DREN
Kad se još crni džbunje, sva drveta,
Ko grm pozlaćen iz bajki i priča,
On, zlatna truba, zvuk prvog pokliča
Što goru budi — eno prvi cveta.
Dok još spavaše dubrava i luka,
Njega je Glavaš dukatom darivȏ
Kad se po mračnim gudurama skrivȏ —
Grmen slobode, cvet starih ajduka.
Njime se krepi snaga i obnavlja:
Devojka mlada njim se prvo kiti,
U vodu baca, kojom će se miti
Cvet njegov, simbol krepčine i zdravlja.
Pod kišom, njemu samo što je data
On stoji pognut i na njega lopi
Sunčano cveće i kropi ga, topi
Kȏ sjajnim pljuskom rastopljena zlato.
