Devojka se suncu protivila:
„Jarko sunce, lepša sam od tebe,
„I od tebe i od brata tvoga,
„Od tvog brata, sjajnoga meseca,
„Od sestrice zvezde preodnice, 5
„Što preodi preko vedra neba,
„Kao pastir pred belim ovcama."
Jarko sunce Bogu tužbu dalo:
„Što ću, Bože, s prokletom devojkom? —
A Bog suncu tijo odgovara: 10
„Jarko sunce, moje čedo drago!
„Bud' veselo, ne budi ljutito,
„Lasno ćemo s prokletom devojkom:
„Ti zasijaj, preplani joj lice,
„A ja ću joj udu sreću dati. 15
„Udu sreću, sve sitne devere.
„Zlu svekrvu, a svekra gorega;
„Setiće se, kom' se protivila."
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 320-321.
