S: Tijanja
- poži: 56. G:
- i umre 21 de:
Spomenik Stefanu Stanišiću (†1880) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovde počiva
- Rab Boži
- STEFAN Đ. STANIŠIĆ
- iz Tijanja
- bivši kmet
- i predsednik Opštine tijanjske
- više godina
- koji je poživio 73 god.
- A prestaviose u večnost
- 26 aprila 1880. g.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj mu spomen podiže
- njegov sin Milovan
Spomenik Mari Stančić (†1888) (Tijanje – seosko groblje)
- O ti tamni grobu
- primi mene u utrobe tvoje
- gde ću mlada venuti u mraku
- MARA
- kćer Janićija Stančića
- i majke Katarine
- iz ovog sela Tijanja
- kojaje poživela 18 G.
- prestavila se u večnos
- 30 Juna 1888 G.
- Ovaj spomenik
- podiže joj otac i majka
- i braća joj Lesandra i Nastas
Spomenik Jovanu Popoviću (†1890) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovde
- kod ovog nadgrobnog spomenika
- u mračnom grobu mirno počivaju
- telesno smrtni ostatci
- pravoslavnog Hrišćijanina
- JOVANA POPOVIĆA
- žitelja ovog sela Tijanja
- bivšeg hrabrog ratoborca
- u srpsko turskom ratu
- u 1876. 7 i 8. godine
- koije časno i pošteno
- poživeo 60. god.
- a prestavise u vječnost 1890. g.
- Bog da mu oprosti dušu
- Spomen ovaj podižemu
- njegov blagodarni sin
- Milosav Popović
Spomenik Ljubomiru Popoviću (†1892) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovde počivaju
- posmrtni ostatci
- LjUBOMIRA POPOVIĆA
- iz Tijanja
- koi se na žalos i tugu
- svoje verne supruge,
- porodice i poznanika
- preseli iz vremenog
- u večni život
- 24 maja 1892 g.
- u 41. g. svog života
- On je poznat u okolini
- kao valjani pisar po: sudova
- u kom je zvanju i umro:
- Svi koji su snjim
- opštinske poslove obavljali
- i od njega pomoći tražili
- rećiće mu – mirno ti kosti ležale:
- lakati budi zemlja
- Spomen ovaj podižemu
- verna supruga Mirosava
- i kćer Krstina koja ćega do veka žaliti
- Pomenime Gospode
- u carstvu tvome
Spomenik Vitomiru Jovanoviću (†1905) (Tijanje – seosko groblje)
- Pod ovim krstom
- mirno počivaju
- utruđene kosti božijeg
- VITOMIRA JOVANOVIĆA
- rođenog 7-og septembr: 1863 G.
- u ovom selu Tijanju
- a umro 19-og februara 1905 god.
- Pokojnik bioe u ovom selu kmet
- i dugogodišnji pisar
- u više opština
- sa čega je zaslužio da mu svaki kaže
- – Bog da ga prosti
- Spomenuga supruga
- Stanisava sa njiovom decom
- i zadružni brat Ljubomir
Spomenik Petru Petroviću (†1909) (Tijanje – seosko groblje)
- Tek što Srpsku ja odslužik vojsku
- i naumih uzeti devojku
- al se tužan majci ne veselih
- već rodbinu teško ja ucvelih
- sad večito liju suze
- što me mlada Gospod uze
- PETAR P. PETROVIĆ
- časan i pošten
- žitelj sela Tijanja
- koji se u najlepšem cvetu
- mladosti svoje
- u 22 god. prestavise u večnos
- 23 decembra 1909 god.
- Bog da mu dušu oprosti, Amin
- Ovaj tužni spomen podižumu
- brat Tihomir
- i mati Kruna
Spomenik Bogosavu Mitroviću (†1914) (Tijanje – seosko groblje)
- Oj putniče namerniče
- dužnos zove
- da pročitaš reči ove
- za slobodu braće mile
- pod tuđinom koji cvile
- na bojištu ja sam pao
- i za Srpstvo život dao
- BOGOSAV MITROVIĆ
- iz Tijanja
- bivši narednik 4 čete
- I bataljona 10. puka 1. Poziva
- koji ratova
- 1912 god. sa Turcima,
- 1913 sa Bugarima,
- a poginuo hrabro boreći se
- prot. Austrijanaca na Šapcu
- 5 Avgusta 1914 god.
- u 27 god. mladosti svoje
- Bog da ga prosti
- Ovaj spomen podiže mu
- tužna majka Radojka
- i braća Svetislav i Srećko
Spomenik Komnenu Jovanoviću (†1914) (Tijanje – seosko groblje)
- Ej Srbine brate mijo,
- zajedno sam s tobom bijo,
- i dužnos te sama shvata,
- da pomeneš svoga brata,
- za slobodu otečestva,
- na bojištu mene nesta,
- u krvavoj ljutoj bitci
- na položaj Konatici,
- kod Kosmaja brate mili,
- odužih se otadžbini.
