Drumom šeće neženjen Dragojlo,
Sam se šeće, sam ssbi govori:
„Ženjen nisam, ženiti se neću
Dok ne ljubim seju Jugovića!”
To začuli devet Jugovića, 5
Pa bijelu nazidaše kulu,
U nju meću sestricu Jelicu.
Molila ji sestrica Jelica:
„Moja braćo, devet Jugovića,
Ostav’te mi malo progledala, 10
Progledala mesto ogledala,
Da ja gledam tko se drumom šeće,
Šeće li se neženjen Dragojlo,
Cvati li mu za čelenkom ruža,
Trepti li mu na ramenu zvezda, 15
Sjaje l’ mu se puce za grocem,
Što sam mlada u milosti vezla!”
To za Boga braća ne primaju,
Već sestricu obzidaše kulom.
Ljuto kune sestrica Jelica: 20
„Udri gromom, Gromović Ilija,
U svi devet Jugovi gradova
I desetu uzidanu kulu!"
Što molila sestrica Jelica,
Što molila to je polučila — 25
Sinu munja iz neba vedroga,
Grom udari svi devet gradova
I desetu razorio kulu
Kud se šeta neženjen Dragojlo.
Uze Jelu za desnicu ruku 30
I odvede dvoru bijelome.
Što je čije, na čast budi blago,
Nama braćo zdravlje i veselje!
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 223-224.
