Elegija jedne svinje
| Elegija jedne svinje Pisac: Vojislav Ilić |
Kakva je to zbrka? Šta se ovo radi?!
Domaćin me gleda, smeši se i sladi.
Taj običaj ružan odavno se vodi,
Svinja uvek strada kad se Hristos rodi.
Ja preturam knjige iz vremena stari',
I nalazim tamo različite stvari.
Pravoslavni ovi kad god Božić slave,
Prvo motka zvekne preko moje glave.
Bilo ti je svašta, svakojakih čuda -
Pravoslavna svinja nesrećna je svuda.
Ta ovakvu samrt ko bi, vraga čeko?
Dunave, Dunave, prevezi me preko!
Ja sve krivim Jude, jer budale svi su:
Zašto dobro njega razapeli nisu? -
E pa na što praznik - to mi teško pada -
Kad se jadna svinja ponajmanje nada?
Kad se lepo širi i po blatu valja,
Ne mareći ništa što je blato kalja.
Kad ni traga nema od uma i svesti,
Kad jedino misli šta bi mogla jesti.
Kad god Božić ovi pravoslavni slave,
Prvo motka pukne preko moje glave.
Zbogom, moje blato i krmače "česne",
Zbogom, tiha polja i dubrave lesne.
Ja se više neću valjati po blatu,
Čas poslednji kuca i na mome satu.
Ah, taj strašni časak ko bi, vraga čeko?
Dunave, Dunave, prevezi me preko!
19. februar 1887.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 20-21, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.
|