Знаш Иване, кад се загледасмо,
У најљепше доба од године,
У прољеће кадно цвати цвјеће,
Кад но цвати сумбул и зерина
Мор мелекша и јагљика трава, 5
Кадно цватн крајем воде туба
Онда себи сватко тражи друга;
Ја Иван-бег, друга не имадем.
Знаш Иван бег, кад се миловасмо,
Кад у Босни калем посадисмо, 10
Веће нам је калем уродио,
Бисерли је цвијећем процватио,
А шећерли-грожђем уродио;
Дођ’ Иванс Капетановићу,
Да бисерли цвијеће поберемо, 15
Да шећерли грожђе позобљемо;
Знаш Иване Капетановићу,
Кад заједно плету плетијасмо
У твог доста[1] у комшије[2] мога,
Од твог брка од солуфа мога, 20
Више брка нег’ солуфа мога,
Брци врани, а салуФи плави;
То се двоје погодити море.
— Друге моје, што ме не жалите,
Пуно с вама не ћу друговати, 25
Данас данак и сутра до подне,
На поклон вам сви ашици моји!
Иван бега по челу рубије[3]
А Стјепана соргућ[4] од бисера,
А Андрију по грлу дукати, 30
А Матана дибу[5] на табаку,
А Маркана пивац од бисера,
А Антићу срмали-каницу;
А бога ми моје другарице,
Све би вама прегорјела млада, 35
Ал’ немогу по челу рубије,
Кад ја метнем по челу рубије
Ујише ми челу и обрвам,
Кад ја припнем соргућ од бисера,
Дјевојка сам мило ми је лијепо; 40
Кад ја припнем по грлу дукате,
Ујише ми лицу и гр’оцу;
Кад обучем дибу преливану,
А припашем срмали каницу,
Ујише ми струку и хаљинам’; 45
Кад припашем пивац од бисера,
Пивац слуша гдје ми срце куца!
Хвала вами моји макаљани,[6]
Узрасте вам гонџа[7] у махали[8]
Ви је кадер утргнути ниесте, 50
Дође јунак из треће махале,
Утрже вам гонџу у махали,
Утрже је вама на срамоту! —"
Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Из збнрке Вида Вулетића-Вукасовића.
