Девојка се сунцу противила:
„Јарко сунце, лепша сам од тебе,
„И од тебе и од брата твога,
„Од твог брата, сјајнога месеца,
„Од сестрице звезде преоднице, 5
„Што преоди преко ведра неба,
„Као пастир пред белим овцама."
Јарко сунце Богу тужбу дало:
„Што ћу, Боже, с проклетом девојком? —
А Бог сунцу тијо одговара: 10
„Јарко сунце, моје чедо драго!
„Буд' весело, не буди љутито,
„Ласно ћемо с проклетом девојком:
„Ти засијај, преплани јој лице,
„А ја ћу јој уду срећу дати. 15
„Уду срећу, све ситне девере.
„Злу свекрву, а свекра горега;
„Сетиће се, ком' се противила."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 320-321.
