Елегија једне свиње
| Елегија једне свиње Писац: Војислав Илић |
Каква је то збрка? Шта се ово ради?!
Домаћин ме гледа, смеши се и слади.
Тај обичај ружан одавно се води,
Свиња увек страда кад се Христос роди.
Ја претурам књиге из времена стари',
И налазим тамо различите ствари.
Православни ови кад год Божић славе,
Прво мотка звекне преко моје главе.
Било ти је свашта, свакојаких чуда -
Православна свиња несрећна је свуда.
Та овакву самрт ко би, врага чеко?
Дунаве, Дунаве, превези ме преко!
Ја све кривим Јуде, јер будале сви су:
Зашто добро њега разапели нису? -
Е па на што празник - то ми тешко пада -
Кад се јадна свиња понајмање нада?
Кад се лепо шири и по блату ваља,
Не марећи ништа што је блато каља.
Кад ни трага нема од ума и свести,
Кад једино мисли шта би могла јести.
Кад год Божић ови православни славе,
Прво мотка пукне преко моје главе.
Збогом, моје блато и крмаче "чесне",
Збогом, тиха поља и дубраве лесне.
Ја се више нећу ваљати по блату,
Час последњи куца и на моме сату.
Ах, тај страшни часак ко би, врага чеко?
Дунаве, Дунаве, превези ме преко!
19. фебруар 1887.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 20-21, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|