Дрен

Дрен
Писац: Милета Јакшић

* * *

ДРЕН

Кад се још црни џбуње, сва дрвета,
Ко грм позлаћен из бајки и прича,
Он, златна труба, звук првог поклича
Што гору буди — ено први цвета.

Док још спаваше дубрава и лука,
Њега је Главаш дукатом дариво̑
Кад се по мрачним гудурама скриво̑ —
Грмен слободе, цвет старих ајдука.

Њиме се крепи снага и обнавља:
Девојка млада њим се прво кити,
У воду баца, којом ће се мити
Цвет његов, симбол крепчине и здравља.

Под кишом, њему само што је дата
Он стоји погнут и на њега лопи
Сунчано цвеће и кропи га, топи
Ко̑ сјајним пљуском растопљена злато.

Извор

Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 175
Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 99

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.