Dѣvojka kune kosu
| Dѣvojka kune kosu Pisac: Jovan Subotić |
Dѣvojka je svoju kosu klela:
Koso moja voda te odnela,
Našto si se jadna ugledala,
Kad si meni do pete narastla,
Te s' nemogu izspavati mlada.
Dok s' razpletem, ponoć prevalila,
Dok s' opletem, rodilo se sunce.
Hoću uzet' oštre makazice,
Odrezaću t' do sama potiljka,
Da c' jedared ja naspavam mlada.
Govori joj kozarče iz luga:
Oj dѣvojko, ubila te tuga,
Nije tebi tvoja kosa kriva,
Već je tebi tvoja majka kriva,
Što te rodi jednu samoranu.
Sestre nemaš, a snašice nemaš,
Da t' pomognu kosu razpraviti.
Već hajd' samnom u moje dvorove,
U mene su četiri sestrice,
I tri snahe skoro dovedene,
Svaki dan će druga da te dvori,
Da te plete, i da te razpliće,
Da ti stere mekane dušeke,
I pokriva svilenim jorganom.
Odgovara lѣpota dѣvojka:
Id' odatlѣ mlađano kozarče,
Volѣla bih i glavu odsѣći,
Nego ići na četir zaove,
I jetrve od mene starije.
- 17. Jul. 1857.
Izvor[uredi]
Jovan Subotić. 1858. Dѣla Jovana Subbotića. Knjiga I. Pѣsne lirske. Karlovci. str. 49-50.
|