Znaš Ivane, kad se zagledasmo,
U najljepše doba od godine,
U proljeće kadno cvati cvjeće,
Kad no cvati sumbul i zerina
Mor melekša i jagljika trava, 5
Kadno cvatn krajem vode tuba
Onda sebi svatko traži druga;
Ja Ivan-beg, druga ne imadem.
Znaš Ivan beg, kad se milovasmo,
Kad u Bosni kalem posadismo, 10
Veće nam je kalem urodio,
Biserli je cvijećem procvatio,
A šećerli-grožđem urodio;
Dođ’ Ivans Kapetanoviću,
Da biserli cvijeće poberemo, 15
Da šećerli grožđe pozobljemo;
Znaš Ivane Kapetanoviću,
Kad zajedno pletu pletijasmo
U tvog dosta[1] u komšije[2] moga,
Od tvog brka od solufa moga, 20
Više brka neg’ solufa moga,
Brci vrani, a saluFi plavi;
To se dvoje pogoditi more.
— Druge moje, što me ne žalite,
Puno s vama ne ću drugovati, 25
Danas danak i sutra do podne,
Na poklon vam svi ašici moji!
Ivan bega po čelu rubije[3]
A Stjepana sorguć[4] od bisera,
A Andriju po grlu dukati, 30
A Matana dibu[5] na tabaku,
A Markana pivac od bisera,
A Antiću srmali-kanicu;
A boga mi moje drugarice,
Sve bi vama pregorjela mlada, 35
Al’ nemogu po čelu rubije,
Kad ja metnem po čelu rubije
Ujiše mi čelu i obrvam,
Kad ja pripnem sorguć od bisera,
Djevojka sam milo mi je lijepo; 40
Kad ja pripnem po grlu dukate,
Ujiše mi licu i gr’ocu;
Kad obučem dibu prelivanu,
A pripašem srmali kanicu,
Ujiše mi struku i haljinam’; 45
Kad pripašem pivac od bisera,
Pivac sluša gdje mi srce kuca!
Hvala vami moji makaljani,[6]
Uzraste vam gondža[7] u mahali[8]
Vi je kader utrgnuti nieste, 50
Dođe junak iz treće mahale,
Utrže vam gondžu u mahali,
Utrže je vama na sramotu! —"
Šeherli pjesme iz Bosne i Hercegovine. Iz zbnrke Vida Vuletića-Vukasovića.