Gaće vezla Eli Beli Saća,
Vezla i je devet godin' dana
Sa svojije devet drugarica,
Uvezla je devet tovar’ blaga.
To se čudo nadaleko čulo, 5
To začuo od Udbinje Mujo,
Al’ eto ti Muja od Udbinje:
„Salamaleć[1], Eli Beli Saćo!" —
„Aleć sslam[2], od Udbinje Mujo.” —
„Odi, Saćo, da se opkladimo 10
U mog đogu i u tvoje gaće,
Da zajedno noćcu prenoćimo,
Jedpo drugom leđa okrenemo!”
Večeraše i akšam klanjaše,
Pa legoše u meke dušeke. 15
Kad je bilo oko pola noći,
Zaspa Mujo k’o janje zaklano,
A ne more Eli Beli Saća,
Pa govori od Udbinje Muji:
„A Boga ti, od Udbinje Mujo, 20
Okreni se ako Boga znadeš!”
A to Mujo aje i ne aje.
Ražljuti se Eli Beli Saća,
Pa govori od Udbinje Muji:
„Okreni se, otpala ti leđa! 25
Zagrli me, usale ti ruke!
Poljubi me, istrula ti usta!
Ujedi me, ispali ti zubi!”
Kad ujutru bio dan osvanu,
Dap osvanu i sunce ogranu, 30
Povikuje od Udbinje Mujo:
„Odi brže, seize Jovane,
Idi meni dovedi đogata
Da ja idem bijeloj Udbinji,
Da ja nosim gaće kavgalije!” 35
Al’ eto ti seiza Jovana
I on vodi đogu od mejdana;
I uzjao Mujo od Udbinje,
I on ode bijeloj Udbinji
I odnese gaće kavgalije. 40
Al' govori Eli Beli Saća:
„Vrat' se, Mujo, ako Boga znadeš,
Vrati meni gaće kavgalije,
Evo tebi deset kesa blaga
A za moje gaće kavgalije!” 45
A to Mujo aje i ne aje,
Ode Mujo bijeloj Udbinji
I odnese gaće kavgalije;
Ode Saća na bijelu kulu,
Pa govori svojoj staroj majci: 50
„Ster' mi, majko, mekans dušeke,
Ne steri mi dugo ni široko,
Ne vele mi dugo bolovati —
Danas danak i sutra do podne;
Zov' mi majko odže i adžije, 55
Okupaj me đulsijom vodicom,
Utri mene rumenom ružicom!”
To izusti, a dušicu pusti.
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 253-255.