- KOMNEN JOVANOVIĆ
- iz Tijanja
- kaplar 4 čete 1 bataljona 10 puka
- stalnog kadra
- rođen 2 maja 1892 g.
- A poginu u ratu
- prot. Austro-Nemaca
- za spas otadžbine
- 17-og novembra 1914 god.
- Slava mu
- Ovaj spomen podiže
- mu mati Stanisava
- i zet Živan Dimitrijević
Spomenik Mića Milovanović (†1915) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovde počiva naš mili
- i nikad ne prežaljeni otac
- MIĆA M. MILOVANOVIĆ
- iz tijanja,
- biv. Odbornik
- i kmet Tijanjski
- koji časno i pošteno
- poživi 60 God.
- A umrije marta 1915. godine
- Bog damu dušu prosti
- Ovaj Spomen podigošemu
- sinovi Dragan i Đulisav
- i supruga Petrija M.
Spomenik Jakovi Stančiću (†1918) (Tijanje – seosko groblje)
- Pred ovim ladnim spomenom
- u ovom mračnom grobu
- zemaljskom dvoru
- počivaju kosti dičnog Srbina
- i uvaženog građanina
- JAKOVA STANČIĆA
- bivšeg žitelja
- i časnog domaćina iz Tijanja
- koje više godina
- bivao kmet ovog sela.
- Časno i pošteno poživi 72 god.
- a prestavise u večnost 1918 god.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podižumu
- sin Dobrivoje
- i sna Jelisavka
Spomenik Stanojki Jovanović (†1918) (Tijanje – seosko groblje)
- Tek što počeg raditi
- i darove spremati
- pokosime smrtna kosa
- ne požali što sam rosa
- STANOJKA
- ćerka Raje i pok. Ljubomira Jovanovića
- iz Tijanja
- koja u najlepšem cvetu mladosti
- u 17 god. preseli u večnos
- 21 Novembra 1918 god.
- na žalos rodu svome
- Ovaj spomen podiže joj
- mati Rajka
- svak Milić
- i sestra Ilinka
Spomenik braći Popović – Milisavu (†1920) i Bogosavu (†1915) (Tijanje – seosko groblje)
- Ovaj spomen
- pokazuje dva imena,
- dva brata rođena
- MILISAV i BOGOSAV
- sinovi poč. Milosava A. Popovića
- iz Tijanja
- Prvi je obveznik 4 čete I-og bataljona
- 10. puka Kadrovskog.
- Učestvovao u ratu 1912 – 1918 god.
- od teškig ratnig napora
- razbolese dođe svojoj kući
- i umre 25 Septembra 1920 g.
- u 24 g. svoje mladosti
- Drugi je obveznik
- 2 čete I. bataljona 10. p. puka Kadrovskog
- Učestvovao u ratu 1912 – 1915.
- od teškig ratnig napora
- razbole se i umre
- u varoši Prištini
- u Bolnici 1915 g.
- Tamo je i saranjen
- Slava mu
- Sve što smo otadžbini dužni
- to smo i dali
- za nju smo u bojnom polju pali
- Spomen im podižu
- ožalošćeni brat Dobrosav
- i sna Milunka
Spomenik Dobrosavu Kulaševiću (†1922) (Tijanje – seosko groblje)
- U ovom grobu žalosnom dvoru
- počivaju smrtni ostatci
- DOBROSAVA
- sina Milenka Kulaševića iz Tijanja
- O mili brate zemnoga sveta
- pročitaj spomen mog kratkog veka
- kao cveće kad povene slana
- mene tužnog u malo zemana
- pokri crna zemlja i zelena trava
- U svojih 19 godina
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomenik podigoše mu
- otac Milenko
- i zet Dobrosav
- i majka Jelka
- i sestre Milja Đuka i Stoja
- 1922 g.
Spomenik Dragiši Jovanoviću (†1922) (Tijanje – seosko groblje)
- DRAGIŠA V. JOVANOVIĆ
- rođen 1899 G. u Tijanju
- poživi na ovome svetu 25 godina
- časno i pošteno.
- Po osluženju svoga roka u vojsci,
- dođe svojoj kući
- i podleže opakoj bolesti Jektiki,
- a posle dvogodišnjeg,
- ali teškog bolovanja,
- na rukama svoje
- za vek ožalošćene majke
- ispusti svoju nevinu dušu neženjen
- 11 maja 1922 G.
- Bog da mu dušu prosti
- Ovaj spomen podiže mu
- mati Stanisava
- i zet Živan Davidović
Izvor
[uredi]- Nikola Nika Stojić, Dragačevski epitafi: zapisi sa nadgrobnika i krajputaša, 2. dopunjeno izdanje, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak 2011.