Дружина Михата хајдука

0001 Одметну се Мијате ајдуче,
0002 Одметну се у гору зелену,
0003 Од зулума бега Љубовића,
0004 Од глади је црну земљу јео,
0005 А од жеђи с листа воду пио,
0006 Док је јунак дружбу сакупио:
0007 Бојца Вука, рођена нећака,
0008 И Жегавца његова нећака,
0009 И Ивана Мокропољанина,
0010 И Нићету пред четом војводу,
0011 Жеравицу и Помамљеницу
0012 И Видоја љуту Жеравицу,
0013 И Паука старога ајдука,
0014 И онога Стрмоглеђу Луку,
0015 На коме је капа од два вука
0016 И челенка од четрест пера;
0017 И Романа друга вијернога,
0018 Љута Стегу и црна Гаврана,
0019 Стега стега, црни Гавран веже,
0020 Куд га веже, срце му се стеже,
0021 И онога Јерка чобанина,
0022 Оји носи дренову батину,
0023 Седам ока суве дреновине,
0024 Три карике пуно девет ока,
0025 Све цериће по гори посуши.
0026 Кад је Мијат дружбу сакупио,
0027 Ал’ бесједи Мијате ајдуче:
0028 „Слушајте ме, моја браћо драга!
0029 „Слушајте ме, што ћу беседити:
0030 „Да идемо, да бега арамо.”
0031 Па одоше двору беговоме,
0032 А код двора бега не бијаше,
0033 Већ кадуна млада беговица;
0034 Ал’ удара Мијате ајдуче,
0035 Он удара прстеном у врата:
0036 „Отвор’ врата, млада беговице!”
0037 Ал’ беседи млада беговица:
0038 „Ид’ одатле, незнана делијо!
0039 „Ја ти не смем отворити врата
0040 „Од проклетог Мијата ајдука.”
0041 Ал’ бесједи Мијате ајдуче:
0042 „Отвор’ врата, млада беговице!
0043 „Та давно је Мијат погинуо,
0044 „Још јесенац о Мијољу дану.”
0045 Врат’ отвара млада беговица,
0046 Мијат грли младу беговицу,
0047 Он је јунак и грли и љуби,
0048 Па шњом оде у бијеле дворе,
0049 А јунаци горе на чардаке.
0050 Док се Мијат буле наљубио,
0051 Јунаци се понасуше блага,
0052 Бели гроша и жути дуката;
0053 Па беседи Мијате ајдуче:
0054 „С Богом остај, посестримо моја!
0055 „Да с’ у здрављу опет састанемо!”
0056 Ал’ беседи млада беговица:
0057 „С Богом пош’о, Мијате ајдуче!
0058 „Да Бог даде да се разумремо,
0059 „Ал’ да једно друго не видимо!”

Напомене (из књиге Бошко Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима)

Извор: Вук, СНП III. бр. 63. Певач: Аноним. Мотив: одметање у гору и окупљање дружине. Варијанте: Вук, СНП III, бр. 1, 62, 67; Вук, СНП VII. бр. 33, 34; Пјеванија, бр. 59. Krstić, Indeks motiva, Q 1, 1, str. 312. Коментари: О хајдуку Мијату (Михат, Мијовил) Томићу има пуно забележених народних песама и предања, највише из Босне и Црне Горе. Стјепан Бановић и Иван Ренђео наводе да је Мијат Томић из Дувањског Поља и да је у том крају четовао и погинуо за време босанског везира Ахмед-паше Сехидије, између 1656. и 1659. године. Мијат Томић је највише хајдуковао на Врану, а по предању заштитник му је био Џафербег Копчић (в. Миленко С. Филиповић, „Мијат Томић“, ППНП, 1935, год. II, св. 2, 240). Сачувано је једно писмо Мијата Томића упућено Омер-аги, капетану Имотскога, вероватно с краја 1639. или почетком 1640. године: „Од мене Михата, Ваше слуге, поклони и поздрави Омер-аги, капетану Имотског. [Чуо сам] да си ми одузео сву моју стоку и моје браће и још коња. Тако да се томе нијесам надао од тебе, као у моју главу што сам сигуран. А ја сам ти учинио доста добра. Прво, нијесам дозволио да ти однесу кабанице... Друго добро које сам ти учинио јесте кад си ишао за Сарајево, хтјели су да те убију, али Ја нијесам дозволио. Треће добро, кад си био у Сарајеву, хтјели су опљачкати твоје ствари и зграде, али ја то нијесам дозволио. Четврто добро, када су однијели паши оно што си био дужан, хтјели су да то отму, али ја то нијесам дозволио. Зато те молим да будеш пријатељ, а не непријатељ и да вратиш све што си отео, а ако нећеш, ти знаш оно што радиш. Ако ти вјерујеш да ја немам браће осим оне двојице, имам их четрдесет који су рођени под пушком и са сабљом и немој слушати Сулејмана Охоповића јер до сада... Писах ја, Михат четовођа, са свим својим друговима под небом...“ (оригинал: Archivo di Stato di Venezia, Zara li 11 genaro 1640. - Г Станојевић, „Једно писмо Михата Томића“, ПКЈИФ, 1965, књ. XXXI, св. 3-4, 254-256)

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 307-308.

• Бошко Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима, антологија, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003., стр. 262-264.‎