Дјевојка убија свога напасника

Извор: Викизворник


Дјевојка убија свога напасника

0001 Фалио се Стојан Јанковићу
0002 У механи, ђе је вино пио,
0003 Да љубио дост’ је ђевојака,
0004 Још да није Руже племените,
0005 Сестре драге Змај-Огњена Вука;
0006 Ма да би га не родила мајка,
0007 Нег кобила, како и дорина:
0008 „Ружи ћу се наљубити лишца,
0009 Ако нигда, кад на воду дође!”
0010 Глас по гласу, јунак по јунаку
0011 То обазно Змај-Огњени Вуче,
0012 Што се фали Стојо Јанковићу.
0013 Оде Вуче двору бијелому,
0014 И Ружи је сестри говорио:
0015 „Оли не знаш, Ружо, сестро моја,
0016 Оли не знаш, ол за то не хајеш,
0017 Што се фали Стојо Јанковићу:
0018 Да љубио дост’ је ђевојака,
0019 Још да није тебе, сестро моја,
0020 Ма да би га не родила мајка,
0021 Нег кобила, како и дорина,
0022 Да ће ти се наљубити лишца,
0023 Ако нигда, кад на воду дођеш?
0024 Сестро Ружо, не ходи на воду;
0025 Ја ћу младу добавит робињу,
0026 Да нам носи у дворе водицу.”
0027 Кад је Вука своја сестра чула,
0028 Грохотом се Ружа насмјејала
0029 И Вуку је брату говорила:
0030 „Мили Боже, луда брата мога,
0031 Брата мога Змај-Огњена Вука!
0032 Од кога се јеси препаднуо,
0033 Од јунака Стоја Јанковића!
0034 А ја, Ружа, н’јесам ни малахно.
0035 Сад ја воде идем на студене;
0036 Да би мени Бог и срећа дала,
0037 Да би Стоја на водици нашла!
0038 Да би Стоја врази нанијели
0039 И до мене ђевојке дон’јели:
0040 Кунем му се и вјеру му давам,
0041 Не ће поћи, ни одн’јети главе!”
0042 Па се Ружа стала ресит л’јепо,
0043 А кад се је л’јепо уресила,
0044 Конд’јер узе и на воду иде.
0045 Кад је воде дошла на студене,
0046 Ту на води млада Стоја нађе,
0047 Ђе се Стојо око воде шета.
0048 Говори му Ружа племенита:
0049 „Бог помого, Јанковићу Стојо!
0050 Кога чекаш на води студеној?
0051 Кога чекаш, кому стражу чуваш?”
0052 Говори јој Стојо Јанковићу:
0053 „Добра дошла, Ружо племенита!
0054 Кога чекам, дочекао сам га,
0055 Кога тражим, Бог ми га је дао:
0056 Тебе, Ружо, драга моја душо!”
0057 Говори му Ружа племенита:
0058 „Прођ’ се мене, Стојо Јанковићу!
0059 Да би врази тебе нанијели
0060 И до мене, ђевојке, довели!
0061 Кунем ти се и вјеру ти давам,
0062 Поћи не ћеш, ни одн’јети главе!”
0063 За то Стојо ништа и не хаје,
0064 Нег је л’јепе Руже ухитио
0065 С њом се рве око воде хладне,
0066 Рвали се љетни дан до подне:
0067 Једно другом одољет не може.
0068 Млађу Стоју б’јеле пјене скачу,
0069 А Ружици б’јеле и крваве.
0070 Види више Ружа племенита,
0071 А да ће је одољети Стојо,
0072 Мудра била, па је говорила:
0073 „Бог т’ убио, Јанковићу Стојо!
0074 Ев’ одовуд Вука, брата мога,
0075 Погубит ће и тебе и мене.”
0076 Превари се Јанковићу Стојо,
0077 Превари се, уједе га гуја:
0078 Преко себе он се обрнуо
0079 И он гледа, откле иде Вуче.
0080 Кад виђела Ружа племенита,
0081 Из потаје ноже извадила,
0082 Млада Стоја у срце удрила:
0083 Мртав Стојо црној земљи паде
0084 И говори Ружи племенитој:
0085 „О Ружице, лијепа ђевојко!
0086 Зашто си ме јадна погубила?
0087 Нема мајка нег мене једнога,
0088 Сад остала јадна и без мене!
0089 Ако бих те био обљубио,
0090 За те бих се био оженио!
0091 Ма Ружице, лијепа дјевојко!
0092 Кад преминем, л’јепо укопај ме
0093 У планину, у гору зелену,
