Djevojka ubija svoga napasnika
0001 Falio se Stojan Jankoviću
0002 U mehani, đe je vino pio,
0003 Da ljubio dost’ je đevojaka,
0004 Još da nije Ruže plemenite,
0005 Sestre drage Zmaj-Ognjena Vuka;
0006 Ma da bi ga ne rodila majka,
0007 Neg kobila, kako i dorina:
0008 „Ruži ću se naljubiti lišca,
0009 Ako nigda, kad na vodu dođe!”
0010 Glas po glasu, junak po junaku
0011 To obazno Zmaj-Ognjeni Vuče,
0012 Što se fali Stojo Jankoviću.
0013 Ode Vuče dvoru bijelomu,
0014 I Ruži je sestri govorio:
0015 „Oli ne znaš, Ružo, sestro moja,
0016 Oli ne znaš, ol za to ne haješ,
0017 Što se fali Stojo Jankoviću:
0018 Da ljubio dost’ je đevojaka,
0019 Još da nije tebe, sestro moja,
0020 Ma da bi ga ne rodila majka,
0021 Neg kobila, kako i dorina,
0022 Da će ti se naljubiti lišca,
0023 Ako nigda, kad na vodu dođeš?
0024 Sestro Ružo, ne hodi na vodu;
0025 Ja ću mladu dobavit robinju,
0026 Da nam nosi u dvore vodicu.”
0027 Kad je Vuka svoja sestra čula,
0028 Grohotom se Ruža nasmjejala
0029 I Vuku je bratu govorila:
0030 „Mili Bože, luda brata moga,
0031 Brata moga Zmaj-Ognjena Vuka!
0032 Od koga se jesi prepadnuo,
0033 Od junaka Stoja Jankovića!
0034 A ja, Ruža, n’jesam ni malahno.
0035 Sad ja vode idem na studene;
0036 Da bi meni Bog i sreća dala,
0037 Da bi Stoja na vodici našla!
0038 Da bi Stoja vrazi nanijeli
0039 I do mene đevojke don’jeli:
0040 Kunem mu se i vjeru mu davam,
0041 Ne će poći, ni odn’jeti glave!”
0042 Pa se Ruža stala resit l’jepo,
0043 A kad se je l’jepo uresila,
0044 Kond’jer uze i na vodu ide.
0045 Kad je vode došla na studene,
0046 Tu na vodi mlada Stoja nađe,
0047 Đe se Stojo oko vode šeta.
0048 Govori mu Ruža plemenita:
0049 „Bog pomogo, Jankoviću Stojo!
0050 Koga čekaš na vodi studenoj?
0051 Koga čekaš, komu stražu čuvaš?”
0052 Govori joj Stojo Jankoviću:
0053 „Dobra došla, Ružo plemenita!
0054 Koga čekam, dočekao sam ga,
0055 Koga tražim, Bog mi ga je dao:
0056 Tebe, Ružo, draga moja dušo!”
0057 Govori mu Ruža plemenita:
0058 „Prođ’ se mene, Stojo Jankoviću!
0059 Da bi vrazi tebe nanijeli
0060 I do mene, đevojke, doveli!
0061 Kunem ti se i vjeru ti davam,
0062 Poći ne ćeš, ni odn’jeti glave!”
0063 Za to Stojo ništa i ne haje,
0064 Neg je l’jepe Ruže uhitio
0065 S njom se rve oko vode hladne,
0066 Rvali se ljetni dan do podne:
0067 Jedno drugom odoljet ne može.
0068 Mlađu Stoju b’jele pjene skaču,
0069 A Ružici b’jele i krvave.
0070 Vidi više Ruža plemenita,
0071 A da će je odoljeti Stojo,
0072 Mudra bila, pa je govorila:
0073 „Bog t’ ubio, Jankoviću Stojo!
0074 Ev’ odovud Vuka, brata moga,
0075 Pogubit će i tebe i mene.”
0076 Prevari se Jankoviću Stojo,
0077 Prevari se, ujede ga guja:
0078 Preko sebe on se obrnuo
0079 I on gleda, otkle ide Vuče.
0080 Kad viđela Ruža plemenita,
0081 Iz potaje nože izvadila,
0082 Mlada Stoja u srce udrila:
0083 Mrtav Stojo crnoj zemlji pade
0084 I govori Ruži plemenitoj:
0085 „O Ružice, lijepa đevojko!
