Dr (komedija u četiri čina)/47
XVI
VELIMIR, PREĐAŠNjI
VELIMIR (dolazi spolja): Dobar dan!
BLAGOJE: Gle ti! Otkud ti?
VELIMIR: Je li istina da je stigla Klara?
BLAGOJE: Istina je.
VELIMIR: I dete?
BLAGOJE: Da!
VELIMIR (pođe levoj sobi): Gde je? Tamo, je l`te?
BLAGOJE: Čekaj, nemoj tamo! Ona me je molila da je zovem ovde kad ti dođeš. (Pođe, ali zbunjeno zastaje. Gđi Dragi) A vi... ovaj... prijo... Ne mislite da idete?
GĐA DRAGA: Kako bih, zaboga, išla, a nisam se ni videla sa gospodinom Životom?
BLAGOJE: Pa jeste, treba i s njim da razgovarate; premda možete biti uvereni da ću ja sve od reči do reči kazati; verujte, sve od reči do reči.
GĐA DRAGA: Pa jeste, al` ipak drugo je to kad čovek lično razgovara.
BLAGOJE : Pa jeste, ne kažem da nije drugo.
VELIMIR (nestrpljiv): Ali zaboga, gospodin Blagoje!
BLAGOJE (seti se): A jest!... (Ode)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|