0094 Наметни ме од горе шеваром,
0095 Да м’ не једе од горе звјериње.
0096 Ма те молим, Ружо, моја душо!
0097 Душо моја, не казуј никому,
0098 Да си Стоја, мене погубила,
0099 Ер ја имам Ива, дунда мога.
0100 Мој да би ми дундо обазнао,
0101 Да си, Ружо, мене погубила,
0102 Би ти живој очи извадио,
0103 Худом би те смрти уморио!”
0104 Још би био Стојо говорио,
0105 Ма се с грешном душом разд’јелио.
0106 Кад видјела Ружа племенита,
0107 Баци Стоја плећи на бијеле,
0108 Носила га горе у зелене,
0109 Под јелу је Стоја закопала,
0110 Наметне га од горе шеваром,
0111 Да г’ не једе од горе звјериње.
0112 Кад је Ружа Стоја укопала,
0113 Вратила се на воду студену,
0114 Конд’јер хладне воде захитила,
0115 Иде Ружа двору бијелому.
0116 А кад Ружа б’јелу двору дође,
0117 Оде Вуку брату у камаре,
0118 Вуку брату по истини каже,
0119 По истини све, како је било.
0120 Вуче својој сестри говорио:
0121 „Мучи, Ружо, драга сестро моја!
0122 Сестро Ружо, не кажи никому,
0123 Да си млада Стоја погубила.
0124 Каква има Стојо Јанковићу,
0125 Какву има Ива дунда свога
0126 Он у Сењу, граду бијелому,
0127 Да би Иво за те обазнао,
0128 Живој би ти очи ископао,
0129 Худом би те смрти уморио!”
0130 Дан по данак, петнаест данака,
0131 Нема Стоја, ни о њему гласа.
0132 Дундо му се Иво помамио,
0133 Како му је Стојо погинуо,
0134 Јес’ овако Иво говорио:
0135 „Који би се добар јунак нашо,
0136 Да б’ за Стоја мени повидио:
0137 Жив оли је, ол је погинуо,
0138 Тко је мога Стоја уморио,
0139 Бих му главу на злато мјерио:
0140 Колика је Стојанова глава,
0141 Он’лико бих суха злата дао!”
0142 Ма то Иво обазнат не мого,
0143 Ер то нитко одникле не види,
0144 Али Ружу врази натентали.
0145 Кад је Ружа на воду ходила,
0146 Фалила се сво’ијем другарицам’,
0147 Да је млада Стоја погубила,
0148 На Дунају, на води студеној,
0149 У зелену гору укопала
0150 А у гору јеле под зелене.
0151 Кад Сењкиње б’јелу двору дошле,
0152 Оне својој браћи повиђеле,
0153 А та браћа у пјану механу,
0154 У механу сенск’јем срдарима,
0155 А срдари од Сења Ивану.
0156 А кад Иву јадни дошли гласи,
0157 Мамом се је Иво помамио:
0158 Тко је њему Стоја погубио;
0159 Да је јунак, не би ни жалио,
0160 Нег Ружица — да од Бога нађе!
0161 По Сењу је скупио срдаре,
0162 С њима иде Вукове на дворе,
0163 И ухити Ружу племениту,
0164 И Ружи је Иво говорио:
0165 „Кажи, Ружо, за Стојана мога,
0166 Ти кад си га, Ружо, погубила,
0167 Кажи мени, Ружо племенита,
0168 Ђе си Стоја мога укопала?”
0169 Кад то чула Ружа племенита,
0170 Водила их горе у зелене,
0171 А у горе, под јеле високе,
0172 Каже, ђе је Стоја укопала.
0173 Срдари су Стоја ископали.
0174 Да тко види Сењанина Ива!
0175 Кад је мртва Стоја угледао,
0176 Л’јепу Ружу за косе фатио,
0177 Њоме Иво о земљу удрио,
0178 И худом је смрти уморио.
0179 Ђе је свога Стоја ископао,
0180 Ту је младу Ружу укопао,
0181 Па се дижу тридести Сењана,
0182 Носе Стоја Сењу бијелому.
0183 Стоја носе, грозне сузе лију,
0184 Жале јадна Стоја Јанковића,
0185 А највише од Сења Иване.
0186 Здраво дошли Сењу бијелому,
0187 Ту Стојана л’јепо укопали,
0188 А код свете цркве Мандаљене
0189 А код цркве руже под румене.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.