Družina Mihata hajduka

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Odmetnu se Mijate ajduče,
0002 Odmetnu se u goru zelenu,
0003 Od zuluma bega Ljubovića,
0004 Od gladi je crnu zemlju jeo,
0005 A od žeđi s lista vodu pio,
0006 Dok je junak družbu sakupio:
0007 Bojca Vuka, rođena nećaka,
0008 I Žegavca njegova nećaka,
0009 I Ivana Mokropoljanina,
0010 I Nićetu pred četom vojvodu,
0011 Žeravicu i Pomamljenicu
0012 I Vidoja ljutu Žeravicu,
0013 I Pauka staroga ajduka,
0014 I onoga Strmogleđu Luku,
0015 Na kome je kapa od dva vuka
0016 I čelenka od četrest pera;
0017 I Romana druga vijernoga,
0018 Ljuta Stegu i crna Gavrana,
0019 Stega stega, crni Gavran veže,
0020 Kud ga veže, srce mu se steže,
0021 I onoga Jerka čobanina,
0022 Oji nosi drenovu batinu,
0023 Sedam oka suve drenovine,
0024 Tri karike puno devet oka,
0025 Sve ceriće po gori posuši.
0026 Kad je Mijat družbu sakupio,
0027 Al’ besjedi Mijate ajduče:
0028 „Slušajte me, moja braćo draga!
0029 „Slušajte me, što ću besediti:
0030 „Da idemo, da bega aramo.”
0031 Pa odoše dvoru begovome,
0032 A kod dvora bega ne bijaše,
0033 Već kaduna mlada begovica;
0034 Al’ udara Mijate ajduče,
0035 On udara prstenom u vrata:
0036 „Otvor’ vrata, mlada begovice!”
0037 Al’ besedi mlada begovica:
0038 „Id’ odatle, neznana delijo!
0039 „Ja ti ne smem otvoriti vrata
0040 „Od prokletog Mijata ajduka.”
0041 Al’ besjedi Mijate ajduče:
0042 „Otvor’ vrata, mlada begovice!
0043 „Ta davno je Mijat poginuo,
0044 „Još jesenac o Mijolju danu.”
0045 Vrat’ otvara mlada begovica,
0046 Mijat grli mladu begovicu,
0047 On je junak i grli i ljubi,
0048 Pa šnjom ode u bijele dvore,
0049 A junaci gore na čardake.
0050 Dok se Mijat bule naljubio,
0051 Junaci se ponasuše blaga,
0052 Beli groša i žuti dukata;
0053 Pa besedi Mijate ajduče:
0054 „S Bogom ostaj, posestrimo moja!
0055 „Da s’ u zdravlju opet sastanemo!”
0056 Al’ besedi mlada begovica:
0057 „S Bogom poš’o, Mijate ajduče!
0058 „Da Bog dade da se razumremo,
0059 „Al’ da jedno drugo ne vidimo!”

Napomene (iz knjige Boško Suvajdžić, Epske pesme o hajducima i uskocima)[uredi]

Izvor: Vuk, SNP III. br. 63. Pevač: Anonim. Motiv: odmetanje u goru i okupljanje družine. Varijante: Vuk, SNP III, br. 1, 62, 67; Vuk, SNP VII. br. 33, 34; Pjevanija, br. 59. Krstić, Indeks motiva, Q 1, 1, str. 312. Komentari: O hajduku Mijatu (Mihat, Mijovil) Tomiću ima puno zabeleženih narodnih pesama i predanja, najviše iz Bosne i Crne Gore. Stjepan Banović i Ivan Renđeo navode da je Mijat Tomić iz Duvanjskog Polja i da je u tom kraju četovao i poginuo za vreme bosanskog vezira Ahmed-paše Sehidije, između 1656. i 1659. godine. Mijat Tomić je najviše hajdukovao na Vranu, a po predanju zaštitnik mu je bio Džaferbeg Kopčić (v. Milenko S. Filipović, „Mijat Tomić“, PPNP, 1935, god. II, sv. 2, 240). Sačuvano je jedno pismo Mijata Tomića upućeno Omer-agi, kapetanu Imotskoga, verovatno s kraja 1639. ili početkom 1640. godine: „Od mene Mihata, Vaše sluge, pokloni i pozdravi Omer-agi, kapetanu Imotskog. [Čuo sam] da si mi oduzeo svu moju stoku i moje braće i još konja. Tako da se tome nijesam nadao od tebe, kao u moju glavu što sam siguran. A ja sam ti učinio dosta dobra. Prvo, nijesam dozvolio da ti odnesu kabanice... Drugo dobro koje sam ti učinio jeste kad si išao za Sarajevo, htjeli su da te ubiju, ali Ja nijesam dozvolio. Treće dobro, kad si bio u Sarajevu, htjeli su opljačkati tvoje stvari i zgrade, ali ja to nijesam dozvolio. Četvrto dobro, kada su odnijeli paši ono što si bio dužan, htjeli su da to otmu, ali ja to nijesam dozvolio. Zato te molim da budeš prijatelj, a ne neprijatelj i da vratiš sve što si oteo, a ako nećeš, ti znaš ono što radiš. Ako ti vjeruješ da ja nemam braće osim one dvojice, imam ih četrdeset koji su rođeni pod puškom i sa sabljom i nemoj slušati Sulejmana Ohopovića jer do sada... Pisah ja, Mihat četovođa, sa svim svojim drugovima pod nebom...“ (original: Archivo di Stato di Venezia, Zara li 11 genaro 1640. - G Stanojević, „Jedno pismo Mihata Tomića“, PKJIF, 1965, knj. XXXI, sv. 3-4, 254-256)

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 307-308.
  • Boško Suvajdžić, Epske pesme o hajducima i uskocima, antologija, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2003., str. 262-264.‎