0086 Zašto si me jadna pogubila?
0087 Nema majka neg mene jednoga,
0088 Sad ostala jadna i bez mene!
0089 Ako bih te bio obljubio,
0090 Za te bih se bio oženio!
0091 Ma Ružice, lijepa djevojko!
0092 Kad preminem, l’jepo ukopaj me
0093 U planinu, u goru zelenu,
0094 Nametni me od gore ševarom,
0095 Da m’ ne jede od gore zvjerinje.
0096 Ma te molim, Ružo, moja dušo!
0097 Dušo moja, ne kazuj nikomu,
0098 Da si Stoja, mene pogubila,
0099 Er ja imam Iva, dunda moga.
0100 Moj da bi mi dundo obaznao,
0101 Da si, Ružo, mene pogubila,
0102 Bi ti živoj oči izvadio,
0103 Hudom bi te smrti umorio!”
0104 Još bi bio Stojo govorio,
0105 Ma se s grešnom dušom razd’jelio.
0106 Kad vidjela Ruža plemenita,
0107 Baci Stoja pleći na bijele,
0108 Nosila ga gore u zelene,
0109 Pod jelu je Stoja zakopala,
0110 Nametne ga od gore ševarom,
0111 Da g’ ne jede od gore zvjerinje.
0112 Kad je Ruža Stoja ukopala,
0113 Vratila se na vodu studenu,
0114 Kond’jer hladne vode zahitila,
0115 Ide Ruža dvoru bijelomu.
0116 A kad Ruža b’jelu dvoru dođe,
0117 Ode Vuku bratu u kamare,
0118 Vuku bratu po istini kaže,
0119 Po istini sve, kako je bilo.
0120 Vuče svojoj sestri govorio:
0121 „Muči, Ružo, draga sestro moja!
0122 Sestro Ružo, ne kaži nikomu,
0123 Da si mlada Stoja pogubila.
0124 Kakva ima Stojo Jankoviću,
0125 Kakvu ima Iva dunda svoga
0126 On u Senju, gradu bijelomu,
0127 Da bi Ivo za te obaznao,
0128 Živoj bi ti oči iskopao,
0129 Hudom bi te smrti umorio!”
0130 Dan po danak, petnaest danaka,
0131 Nema Stoja, ni o njemu glasa.
0132 Dundo mu se Ivo pomamio,
0133 Kako mu je Stojo poginuo,
0134 Jes’ ovako Ivo govorio:
0135 „Koji bi se dobar junak našo,
0136 Da b’ za Stoja meni povidio:
0137 Živ oli je, ol je poginuo,
0138 Tko je moga Stoja umorio,
0139 Bih mu glavu na zlato mjerio:
0140 Kolika je Stojanova glava,
0141 On’liko bih suha zlata dao!”
0142 Ma to Ivo obaznat ne mogo,
0143 Er to nitko odnikle ne vidi,
0144 Ali Ružu vrazi natentali.
0145 Kad je Ruža na vodu hodila,
0146 Falila se svo’ijem drugaricam’,
0147 Da je mlada Stoja pogubila,
0148 Na Dunaju, na vodi studenoj,
0149 U zelenu goru ukopala
0150 A u goru jele pod zelene.
0151 Kad Senjkinje b’jelu dvoru došle,
0152 One svojoj braći poviđele,
0153 A ta braća u pjanu mehanu,
0154 U mehanu sensk’jem srdarima,
0155 A srdari od Senja Ivanu.
0156 A kad Ivu jadni došli glasi,
0157 Mamom se je Ivo pomamio:
0158 Tko je njemu Stoja pogubio;
0159 Da je junak, ne bi ni žalio,
0160 Neg Ružica — da od Boga nađe!
0161 Po Senju je skupio srdare,
0162 S njima ide Vukove na dvore,
0163 I uhiti Ružu plemenitu,
0164 I Ruži je Ivo govorio:
0165 „Kaži, Ružo, za Stojana moga,
0166 Ti kad si ga, Ružo, pogubila,
0167 Kaži meni, Ružo plemenita,
0168 Đe si Stoja moga ukopala?”
0169 Kad to čula Ruža plemenita,
0170 Vodila ih gore u zelene,
0171 A u gore, pod jele visoke,
0172 Kaže, đe je Stoja ukopala.
0173 Srdari su Stoja iskopali.
0174 Da tko vidi Senjanina Iva!
0175 Kad je mrtva Stoja ugledao,
0176 L’jepu Ružu za kose fatio,
0177 Njome Ivo o zemlju udrio,
0178 I hudom je smrti umorio.
0179 Đe je svoga Stoja iskopao,
0180 Tu je mladu Ružu ukopao,
0181 Pa se dižu tridesti Senjana,
0182 Nose Stoja Senju bijelomu.
0183 Stoja nose, grozne suze liju,
0184 Žale jadna Stoja Jankovića,
0185 A najviše od Senja Ivane.
0186 Zdravo došli Senju bijelomu,
0187 Tu Stojana l’jepo ukopali,
0188 A kod svete crkve Mandaljene
0189 A kod crkve ruže pod rumene.
